Pojedine zemlje NATO moraju učiniti sve što mogu da podrže ukrajinske snage na bojnom polju, kaže penzionisani američki general Vesli Klark (Wesley Clark) u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE).
O mogućnosti uvođenja zone zabrane letova iznad Ukrajine, Klark kaže da NATO mora ostati unutar svojih granica.
Dodaje da međunarodni mehanizmi treba da optuže ruskog predsednika Vladimira Putina i njegove generale za ratne zločine.
"Ako ga smatraju ratnim zločincem, druge zemlje ne mogu da sarađuju sa njima, a isto važi i za finansijske institucije. On će završiti kao (Slobodan) Milošević (bivši predsednik Srbije i Jugoslavije, koji u pritvoru preminuo 2006.) na sudu u Hagu", rekao je Klark, koji je u vreme NATO intevencije na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ) bio vrhovni komandant evropskih snaga NATO-a.
Naš sagovornik takođe kaže da Alijansa mora da preduzme niz mera da odgovori ako Rusija pređe njene granice.
RSE: Šta je to što bi zemlje NATO saveza, pre svih Sjedinjene Američke Države, trebalo da urade da pomognu Ukrajini?
Clark: Države, pojedinačno, moraju učiniti sve što je u njihovoj moći da održe ukrajinske snage na bojnom polju.
RSE: Hoće li to isprovocirati Rusiju da krene u još obuhvatniji rat, ukoliko pošalju, na primer, svoje avione?
Clark: Rusija je angažovala 100 odsto svojih snaga, a te trupe su neverovatno nesposobne. Ranjive su za poraz na bojnom polju. Imajući to u vidu, države NATO će individualno podržati Ukrajinu protiv-tenkovskom, protiv-vazušnom i vazdušnom opremom, potrebnom da se potisnu ruske snage.
RSE: Zapad insistira na tome da se neće uključiti u rat, ali ipak naoružava Ukrajinu. Nije li to uključivanje, samo po sebi?
Clark: Od početka smo najavljivali da ćemo podržati Ukrajinu u borbi. Nećemo to uraditi s američkim snagama, u redu – neće to biti učinjeno s američkim snagama. Međutim, to ne znači da Ukrajini ne možemo dostavljati vojnu opremu, municiju, tehologiju, informacije, obaveštajne podatke koji su im potrebni. To moramo uraditi.
Mogućnosti NATO snaga
RSE: Osim obezbeđivanja vojne opreme, šta je ono što bi NATO trebalo da čini u ovom trenutku?
Clark: NATO i sam mora da se pripremi. To uključuje mnogo planiranja i prilagođavanja. To znači da nacije ponovo opredeljuju budžetska sredstva. U nekim slučajevima, to znači i mobilisanje rezervi, konstrukciju infrastrukturnih projekata, pripremu logističkih ruta i druge mere koje pokazuju da bi NATO mogao reagovati, ukoliko Rusija pređe granice alijanse.
RSE: Mislite li da bi trebalo da bude proglašena zona zabrane leta iznad Ukrajine?
Clark: U ovom trenutku NATO mora ostati u okviru svojih granica. Individualne članice, međutim, mogu uraditi ono što je potrebno, kako bi u svom nacionalnom kapacitetu pružile podršku Ukrajini.
RSE: Hoćemo li doći do tačke u kojoj se NATO uključuje u rat?
Clark: To je sada zaista isključivo na (predsedniku Rusije Vladimiru) Putinu. Ako pogledate ciljeve koje je on postavio, kao i diplomatske zahteve koje je podnosio, on je tražio uklanjanje snaga NATO iz Istočne Evrope. Tražio je da te države ostanu bez NATO zaštite. To je neprihvatljivo. Međutim, ako su to njegovi ciljevi i on je spreman da nam preti i bori se za to, onda pretpostavljam da će to značiti borbu.
O strategiji Rusije
RSE: Prema onome što ste videli iz kretnji ruskih trupa i ruske taktike, šta mislite da je Putinov stvarni cilj u ovom ratu?
Clark: Njegov pravi cilj je da uništi svaku šansu Ukrajine da bude saveznik Zapada. Da uključi NATO i porazi ga pretnjama ili upotrebom nuklearnog ili hemijskog naoružanja i da tako povrati kontrolu nad Istočnom Evropom i na silu izgura Sjedinjene Američke Države.
RSE: Hoće li uspeti u tome?
Clark: Ne mislim da će uspeti, no to zavisi od vođstva i stavova građana u svakoj od naših demokratija.
RSE: Postoji li još nešto što bi moglo da se uradi, da se barem umanji sposobnost Rusije?
Clark: Putin će, naravno, nastaviti da pojačava sukob, jer to je njegov cilj - da slomi volju i otpor Ukrajine. Da, trebali bismo da pozovemo na rusko povlačenje. Putina bi trebalo i optužiti za ratne zločine. Takođe i njegove generale. Rusiju označiti kao nasilničku državu. Ohrabriti sve nacije na svetu da ne trguju s Rusijom, da prekinu svu trgovinu i svu međunarodnu razmenu s Rusijom. Sve to može pomoći. Međutim, mislim da je, na kraju, ovo bitka koja će biti odlučena na terenu, na bojnom polju u Ukrajini.
RSE: Mislite li da će to za Putina imati značaj, da ga međunarodni mehanizmi označe kao ratnog zločinca?
Clark: Mislim da će napraviti ogromnu razliku ako se Putin označi kao ratni zločinac, zato što će to značiti da druge nacije više ne mogu sarađivati s njim, da finansijske institucije više ne mogu sarađivati s njim. Na kraju, završiće kao (bivši predsednik Srbije Slobodan) Milošević – u Hagu, pred sudom.
Da i je izvesna upotreba nuklearnog naoružanja?
RSE: Da li Putin zaista razmatra upotrebu nuklearnog naoružanja ili je to samo pokušaj da ostavi utisak?
Clark: Mislim da je, u svakom slučaju, sposoban da upotrebi nuklearno oružje. Da. Posebno iz tog razloga moramo mu se usprotiviti odmah, jer kad jednom ustuknete pred takvim nasilništvom i pretnjama, više to ne možete zaustaviti.
RSE: Postoji li, dakle, rizik od nuklearnog rata?
Clark: Mnoge stvari rizikujemo u ovome. Poenta je da ćemo ili zauzeti stav ili nećemo. Naučili smo lekcije iz tridesetih godina prošlog veka, na Zapadu, kad se nismo usprotivili Adolfu Hitleru. I to se završilo ratom. Ako sada Putinu ne stanemo na put, doćićemo do Trećeg svetskog rata. Moramo mu se suprotstaviti sad. Ili se prosto predati.
RSE: Mislite li da će sankcije delovati?
Clark: Mislim da su sankcije pokazale rešenost i ozbiljnost Zapada. Ne mislim da će zaustaviti Putinovu agresiju.
RSE: Šta je s pregovorima? Održan je sastanak ministara spoljnih poslova Rusije i Ukrajine. Jeste li optimista?
Clark: Svi razgovori koji se događaju između NATO ministara su odlični. Svi razgovori s ruskim ministrom spoljnih poslova moraju se posmatrati s velikom dozom sumnje. Njihova svrha je da zbune Zapad i ostave ga bez njegove rešenosti i da odlože stvari dok Putin reorganizuje svoje snage za masovni rušilački napad na ukrajinske gradove.
RSE: Kako vidite da se ovaj rat može završiti?
Clark: Sve zavisi od ishoda u Ukrajini. Ne možete videti dalje od toga. Barem ja ne mogu.
RSE: Malo ko je očekivao ovakav otpor Ukrajine.
Clark: Apsolutno sam ga očekivao. Pitanje jeste hoće li biti dovoljno jak da izdrži rusku agresiju. Ako je dovoljno jak, Putin pada, jer biće verovatno svrgnut od strane svog naroda i završiće pred sudom za ratne zločne. Ako ukrajinski otpor, pak, ne bude dovoljno jak, desiće se nešto drugo. Predstavljaće to opasnost i u drugim delovima sveta. Imaćemo, na primer, kinesku invaziju na Tajvan, ili Putinovu direktnu invaziju na NATO zemlje.
