Piše: Reid Standish
Ruski i ukrajinski zvaničnici rekli su da su dogovorili privremeni prekid vatre u opkoljenom lučkom gradu Mariupolju na jugoistoku Ukrajine kako bi se omogućila evakuacija civila i dolazak humanitarne pomoći.
Mariupolj je pretrpeo najsnažniji udar ruske invazije i veći deo grada je uništen artiljerijskim i raketnim napadima. Prethodni pokušaji da se pomogne civilima da prođu kroz humanitarne koridore uglavnom su propali, a najava privremenog prekida vatre 31. marta dolazi dok se menja tok rata, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Ukrajinske snage počele su da vraćaju neke oblasti koje su bile pod kontrolom Rusije, baš kada je Moskva saopštila da će smanjiti operacije oko Kijeva i severnog grada Černihiva. Američki i ukrajinski zvaničnici kažu da je repozicioniranje snaga deo napora Moskve da preusmeri fokus ka istočnom regionu Donbasa, kao i namere da obnovi i dopuni trupe.
U vreme pregrupisanja i prilagođavanja ciljeva ruskih snaga, predsednik Vladimir Putin je 31. marta potpisao dekret kojim se naređuje regrutovanje 134.500 novih vojnika u okviru prolećnog poziva u vojsku. Ta klasa regruta bi potencijalno mogla da Rusiji obezbedi nove snage, iako je njihovo učešće u ratu izuzetno osetljivo pitanje. Moskva je ranije saopštila da su samo profesionalni vojnici i oficiri poslati da se bore u Ukrajini, premda je rusko Ministarstvo odbrane kasnije priznalo da su angažovani i neki regruti.
RSE je razgovarao s penzionisanim majorom vojske SAD Džonom Spenserom (John Spencer), predsednikom Studije urbanog ratovanja na Medison Policy Forumu i autorom knjige "Connected Soldiers", da sazna više o trenutnoj situaciji.
RSE: Rusija je najavila neku vrstu povlačenja snaga oko Kijeva i ranije je rekla da je prva faza rata završena. Mape pokazuju da su ruske snage već gubile teritorije u tim oblastima, mada se tamo i dalje vode neke borbe. Dakle, kako da gledamo na ovo povlačenje? Da li je ono zaista dobrovoljno? Da li Rusiji treba da omogući vreme da se pregrupiše ili nešto drugo?
Džon Spenser: Mislim da bi svi to trebalo da posmatramo kako jeste – neuspeh Rusije da postigne ono što je želela – a to je bilo da odmah brzo uđe u Kijev i smeni predsednika (Volodimira) Zelenskog i postavi novu Vladu kako bi Ukrajinu u suštini učinila delom Ruske Federacije.
Plan B je bio samo da se izoluje Kijev, a onda to nije uspelo. Plan C je bio da se (ta oblast) zadrži neko vreme i to nije uspelo. Ono što sada vidimo je jasno plan D, a to je da se pošalje poruka da to nikada nije bio cilj to da se premeste i repozicioniraju snage u Donbas, za šta će biti potrebne nedelje, da budem iskren. Ovo treba posmatrati onako kako jeste, a to je uspeh ukrajinskog naroda u odbrani Kijeva.
RSE: Čini se da Rusija planira da usmeri pažnju ka istoku i jugoistoku. S obzirom na ono što vidite, može li Rusija da ostvari ono što se čini da su njeni novi ciljevi i ono o čemu su mnogi analitičari teoretisali, a to je kopneni most koji bi povezao Krim, verovatno preko Mariupolja i takođe da se dobije čitava teritorija u Lugansku i Donjecku na koje separatisti pretenduju? Šta to zapravo praktično znači na terenu?
Spenser: Opet, nazovimo to kako jeste. Došlo je do smanjenja ciljeva Rusije.
Mogli biste uzeti snage koje su u severnom delu Ukrajine, povući ih i prebaciti ih na istočni front. Ali to ne možete da uradite sledeće nedelje. Ne možete to da uradite za dve nedelje. Kao prvo, samo vožnja od Kijeva do Luganska ili Donjecka trajala bi danima i vaša vozila bi se pokvarila, a već smo videli da je ruska vojska logistički nekompetentna.
Ruske snage takođe već mesec dana učestvuju u teškim borbama. Broj njihovih žrtava je visok. Moral je nizak. Oprema je loša, smrznuti su.
Da, moguće je i jasno je da ovo nije kraj ovog rata, ali bile bi potrebne nedelje da se to uradi kako treba.
Takođe postoje problemi sa (rokovima) regruta koji vrlo brzo ističu i ruske snage će možda morati da integrišu druge regrute, što je noćna mora za vojnu organizaciju. Dakle, kažem "ne", nije moguće brzo repozicionirati te snage i uključiti ih u bilo koju vrstu borbe u Donbasu, gde se takođe trećina ukrajinske vojske bori kao koherentna, borbena jedinica. Ne možete trupe tek tako ubaciti kao rezerve u borbe koje su u toku.
Da li to eventualno možete da uradite? Da. Povučete ih u Belorusiju ili povučete ih u Rusiju, a zatim sve rekonstruišete, obnovite, ponovo naoružate i reorganizujete i onda ih gurnute nazad (u Ukrajinu) za mesec dana? Možda.
RSE: Čini se da je strategija Rusije da drži distancu i to vidimo u intenzivnom granatiranju i raketnim napadima. Bilo je mnogo priče da Moskva ponavlja scenarije "Čečenija" ili "Sirija" u Ukrajini, što u suštini znači da sravni gradove sa zemljom. Da li mislite da Rusija sledi strategije koje je koristila u Čečeniji i Siriji ili radi nešto drugo u Ukrajini?
Spenser: Mislim da je nešto drugo. Proučavajući urbano ratovanje i proučavajući obe bitke za Grozni u oba čečenska rata i sve bitke u Siriji, morate na to da gledate kroz prizmu političkih ciljeva. Vi verujete u ono što Moskva radi, a ne nužno u ono što kaže, i ovde možemo videti da je to proizvod promena njenih ciljeva u Ukrajini.
Počevši od prvog dana, cilj je bio Kijev, tako da ste morali sve operacije da posmatrate kao podršku tom cilju. Sada na sve morate gledati s obzirom na novi cilj zauzimanja istoka. Bilo da se radi o kopnenom mostu preko Mariupolja do Donbasa ili nečem drugom, mislim da je granatiranje samo podrška onome što će na kraju biti repozicioniranje ili povlačenje ruskih snaga s mesta gde su trenutno, a granatiranje je tu da zadrži ukrajinske snage.
Ukrajinske snage u ovom trenutku ne možete da repozicionirate. Svi gradovi su i dalje pod pretnjom i bombardovanje je normalno kao podrška onome što zovemo uzmicanje, što je povlačenje radi borbe negde drugde. To je normalno u ratu. Naravno, Rusija čini ratne zločine dok to radi, ali mislim da je artiljerija podrška za ovaj novi cilj Rusije.
RSE: Šta mislite, gde bi moglo da dođe do repozicioniranja? Gde god Rusija premešta svoje snage, izgleda da i dalje pokušava da drži distancu i izbegava blisku borbu ili bilo šta što bi bile ulične borbe. Gde to vodi Rusiju u narednim nedeljama?
Spenser: Mislim da će se, nažalost, koncentrisati na masakr u Mariupolju, gde se u ovom trenutku vodi bliska borba.
Ne možete bombardovanjem pokoriti urbana područja. Bombardovanjem ne možete čak pokoriti ni ušančene vojnike. Vojna istorija dokazuje da na kraju morate da smanjite distancu i uzmete šta želite. Oni su u bliskoj borbi u Mariupolju i ta bliska borba bi mogla da traje nedeljama.
Držanje distance je nešto što vojska normalno čini, na neki način to je prosto zdrav razum. Ali ako želite da uzmete nešto od nekoga, morate da smanjite distancu i na kraju uđete kao što počinjemo da vidimo u Mariupolju danas, što mislim da ćemo i dalje videti.
Rusija bi želela da dobije pojačanje i dopuni zalihe za borbu na jugoistoku. Ako zaista želi taj cilj povezivanja separatističkih oblasti (s Krimom) i potiskivanja ukrajinske vojske i da je to ono što može da ispregovara kao svoju pobedu, to će i dalje biti teška bitka za koju će morati da smanji distancu.
RSE: Imajući sve to na umu, u kojoj meri borbe na bojnom polju mogu da odlučuju o završetku ovog rata? Ili će se to na kraju završiti negde u sobi za pregovore?
Spenser: Svi ratovi su politika drugim sredstvima. Ovo se završava političkim rešenjem, ne završava se tako što neka strana uništi drugu neprijateljsku silu. To jednostavno više nije način kako rat funkcioniše.
Mislim da nismo ni blizu kraja borbi. Ako pogledate crvene tačke na mapi, to je mnogo crvenog. I dalje ima mnogo ruskih snaga koje opsedaju urbana područja. Ruske snage su pod napadima, imaju velike gubitke, i to će se nastaviti čak i ako nema političkog rešenja za prekid vatre, iskreno ne mislim da je ono u bliskoj budućnosti.
Dakle, biće još mnogo borbi.
Facebook Forum