Odluka Srbije da ne uvede sankcije Moskvi zbog invazije na Ukrajinu uticaće na pregovore sa Evropskom unijom (EU), poruka je poslanika Evropskog parlamenta u rezoluciji usvojenoj 1. marta.
Evroparlamentarci zaduženi za odnose sa Srbijom, Vladimir Bilčik i Tanja Fajon, naglasili su da je rezolucija "hitan signal" da Srbija podrži evropske principe i vrednosti i da "nema mesta za umirenje agresora".
Kako će se odluka Srbije da ne uvede sankcije Rusiji praktično odraziti na pristupne pregovore sa EU i otvaranje poglavlja - za sada nije poznato.
Briselski zvaničnici su od početka ruske invazije više puta pozivali Beograd da se pridruži sankcijama, a predsednik države Aleksandar Vučić je izjavljivao da na sebe preuzima "sve kritike, primedbe i pritiske" zbog trenutne odluke vlasti u Srbiji.
Vlada, predvođena Vučićevom Srpskom naprednom strankom, u tehničkom je mandatu zbog izbora raspisanih za 3. april.
Šta Evropski parlament poručuje Srbiji?
Rezolucija je na prvom mestu posvećena situaciji u Ukrajini – osuđuje se ruska agresija, a evroparlamentarci traže i da se Ukrajini dodeli status kandidata za članstvo u EU. Za je glasalo 637 od 676 prisutnih poslanika, 13 je bilo protiv, a 26 uzdržano.
Od Rusije se u dokumentu traži da prekine vojne aktivnosti, povuče trupe i poštuje nezavisnost i suverenitet Ukrajine u njenim međunarodno priznatim granicama. Izražava se zabrinutost i zbog "napora Rusije da destabilizuje države Zapadnog Balkana i ometa njihove demokratske procese".
Dok se pohvaljuju zapadnobalkanske države - "evroatlantski saveznici" koje su se pridružile sankcijama protiv Rusije, Srbija se eksplicitno pominje kao ona koja se za sada nije priklonila Briselu. Zbog toga je Evropski parlament iskazao "duboko žaljenje".
"Ponavljamo svoje očekivanje da se kandidati za pridruživanje Evropskoj uniji usklade ne samo sa pravnim tekovinama EU, već i sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom", stoji u rezoluciji.
"Najstrože do sada" zapadne sankcije protiv Rusije uključuju bankarski i finansijski sektor, medije, avio prevoz, energetiku, vojnu i visoku tehnologiju, kontrolu izvoza određenih proizvoda, kao i "crnu listu" ruskih zvaničnika i kompanija i pojedinaca koji pomažu Kremlju.
Kakve su posledice za Beograd?
Da rezolucija "oslikava politički trenutak u Evropi" stav je Srđana Majstorovića iz nevladinog Centra za evropsku politiku iz Beograda.
"Evropa se mobilizuje, Evropa se ujedinjuje i Vlada Srbije mora da shvati ovaj istorijski trenutak, jer se 'beleži' ko je bio na strani demokratije i slobode izbora, a ko je odbijao da joj pristupi - odnosno implicitno podržavao jednu ubilačku i agresivnu politiku koju sada zastupa Ruska Federacija", rekao je Majstorović.
On ističe da nakon ruske invazije "politika sedenja na dve stolice gubi na značaju", iako je to "možda prepoznatljiva i očekivana" pozicija Vlade Srbije.
"Posledica može biti dalji gubitak poverenja pojedinih, ionako skeptičnih, država članica Evropske unije prema Srbiji - to može direktno uticati na dalji napredak u evrointegracijama", navodi Majstorović.
Da li su sankcije fokus?
Inače, rezolucija evropskih poslanika usvojena je na desetu godišnjicu odluke Evropskog saveta da Srbiji dodeli status kandidata za članstvo u EU.
Kako ocenjuje Srđan Majstorović, ruska invazija u pregovore uvodi "nove okolnosti i pravila", kojima se očekuje nedvosmislena opredeljenost i veća usklađenost kandidata sa spoljnom politikom EU. Trenutna pozicija Srbije, smatra, "definitivno" će dovesti do zastoja u pristupnim pregovorima.
Prema njegovim rečima, u ovom trenutku je teško proceniti da li bi Srbija zbog svog stava prema sankcijama mogla da "izgubi privilegije", poput novčane pomoći iz predpristupnih fondova Evropske unije (IPA).
"Ali ukoliko se situacija u Ukrajini produži i dodatno eskalira, svakako će i to biti na stolu i rašće pritisak na Srbiju da se napokon usaglasi sa stavovima EU, što je njena obaveza kao države kandidata", istakao je Majstorović.
Od 2014. godine, kada je Srbija i zvanično otpočela pregovore sa EU, briselski zvaničnici su kao glavnu prepreku u evrointegracijama isticali odnos Srbije i Kosova. Pod okriljem EU vode se pregovori dve države, a Srbija ne priznaje nezavisnost bivše južne pokrajine, proglašenu 2008. godine.
Kao problemi Srbije su se nabrajali i stanje vladavine prava – borba protiv korupcije, nezavisnost pravosuđa i procesuiranje ratnih zločina iz devedesetih, ali i neusklađenost sa spoljnom politikom EU i pre ruske invazije u februaru 2022.
EU je prve sankcije Rusiji, koje Srbija do sada nije primenila, uvela još 2014. godine posle nelegalne ruske aneksije Krima.
'Diplomatsko ćutanje' Beograda
Ministarstvo za evropske integracije, ministarstvo spoljnih poslova i Vlada Srbije nisu odgovorili na upit RSE – kako reaguju na rezoluciju Evropskog parlamenta i očekuju li da odluka Srbije da ne uvede sankcije Moskvi našteti pregovorima sa Briselom.
U danu kada je Evropski parlament odlučivao o rezoluciji, srpski šef diplomatije Nikola Selaković sastao se sa šefom delegacije EU u Srbiji Emanuelom Žofreom (Emanuele Giaufret) i ambasadorima država članica Unije u Beogradu.
"Srbija izražava najiskrenije žaljenje zbog izbijanja krize i sukoba u Ukrajini i smatra pogrešnim narušavanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta svake države", poručio je Selaković ambasadorima, a preneo njegov kabinet.
Selaković je preneo i da Srbija "daje punu podršku pregovorima dve strane" i međunarodnim naporima za mirno rešenje krize u Ukrajini. Usklađivanje sa sankcijama i eventualne posledice po Srbiju u saopštenju se, međutim, ne pominju.
Predstavnici zvaničnog Brisela i država članica EU su, kako je navedeno, upoznati sa Zaključkom saveta za nacionalnu bezbednost Srbije, usvojenim 27. februara.
Šta piše u zaključku Srbije?
U zaključku Vlade navodi se da "vitalni politički i ekonomski interes Srbije" nije da u ovom trenutku uvodi sankcije Rusiji - niti bilo kojoj državi, njenim zvaničnicima ili firmama.
Pruža se "puna podrška teritorijalnom integritetu Ukrajine" i kršenje se "smatra pogrešnim", ali ruske operacije nisu nazvane invazijom ili agresijom na Ukrajinu, što je stav evropskih država.
Predsednik Skupštine Srbije u tehničkom mandatu Ivica Dačić rekao je 2. marta za javni servis RTS da onaj ko traži da Srbija uvede sankcije Rusiji, nije protiv Rusije, nego protiv Srbije.
"Da li nam garantuju da ćemo sutra ući u EU? Ne, nego za deset, 15, 20 godina. Pa dobro, i mi ćemo našu spoljnu politiku uskladiti za desest 15, 20 godina", rekao je Dačić, koji je i predsednik Socijalističke partije Srbije, koalicionog partnera SNS-a.
On je dodao da EU traži da Srbija uvede sankcije Rusiji "koja najviše štiti naš državni i nacionalni interes".
Opozicija podeljeno o Ukrajini
Od podrške Ukrajini do razumevanja za poteze Rusije – u tom opsegu variraju stavovi političkih partija opozicije u Srbiji kada je reč o ratu u Ukrajini.
U Srbiji su predsednički i parlamentarni izbori najavljeni za 3. april, ali se ne primećuje da je Ukrajina među ključnim temama izborne kampanje.
Podršku Putinovim potezima upućuju desničarske stranke, poput pokreta "Oslobođenje" Mlađana Đorđevića ili Srpske radikalne stranke na čijem je čelu Vojislav Šešelj, osuđenik za ratne zločine pred Tribunalom u Hagu.
Koalicija oko desničarskog pokreta Dveri pozvala je rukovodstvo Srbije da "ni pod kojim uslovima ne uvede sankcije Rusiji".
Deo "proevropske" opozicije je izrazio podršku suverenitetu Ukrajine i solidarnost sa njenim građanima.
To su, na primer, izjavljivali lideri koalicije Ujedinjena opozicija Srbije ili koalicije oko Socijaldemokratske stranke bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića. Sankcijama protiv Rusije, međutim, ne posvećuje se mnogo pažnje u njihovom izbornom programu.
Protest protiv invazije na Ukrajinu u Beogradu
Na pitanje da li je očekivao da opozicija koji promoviše evrointegracije bude "glasnija" u pozivima da se vlast u Beogradu priključi sankcijama i osudi rusku agresiju, Srđan Majstorović iz Centra za evropske politike odgovara da "nije teško shvatiti zašto je deo opozicije tih", u medijima sa nacionalnom frekvencijom "nad kojima vlast ima kontrolu".
Kako kaže, "opozicija nema mnogo prostora za plasiranje poruka", a da one istovremeno "ne budu zloupotrebljene i spinovane" u okviru predizborne kampanje.
"Postoje reakcije, one nisu verovatno dovoljno glasne, imajući u vidu predizbornu taktiku i kalkulaciju da to ne može da donese glasove. Međutim, nekoliko stranaka je izašlo pred građane i vrlo jasno reklo šta misli o ruskoj agresiji", navodi on.
Među proevropskim opozicionim partijama, Pokret slobodnih građana (PSG), deo koalicije Ujedinjena opozicija Srbije, izričit je u stavu da bi zvanični Beograd morao da osudi rusku vojnu agresiju.
Aktivisti inicijative "Ne davimo Beograd", koja je deo zeleno-leve koalicije "Moramo", prisustvovali su mirovnim protestima u glavnom gradu Srbije protiv ruske agresije u Ukrajini.
Građanima Rusija 'prijatelj', a više od polovine podržava EU
Vlast u Srbiji, od 2012. godine predvođena Srpskom naprednom strankom predsednika države Aleksandra Vučića, održava tradicionalno dobre odnose sa Rusijom.
Dok je Rusija podržava u osporavanju nezavisnosti Kosova pred međunarodnim institucijama, Srbija je zavisna od ruskih energenata, a saradnja je prisutna i na vojnom planu – kupovinom ruskog oružja.
Upitana da li Beograd treba da uvede sankcije Moskvi, Beograđanka Nevena je rekla za RSE da "podržava odluku Vlade" i da "nije za sankcije".
Poruka Željka Trifunovića iz Beograda je da rat prestane.
"Ne ulazim u to ko je kriv, ko je započeo, samo da prestane rat. Mislim, šta mi da uvedemo sankcije Rusiji [zbog Ukrajine], da li će to da šteti Rusiji?", upitao je on.
Kako građani Srbije gledaju na Rusiju?
Prema istraživanju beogradskog nevladinog Instituta za evropske poslove, objavljenom u julu 2021, odnos Srbije i Rusije najvišom ocenom ocenilo je oko 36 odsto anketiranih.
Najveći broj anketiranih građana Srbije, 83 odsto, smatra da je Rusija prijatelj Srbije.
Ista organizacija je u maju 2021. objavila rezultate istraživanja o Evropskoj uniji – 53 odsto ispitanih podržavalo je članstvo Srbije u EU, 35 odsto je protiv, dok 12 odsto ispitanika nije umelo da se izjasni po ovom pitanju.
Na referendumu za članstvo Srbije u EU, "za" bi glasalo 48,9 odsto ispitanika, "ne" bi glasalo 28,4 odsto, ne bi glasalo 11,2 odsto ispitanih, dok 11,5 odsto ne znaju kako bi glasali – podaci su Instituta za evropske poslove.
Statistički podaci države govore da je Evropska unija glavni spoljnotrgovinski partner Srbije, sa preko 28 milijardi dolara razmene u 2020. godini.
Države Evropske unije najveći trgovinski partneri Srbije i u 2020.
Šta je EP još poručivao Srbiji?
O Srbiji se u proteklih godinu dana više puta raspravljalo na sednicama Evropskog parlamenta.
Tako je 16. decembra usvojena Rezolucija kojom je EP iskazao zabrinutost zbog više problema u Srbiji –nasilja nad demonstrantima na ekološkim protestima tokom jeseni 2021, nespremnosti vlasti da ukloni murale osuđenom ratnom zločincu Ratku Mladiću sa beogradskih fasada, kao i netransparentnosti kineskih projekata i njihovog štetnog uticaja na životnu sredinu.
Predstavnici vlasti nazvali su dokument "politikanstvom" i "licemerjem".
Rezolucija je usvojena tri dana pre nego što je Srbija zvanično otvorila otvorila prvi klaster - set poglavlja u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom po novoj metodologiji usvojenoj početkom 2020 godine.
Poglavlja su podeljena u šest tematskih celina, a otvaranjem "klastera 4 - zelena agenda" u decembru, Srbija je otvorila 21 poglavlje u pregovorima od ukupno 35. Privremeno su zatvorena samo dva poglavlja.
Facebook Forum