Razgovarao Reid Standish
Rat u Ukrajini je Putinov rat, ruska vojska ga sprovodi, ali radi to neefikasno i neimpresivno, ocenio je u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) Majkl Kofman (Michael Kofman), stručnjak za rusku vojsku u istraživačkom centru CNA iz Vašingtona.
Odgovarajući na pitanje kakva bi mogla biti budućnost sukoba u Ukrajini, Kofman kaže da je teško predvideti jer situacija na terenu nije dovoljno jasna.
“Mi zapravo ne znamo stanje snaga ni sa jedne ni sa druge strane. Ustvari, mislim da mnogo više znamo o gubicima ruske vojske, nego ukrajinske. Dakle, donekle, gledate meč između dva borca, ali možete da vidite samo jednog od njih”, rekao je on.
“Mislim da će ovaj rat biti sve ružniji tokom vremena. Vi već sada vidite da u nekim oblastima ruska vojska koristi taktiku otvorenog pritiska na političko rukovodstvo Ukrajine, napadajući gradove i civilno stanovništvo”.
Kofman u intervjuu govori o vojnom napretku Rusije, stanju na frontu, ali i prognozama o daljem razvoju događaja, uz ocenu da bi iscrpljenost ruske vojske u narednim nedeljama mogla biti ključ za približavanje političkom rešenju sukoba u Ukraijni.
RSE: Tri nedelje nakon početka invazije čini se da je Ukrajina usporila napredovanje ruskih trupa svojom odbranom. Rusija se suočava sa mnogo logističkih poteškoća, kao i problema sa koordinacijom. Kako ocenjujete trenutnu situaciju i pozicije zaraćenih strana? Kako očekujete da će se stvari dalje odvijati?
Kofman: Teško je dobiti jasnu sliku o tome kakvo je stanje na terenu. Ratna magla i dalje postoji i to daje vrlo ograničenu sliku onoga što se zaista dešava na frontu. Svakako, mislim da ruske snage, suočene sa veoma jakim ukrajinskim otporom, tromo napreduju. Mislim da većinu svojih početnih ratnih ciljeva trenutno ne mogu da dostignu. Na primer, ne vidim šansu da bi oni mogli da zauzmu ukrajinsku prestonicu. Sve počinje da izgleda kao da Rusija revidira svoje ratne ciljeve i usmerava ih ka nekoj vrsti političkog rešenja i dogovora sa ukrajinskom vladom.
Gde je prava pretnja ukrajinskoj vojsci?
RSE: Dakle, kažete da mislite da Rusi ne bi mogli da zauzmu Kijev, ali vidimo da se ovih dana intenziviraju borbe kod Irpina, ispaljeni su i neki projektili u blizini Odese... Kakav razvoj situacije očekujete kada je reč o drugim ukrajinskim gradovima?
Kofman: Ne mislim da će ruske snage zaista krenuti na Odesu. Mislim da se trenutno nalaze tek na pola puta od Mikolajiva i veoma sam skeptičan po tom pitanju jer mislim da svakako nemaju dovoljno snage da je osvoje.
S druge strane, mislim da je prava pretnja ukrajinskoj vojsci to što je njihov najveći deo skoncentrisan u Operaciji združenih snaga (JFO), koja je kod Donbasa i u stalnoj opasnosti da bude opokoljena, te da mora da se povlači tokom vremena, jer postoji stalan pritisak ruskih snaga koje napadaju sa juga, a postoji i druga grupacija koja ih pritiska sa severoistoka.
To znači da oni mogu da dovedu u vrlo nesiguran položaj veliki broj ukrajinskih snaga u Donbasu. Rusi, takođe, mogu da opkole i Kijev. Iako možda ne mogu da ga osvoje, mogu da ga stave pod opsadu i da se tako zauzmu bolji položaj.
RSE: U početku se dosta govorilo o tome kako je iz vazduha ruska vojska mnogo superiornija i kako Ukrajinci nemaju čime da joj se suprotstave. Međutim, ispostavilo se da to nije odlučujući faktor, kao što je većina ljudi to pretpostavila. Šta vi mislite o tome?
Kofman: Ruska vojna akcija uopšte ne izgleda onako kako je to većina ljudi očekivala, a to je udružena operacija koponenih i vazdušnih napada. Umesto toga, ruska vojska je pokušala da utiče na brzu promenu vlasti u Ukrajini, misleći da neće morati da se bori. Oni su zapravo pokušali da izbegnu borbu, tako da mnoge stvari koje smo očekivali, oni zapravo nisu uradili.
Ukratko, rusko vazduhoplovstvo je sprovodilo ograničene vazdušne operacije, ali su platili visoku cenu za to jer je ukrajinska protivazdušna odbrana još uvek veoma snažna. Važno je dodati da ruske vazdušne snage zapravo nisu baš vešte kada je reč o izbegavanju ili uništavanju protivvazdušne odbrane. Oni zapravo nisu toliko kompetentni za takve vrste misija.
Što se tiče Ukrajine, mislim da je njoj potrebna protivvazdušna odbrana više nego bilo šta drugo. Njihova protivvazdušna odbrana se do sada nije loše pokazala i drži se. Dakle, pomoć u tom domenu je mnogo bolja ideja od bilo koje druge koju su tražili, naročito pošto ne vidim da se bilo šta dešava po pitanju uvođenja zone zabranjenih letova.
Šansa za primirje i političko rešenje
RSE: Već ste rekli da Rusi verovatno neće biti u stanju da ostvare većinu ciljeva koje su postavili na početku. Iz izjava pojedinih zvaničnika vidimo da pregovori o prekidu sukoba imaju određenog pomaka. Kako to utiče na situaciju na frontu i kakva je budućnost ovog sukoba?
Kofman: Budućnost sukoba je, najverovatnije, takva da će ruska vojska u narednim nedeljama biti iscrpljena i da će joj biti potrebne operativne pauze. Oni će postati borbeno neefikasni i moraće da popune, reorganizuju i ponovo naoružaju jedinice. Dakle, to znači da ćemo verovatno gledati neku vrstu primirja, u idealnom slučaju i prekid vatre koji bi u narednim nedeljama doveo do nekog političkog rešenja. To je moja projekcija i to jedna od najoptimističnijih kada je reč o ovom sukobu.
RSE: Šta vas je najviše iznenadilo otkad je rat u Ukrajini počeo?
Kofman: Činjenica da je rat zapravo držan u tajnosti od velikih delova ruske vojske je veoma iznenađujuća. Oni su bili suštinski nespremni. Nisu bili psihički pripremljeni. Moral ruske vojske je bio veoma nizak i nije bilo dovoljno organizacije za pravilnu vojnu operaciju.
To je, naravno, dodatno motivisalo ukrajinsku stranu. Oni su pružili ogroman otpor, borili su se pametno i napadali ruske linije snabdevanja koje su njihova ahilova peta.
Mislim da je dobra prilika da razmislimo da li je to problem same ruske vojske ili je tek reč o lošem planu. Ovo je u osnovi Putinov rat i ispostavilo se da kada je pokušao da to okarakteriše kao “specijalnu vojnu operaciju”, da je on to zaista tako i shvatio.
Izgleda da je stvarno mislio da će to biti specijalna vojna operacija. Ideja je bila da uđu u Ukrajinu i izađu za nekoliko dana, a da za to vreme nekako svrgnu vladu najveće zemlje u Evropi, posle Rusije. Neverovatno je kada razmišljate o zabludama koje su morale da dovedu do takvih pretpostavki i takvog plana, ali ipak, evo nas tu gde jesmo.
* Tekst sa engleskog prevela Jovana Krstić
Facebook Forum