Novinar i pisac iz Beograda Stefan Slavković, autor jedne od antiratnih priča u zbirci "Biber 03" kaže kako su od Zagreba do Kosova - teme iste.
Slavković je autor priče "Tovarnik" u zbirci antiratnih priča "Biber 03", a u međuvremenu je prošle godine objavljena i zbirka "Biber 04" nakon konkursa za priče na albanskom, srpskom, bosanskom, hrvatskom, crnogorskom i makedonskom jeziku.
Tema za kratke priče na konkursu "Biber" je "razgradnja slike o neprijatelju, hrabre priče koje pomeraju granice, one koje se usuđuju da hodaju u 'neprijateljskim' cipelama".
"Od Zagreba do Kosova teme su slične, drugačije se istorijski ispoljavaju, tematski su različite obrade ali tu postoji štošta… nama je na Balkanu u deset godina stalo pedeset i najmanje što možemo da učinimo je da pričamo priče, koje mogu da proizvedu neku vrstu produktivne nelagode", rekao je Slavković.
Književnici nekada mogu i da razdvajaju ljude, ali angažovana umetnost mora da zbližava, da odražava duh vremena, ocenjuje Slavković u Prištini, na promociji višejezične zbirke kratkih priča na temu pomirenja.
Ovaj autor, inače novinar beogradskog nedeljnika NIN, bio je dete tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije 90-ih godina.
Proces sazrevanja, i čoveka i umetnika, kaže Slavković, počinje onda kada se "suočite sa strahovima iz kojih ćete jednog dana da izvlačite pouke ili pitanja".
"Na žalost, na Balkanu sazrevanje ide nekim ubrzanim tokom", ocenio je on na promociji koja je u Prištini održana 17. marta.
Osim Slavkovića na promociji priča ne temu pomirenja i suočavanja sa prošlošću bili su i drugi autori iz regiona, čije su priče objavljene u ovim višejezičnim zbirkama: Ante Storić iz Šibenika (Hrvatska), Besa Kaljalja (Kalaja) iz Prištine (Kosovo), Afrim Demiri iz Uroševca (Kosovo), te članica žirija Rumena Bužarovska iz Skoplja (Severna Makedonija), kao i Ivana Franović iz Centra za nenasilnu akciju Sarajevo-Beograd.
Ovaj centar je promociju u Prištini organizovao u saradnji sa Fondom za humanitarno pravo Kosovo, a promocija je i u Prizrenu 19. marta.
'Žrtve na Balkanu su naše žrtve'
Ivana Franović iz Centra za nenasilnu akciju, koja je i deo "Biber" tima, ocenila je da reč "pomirenje" nije baš popularna u zemljama bivše Jugoslavije ali da je njihov cilj upravo da se takva situacija promeni.
"Radimo na pomirenju, povezujemo ljude, te naše priče, mirimo se sami sa sobom i sa onim što nam se desilo. Toliko žrtava je bilo na Balkanu, a to su sve naše žrtve, tih ljudi više nema. Mi moramo sve da uradimo da do toga više ne dođe", podvukla je ona.
Besa (Kalaja) Kaljaja iz Prištine, autorka kratke priče "U senci" na temu suočavanja sa prošlošću, je drugima želela da prenese iskustva naroda sa Kosova tokom rata.
"Ne znam da li drugi iz zemalja (bivše) Jugoslavije znaju to, na primer mi nismo imali pristup državnim bolnicama", navela je Kaljaja, inače diplomirani albanolog, koja je neko vreme radila i kao novinarka.
Ona je dodala da svi narodi zemalja regiona treba da podele svoja ratna iskustva, da govore o lošim događajima koji su se dešavali u cilju suočavanja sa prošlošću ali i o onim humanitarnim.
"Književnost je most koja nas povezuje, mada književnost ima tu mogućnost da zbližava ali i da razdvaja", zaključila je ona.
Šta je 'Biber' i kako je nastao?
"Biber" je konkurs za kratku, angažovanu priču autora iz zemalja regiona, koji pišu na maternjem jeziku ali se potom odabrane prevode na albanski, makedonski, bosanski, hrvatski, srpski i crnogorski jezik.
Tema konkursa je pomirenje u zemljama bivše Jugoslavije, a priče mogu da obrađuju i teme koje će doprineti boljem razumevanju među ljudima, smanjenju mržnje i predrasuda, antiratne priče, priče koje se bave suočavanjem sa prošlošću, razgradnjom slika o neprijateljima, saosećanjem sa drugima.
Konkurs je dobio ime "Biber" po začinu koji je ljut ali se na svim jezicima u zemljama regiona isto izgovara.
Ante Storić, umetnik iz Šibenika, je napomenuo da raspon tema koje "Biber" traži je istina. Prema njegovoj oceni, reč "rat" se puno koristi u zemljama regiona ali u kontekstu kada se "komšije" optužuju za zločine.
"Problem je pojedincima priznati vlastite zločine, o tome je teško govoriti", rekao je on.
Storić je rekao i kako "veliki deo nacija ne želi uopšte da razgovara", što ne doprinosi pomirenju.
"Pomirenje funkcioniše da neko treba prići drugoj strani i započeti razgovor. Započeće onaj kome je do pomirenja stalo", zaključio je Ante Storić, uz napomenu da priče sa konkursa "Biber" ne skrivaju činjenice koje su se dogodile i da sagledavaju realnu situaciju.
Inače, "Biber" je osmišljen kao doprinos miru i pomirenju, u kontekstu zaostavštine ratova na prostoru bivše Jugoslavije, ali i sa ciljem da se u regionu prevode i čitaju priče na drugim jezicima.
Rumena Bužarovska iz Severne Makedonije, članica žirija na konkursu "Biber 03", je poručila da ova inicijativa "objedinjuje sve ljude na Balkanu", napominjući da je jako važno što se priče prevode na i sa albanskog jezika, koji je potpuno drugačiji od jezika ostalih zemalja u regionu.
"Znam da se prevodom puno gubi ali se i puno dobija. Mogu da zanemarim sve to što se gubi, to (prevod) je takav jedan most da je to divno", rekla Bužarovska, koja je po profesiji prevodilac.
Utisci publike
Iako sala u bioskopu "Armata", gde je održana promocija "Biber" priča u Prištini, nije bila puna, oni koji su bili u publici su pažljivo preko dva sata slušali diskusiju tokom promocije.
Armend iz Prištine je rekao da je "ljubomoran" što i njegova priča nije objavljena u višejezičnim zbirkama "Biber", te dodao da mu se jako dopala ta inicijativa da se do pomirenja dođe kroz kratke priče, koje doprinose i suočavanju sa prošlošću.
"Još uvek u našem društvu postoji ta dominantna tema o vremenu tokom i posle rata. Slike rata u Ukrajini su nas odmah asocirale da nama može nešto opet da se desi", rekao je ovaj meštanin Prištine.
Do sada su objavljene četiri zbirke "Biber" priča, u svakoj od njih je 25 priča, i sve su dostupne na bosanskom, hrvatskom, srpskom, crnogorskom, albanskom i makedonskom jeziku. Takođe, priče su dostupne i u elektronskom izdanju, a besplatne su za preuzimanje.
U toku je peti konkurs, koji će trajati do 1. juna.
