Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je 2. marta u video obraćanju na društvenoj mreži Instagram da su ekonomski izazovi koji prate sukobe u Ukrajini za Srbiju sve teži i sve veći.
Vučić je najavio da će u narednim danima obavestiti građane Srbije o merama koje će biti uvedene.
"Reagujemo na najveće cene u istoriji, i uglja i struje i gasa, i svih sirovina. Ali rastu dramatično i cene osnovnih prehrambenih proizvoda", rekao je on.
Iz Privredne komore Srbije su saopštili 25. februara da nema potrebe da stanovništvo Srbije pravi zalihe zbog rata u Ukrajini.
Ukrajina i Rusija veliki su izvoznici žitarica, ali je Srbija gotovo samodovoljna u proizvodnji te robe, saopšteno je iz Privredne komore tada.
Inače, cene nafte su i 1. marta skočile, pri čemu je američka referentna cena sirove nafte premašila 100 dolara po barelu, što je najviša cena od 2014. godine.
Rusija ima veliku ulogu na svetskom energetskom tržištu kao treći najveći proizvođač nafte.
Vučić je dodao da će Srbija savladati "političke izazove" povodom situacije u Ukrajini.
Zvaničan stav Srbije, donet 25. februara na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost, je da Srbija pruža punu podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine, ali da za sada neće uvoditi sankcije Rusiji, jer se "rukovodi svojim vitalnim ekonomskim i političkim interesima".
Predsednik Srbije je nakon toga više puta u medijima isticao da trpi "veliki pritisak" da promeni odluku.
Evropski zastupnici koji se direktno bave pitanjima Srbije su nakon usvajanja rezolucije o ruskoj agresiji u Ukrajini izdale zajedničko saopštenje 1. marta kojim traže od zvaničnog Beograda da uskladi politiku sa politikama Evropske unije uključujući i sankcije protiv zvanične Moskve.