Nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, predsednica Kosova Vjosa Osmani i premijer Aljbin (Albin) Kurti su izjavili da su preduzeli dodatne bezbedonosne mere, ali nisu precizirali koje.
Mahom su govorili o sastancima sa predstavnicima domaćih i međunarodnih bezbednosnih institucija.
Održan je i sastanak Saveta za nacionalnu bezbednost Kosova 23. februara.
Portparol Vlade Kosova Prparim Krueziu (Perparim Kryeziu) je izjavio da su na tom sasatanku doneti neki zaključci oko saradnje Kosova sa partnerima iz Evropske unije, NATO-a, Sjedinjenih Država i Ujedinjenog Kraljevstva, napominjući da ne može da govori o detaljima u javnosti zbog “osetljivosti situacije”.
„Kosovo je okruženo sa tri zemlje članice NATO-a [Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija], dok je unutar (Kosova) NATO prisutan sa oko 3.700 vojnika iz 28 savezničkih zemalja. Istovremeno, imamo Bezbednosne snage [Kosova], koje svakim danom sve više napreduju, zahvaljujući saradnji sa SAD i NATO-om“, rekao je Krueziu.
U prvoj reakciji nakon napada na Ukrajinu 24. februara, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je rekao da je narušen mir u Evropi, ali je obećao da će NATO braniti svaki pedalj svoje teritorije.
Jedan zvaničnik NATO-a je za Radio Slobodna Evropa potvrdio da mirovna misija Alijanse na Kosovu – KFOR - ima „fleksibilan i jasan stav na terenu“, koji „omogućava hitno rešavanje bilo kakvih događaja koji mogu da utiču na bezbednosnu situaciju“.
Snage NATO-a su na Kosovu prisutne od juna 1999. godine, odnosno od kako su se srpske snage povukle nakon završetka rata.
RSE se obratio Predsedništvu Kosova sa upitom o bezbednosnim merama, odnosno da li su u toku pripreme ili su one eventualno preduzete, ali odgovor do zaključivanja ovog teksta nije stigao.
Predsednica Vjosa Osmani, koja je i vrhovni komandant Kosovskih bezbednosnih snaga, u intervjuu za lokalnu televiziju Klan Kosova izjavila je da je odavno napravljen operativni plan.
„Što se tiče naših priprema, želim da uverim građane Kosova da bezbednosne institucije, počev od Kosovske policije, sa svim njenim jedinicama, do obaveštajnih struktura i Vojske Kosova – koja ima mandat da ‘zaštiti građane, suverenitet i teritorijalni integritet zemlje’, oni su već neko vreme spremni da reaguju u takvim situacijama...“, rekla je Osmani.
Podvukla je da su Kosovske bezbednosne snage, zajedno sa KFOR-om, posvećene održavanju bezbednosti na celoj teritoriji, posebno na severu gde živi većinsko srpsko stanovništvo.
Bivši ministar odbrane o jačanju vojnih kapaciteta
Bivši ministar odbrane Kosova Rustem (Berisha) Beriša ocenjuje da bezbednosni izazovi na globalnom nivou utiču i unutrašnja pitanja Kosova.
„Kosovo, u ovoj situaciji, mora da doprinese miru“, rekao je on.
„Rusija teži da ima uticaj i na Zapadnom Balkanu. Proširiće taj uticaj kroz Srbiju. Kosovo još nije postiglo konačan sporazum sa Srbijom [o normalizaciji odnosa]. Ovo je, na neki način, otvoren front smislu da ako Rusija ne bude zaustavljena i ako ojača vojno, naravno da će Srbija iskoristiti tu priliku da otvori novi sukob na Kosovu i u Bosni i Hercegovine“, smatra Beriša.
Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova, koju je ta zemlja proglasila 2008. godine.
Takođe Rusija, jedan od najvećih saveznika Srbije, blokira članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama.
Beriša napominje da je neophodno da se ojačaju vojni kapaciteti Kosova.
„Problem je naoružanje, posebno u tranzicionoj situaciji, u kojoj se nalaze Kosovske bezbednosne snage. KBS još uvek nije dostigao svoj operativni kapacitet. To bi trebalo da poveća dinamiku nabavke naoružanja i obuke“, rekao je on.
Tok transformacije KBS-a
Transformacija Kosovskih bezbednosnh snaga u vojsku bi trebala da traje deset godina, a Zakon o tom procesu je usvojen u Skupštini Kosova 2018. godine.
Odgovornosti KBS-a se, pored ostalog, odnose se na očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Kosova, kao i građana, imovine i interesa zemlje.
KBS trenutno broji oko 2.500 pripadnika. Nakon transformacije u vojsku taj broj bi trebao da se poveća 7.500, uključujući aktivne i rezervne članove.
Vlada Kosova je iz budžeta za 2022. godinu izdvojila preko 100 miliona evra za Kosovske bezbedonosne snage.
Šef odeljenja za stratešku komunikaciju pri Ministarstvu odbrane Kosova, pukovnik Sefer Isufi, navodi da bezbednost Kosova „garantuju državne veštine i kapaciteti, kao i saradnja sa SAD i NATO-om“.
„KBS je u procesu sveobuhvatnog plana tranzicije. Fokus je na kupovini vojnih sistema koji će upotpuniti naše vojne formacije za obavljanje zadataka i potrebe misija“, kaže Isufi za RSE.
Uz poslednju donaciju iz SAD, Kosovske bezbednosne snage su u 2021. godini dobile 55 vojnih vozila.
Godinu dana ranije, 2020. godine, Kosovo je kupilo oklopna vozila - takođe iz SAD. U to vreme, KBS je saopštio da je kupovina izvršena na osnovu zahteva i potreba KBS-a. Kosovo je takođe kupilo vojna vozila od Turske.
* Priredila Sandra Cvetković
