Odnosi između Nemačke i Rusije su na najnižem nivou od završetka Hladnog rata, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) dr Stefan Majster (Meister), šef programa u Nemačkom savetu za spoljne odnose (DGAP) za međunarodni poredak i demokratiju.
Priroda njihovih odnosa se promenila.
"U prošlosti je Nemačka bila partner, ili u najmanju ruku most Rusiji ka Evropi. Sada se Nemačka u Rusiji tretira kao neprijatelj", ističe Majster.
Odnosi koji su počeli da se hlade nakon izbora Vladimira Putina po treći put za predsednika Rusije 2012. godine, a naročito nakon aneksije Krima 2014., sada su na novim iskušenjima zbog gomilanja ruskih trupa na granici sa Ukrajinom.
Nova nemačka vlada kancelara Olafa Šolca (Scholz) je zatečena, mada je mogla da vidi rast tenzija, kaže za RSE Jana Puglierin, direktorka berlinskog ureda Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR).
Tek što je imenovana suočila se sa ozbiljnom krizom.
"U početku nije bilo jasno ko ima ključnu reč u vladu o politici prema Rusiji – da li kancelar Olaf Šolc ili šefica diplomatije Analena Berbok (Annalena Baerbock). Koalicioni partneri imaju različiti pristup, jer su Zeleni mnogo kritičniji prema Moskvi, dok Socijaldemokratska partija (SPD) tradicionalno pokazuje više razumevanja i nije sklona antagonizaciji Rusije", dodaje Puglierin.
Severni tok 2 test nemačke odlučnosti
NATO i EU su upozorili Rusiju da će se suočiti sa teškim posledicama u slučaju invazije na Ukrajinu, najavljujući najoštrije sankcije do sada.
Zvanični Berlin podržava te mere, ali, za razliku od SAD-a i još nekih zemalja, nije direktno pomenuo zaustavljanje gasovoda Severni tok 2, koji čeka na dozvolu nemačkog regulatornog tela.
"U pravu ste, kancelar Šolc je izbegao po svaku cenu da eksplicitno pomene Severni tok 2", ističe Puglierin dodajući da je pozicija nemačke vlade sada ipak jasna.
"Iako kancelar nije pomenuo Severni tok 2, jasno je stavljeno do znanja da će u slučaju ruske invazije ovaj projekat biti obustavljen. To su dogovorili još Džo Bajden (Joe Biden) i Angela Merkel da ukoliko Rusija napadne Ukrajinu ili koristi Severni tok 2 za njeno ucenjivanje onda će Severni tok 2 biti blokiran", ukazuje čelnica berlinskog ureda ECFR-a.
Majster podseća da je taj pristup Šolc nazvao "strateškom ambivalentnošću" tako da nije jasno rekao koje će kaznene mere biti usvojene, ali postoji lista koju je pripremila nemačka vlada i Severni tok 2 će biti sankcionisan.
"Severni tok 2 je simbol koji ekonomski nije relevantan. Gas može da ide preko Ukrajine, Belorusije. Nemačkoj ne treba Severni tok 2. Njime se zamenjuje gasovod kroz Ukrajinu. On je važan za Putina da ucenjuje Ukrajinu i pojača svoju pregovaračku poziciju", smatra Majster.
Prema njegovim rečima, ako Rusija želi da šalje gas, to može da čini preko Ukrajine i Belorusije tako da to neće imati uticaja na Nemačku.
"U svakom slučaju, Severni tok 2 neće biti pušten u pogon još najmanje pola godine", dodaje ekspert iz berlinskog DGAP-a.
Postoji scenario koji ruski predsednik Vladimir Putin zna veoma dobro kada je pre nekoliko godina obustavio transport gasa kroz Ukrajinu i možda čak razmišljao da to učini sa Severnim tokom 1, nudeći otvaranje Severnog toka 2 kao rešenje: "ako želite ruski gas treba da aktivirate ovaj cevovod", podseća Jana Puglierin.
Rast nemačke zavisnosti od ruskog gasa
Nakon 2014. povećana je zavisnost Nemačke od ruskog gasa sa 35 na 55 odsto sada.
Gradnja Severnog toka 2 je dogovorena 2015. nakon aneksije Krima, jer je nemačka vlada postavila veoma ambiciozne ciljeve u borbi protiv klimatskih promena zbog čega je odustala od korišćenja nuklearne energije i uglja. U tom kontekstu, jača uloga gasa kao prelaznog energenta.
"Cene gasa u Evropi su sada veoma visoke što izaziva zabrinutost socijaldemokrata, ali i Zelenih jer njihovu biračku bazu tradicionalno čini siromašnije stanovništvo. Mogućnost da u slučaju sankcija Rusiji gas još više poskupi svakako ne raduje kancelara Šolca", kaže ekspertkinja iz Berlina.
Nemačka ne želi da bude ucenjivana, međutim Šolcu neće biti lako da predoči javnosti argument o nužnosi blokade Severnog toka 2, jer prema poslednjim istraživanjima većina građana podržava ovaj projekat, ističe Puglierin.
Hoće li Rusija zavrnuti gas Evropi u slučaju sankcija?
Postoji bojazan da bi u slučaju rigoroznih sankcija i blokade Severnog toka 2, Rusija mogla da odgovori zavrtanjem gasa Evropi.
"Sve je moguće i to je problem sa gospodinom Putinom, ali to nije direktno povezano sa sudbinom Severnog toka 2", kaže Majster.
To bi svakako povećalo cene gasa, koji Nemačka ne može da zameni sa tečnim (LNG).
"Onda bi Nemačka zaista imala problem jer nije diversifikovala snabdevanje i veoma je zavisna od ruskog gasa", ističe Majster.
Dodatni problem bi nastao ukoliko Rusija bude isključenja iz sistema međunarodnog plačanja (SWIFT).
"Ako se (Rusija) isključi iz SWIFT-a, uvedu sankcije u bankarstvu, finasijama, to će prilično pogoditi Nemačku jer neće moći više da plaća gas Rusiji", kaže ekspert iz Berlina. On dodaje da će Nemačka ipak morati da sledi saveznike u NATO-u i EU u uvođenju oštrih sankcija Rusiji, u slučaju invazije Ukrajine, mada će je to kudikamo više pogoditi nego nakon kaznenih mera zbog aneksije Krima.
Pad trgovinske razmene između Nemačke i Rusije
Ekonomija je godinama činila okosnicu bliskih odnosa Berlina i Moskve. Nemačka je računala na energiju i druge ruske prirodne resurse, kao i njeno veliko tržište. S druge strane, Rusija je u velikoj meri zavisila od nemačke tehnologije i investicija. Nemačka je dugo bila glavni trgovinski partner Rusije, sve do 2019. kada je čelnu poziciju preuzela Kina.
Međutim, zaoštravanje političkih odnosa odrazilo se i na pad ekonomske saradnje. Tako je trgovinska razmena, koja je 2013. dostigla 90 milijardi dolara, skoro prepolovljena 2020. godine.
Rusija je 14 trgovinski partner Nemačke, iza Mađarske i Češke.
"Osim gasa i nafte, Rusija više nije uopšte važna za nemačku ekonomiju, i obrnuto, tako da sa obe strane dolazi do razdvajanja", kaže Stefan Majster.
Doduše, Gasprom izvozi 37 odsto gasa u Nemačku, ali sagovornik RSE ukazuje da gas nije tako važan za ruski budžet kao nafta.
"Ali, bez obzira na te odnose u energetskom sektoru nema približavanja dve zemlje. Umesto toga, suočavamo se sa ucenama, sa ruskom agresijom", ističe Majster.
Jana Puglierin dodaje da ne samo Vlada Nemačke već i privrednici uviđaju da ekonomska saradnja ne mora nužno samo da podstiče razumevanje i približavanje sa Rusijom i Kinom, već može da se koristi kao oružje i instrumentalizuje, da se energetska zavisnost može zloupotrebiti protiv Nemačke, kao što se nemačke investicije u Kini i kineske u Nemačkoj mogu koristiti kao političko oružje, što može voditi ucenjivanju.
"Stoga je proces buđenja u toku, polako ali vidljivo", kaže ekspertkinja iz Berlina.
Kompleks nemačke krivice
Odnosi Nemačke i Rusije su kroz istoriju bili ključni za stari kontinent i dve zemlje su često sarađivale, ali su dva svetska rata u kome su bili na suprotnim stranama, ostavili snažne posledice.
"Mislim da je sve do danas nemačka spoljna politika pod snažnim uticajem osećanja krivice za Drugi svetski rat i počinjenih zločina, pre svega prema Rusiji", ističe Jana Puglierin.
Ona dodaje da postoji sklonost da se na Rusiju gleda kao na ekvivalent Sovjetskom Savezu.
"Nemci smatraju da su naneli užasno zlo ruskom narodu, ali zaboravljamo na zločine prema Ukrajincima ili Belorusima."
Stoga se, po njenim rečima, taj argument može primeniti i na drugi način da upravo zbog zlodela koje je Nemačka počinila protiv Ukrajinaca u Drugom svetskom ratu, sada treba da brani taj narod i pošalje mu ubojito oružje.
Prema mišljenju Stefana Majstera, to je deo istorijskog nasleđa, kompleksa krivice, kao i zahvalnosti zbog ujedinjenja Nemačke, ali mislim da je to dublji problem a to je nedostatak strateškog promišljanja u nemačkoj spoljnoj politici i među elitama.
Romantičarski doživljaj Rusije u Nemačkoj
U Nemačkoj još uvek postoji sklonost da se na Rusiju gleda sa lažnim romanticizmom. Mnogi Nemci na pomen Rusije imaju u vidu Čehova, Čajkovskog i druga velika kulturna dostignuća, a ne razmišljaju, na primer, o Staljinu, kaže Jana Puglierin.
"Istovremeno, zanemaruju se učinci ruske politike poput ubistva u Berlinu (Zelimkan Kangošvili, Čečen iz gruzijske klisure Pankisi za čiju su smrt 2019. optužene ruske službe bezbednosti)", kaže ekspertkinja iz Berlina.
Šta je ostalo od Brantove 'Ostpolitike'
Krajem 1960-ih socijaldemokratski kancelar Vili Brant (Willy Brandt) je pokrenuo novu politiku prema Istoku (Ostpolitik) koja je imala za cilj "promene kroz približavanje", uključujući i kroz "trgovinu". To je doprinelo Sporazumu iz Helsinkija (KEBS) iz 1975. o nepromenjivosti granica u Evropi. Na kraju Hladnog rata, tadašnji sovjetski lider Mihail Gorbačov je pomogao u procesu ujedinjenja Nemačke.
Tada se Nemačka u politici prema istoku rukovodila geslom "Rusija na prvom mestu".
Jana Puglierin kaže da ima još mnogo političara u Socijaldemokratskoj partiji koji smatraju "Ostpolik" glavnim dostignućem njene spoljne politike.
"Ti ljudi su skloni da zaborave da je Vili Brant bio snažan pobornik povećanja troškova za odbranu i da je ‘Ostpolik’ podupiran sa mehanizmom odvraćanja (deterrence). Dakle, zaboravljaju drugi deo koji je učinio ‘Ostpolitik’-u uspešnom", ističe ekspertkinja iz Berlina.
Stefan Majster dodaje da se socijaldemokrate koje pokušavaju da reinterpretiraju "Ostpolitik" fokusiraju se samo na aspekt saradnje.
"Naša armija nije u stanju da odbrani zemlju bez pomoći SAD-a i drugih saveznika. Bezbednosni mehanizmi postaju sve važniji za evropsku i međunarodnu politiku", kaže ekspert iz Berlina.
Po rečima Jane Puglierin taj stav o mogućnosti separacije ekonomske i bezbednosne politike i odnosa zastupaju i druge političke snage izvan SPD-a.
Nemačka ne može da se fokusira samo na trgovinu
"Naša politika prema Kini već duže vreme je pod uticajem ove ideje. To znači da je Nemačka država koja trguje i izvozi bez involviranja politike. Međutim, takvoj politici je došao kraj", konstatuje Puglierin.
Po mišljenju Stefana Majstera, "Ostpolitik", koji je vođen pre 10-15 godina, sada je mrtav i nema nove strategije za suočavanje sa Putinovim sistemom.
On smatra da Nemačka postaje slaba tačka u Evropi sa podeljenim društvom kada je reč o odnosu prema Rusiji.
"To je neuspeh nemačkih političkih elita koje nisu difersifikovale snabdevanje gasom iz Rusije poslednjih godina, zbog ekonomskih interesa, jeftinijeg energenta, ali geopolitički i bezbednosno to je bila greška", ističe Majster dodajući da još uvek postoji utisak da smo u zoni komfora.
"Ne želimo da menjamo svet, da budemo angažovani u ratovima. Samo želimo da trgujemo, a to više ne funkcioniše, kako sa Kinom tako i Rusijom", smatra ekspert iz Berlina.
Kao mantra u Berlinu se ponavlja da za svaku krizu postoji mirno rešenje, ističe Jana Puglierin, dodajući da se često čuje narativ da se Moskva provocira širenjem NATO-a, da se ne obraća dovoljno pažnje na rusku zabrinutost za bezbednost.
Nemačka ne uzima dovoljno u obzir bezbednosnu i političku situaciju Centralnoj Istočnoj Evropi i zabrinutost zemalja u toj regiji.
Po rečima Stefana Majstera, Nemačka se veoma sporo prilagođava promenama u spoljnoj politici.
"Izostaje odgovornost elita da objasni društvu da živimo u drugačijem svetu i da evropska bezbednost više nije zagarantovana. To je problem cele EU, što pokazuje i neuspeh politike proširenje na Balkan", konstatuje ekspert iz Berlina.
Rusija doživljava Nemačku kao neprijatelja
Putin koristi svaku priliku da manipuliše zapadnim javnim mnjenjem i slabostima unutar EU, što ga čini opasnim, ističe Jana Puglierin.
"Mislim da je Putin sasvim svestan teškoća sa kojima se kancelar Šolc suočava u odbrani čvršćeg stava prema Rusiji unutar svoje partije i među nemačkim stanovništvom", kaže ekspertkinja iz Berlina.
Stefan Majster ukazuje na Šolcovo neiskustvo u spoljnoj politici.
"On je specijalista za finansije i ne poznaje Rusiju kao Angela Merkel koja je govorila ruski i odrasla u nekadašnjoj Istočnoj Nemačkoj. Veoma je oprezan u izjavama i fokusiran na domaću scenu tako da više brine kakvog će odjeka imati njegove poruke kod birača nego Putina", kaže ekspert iz Berlina.
Prema rečima Jane Puglierin, postoje i drugi mehanizmi koje Putin može da koristi u pokušaju da utiče na Šolca, počev od energetske zavisnosti do nespremnosti Nemačke da se vojno angažuje.
U nastojanju da oslabi transatlantske veze, Rusija pokušava da oslabi i Nemačku, ističe Majster.
"Nemačka je najviše izložena hakerskim napadima i dezinformacijama u Evropi i glavna je meta ruske kampanje", kaže ekspert iz Berlina dodajući da Rusija uopšte ne pokazuje spremnost da postigne kompromis sa nemačkim liderima tako da dve zemlje nemaju iste ciljeve i interese.
Prema njegovom mišljenju, postoje podele u nemačkom društvu o politici prema Rusiji, kojima Moskva manipuliše. To su ostaci "Ostpolitika", antiamerikanizma, pacifizma, levičarenja.
Zaoštravanjem svoje politike Rusija homogenizuje Zapad i primorava Nemačku da podrži oštre mere protiv nje, naročito u slučaju invazije na Ukrajinu. Da li takvim pristupom Moskva čini sebi medveđu uslugu?
"Iz ugla Moskve, Nemačka je preslaba tačka Evrope, kao podeljena zemlja koja podržava projekte poput Severnog toka 2, koji deli EU. To je pogrešna kalkulacija. To je samo delimično tačno, jer će Nemačka podržati dogovore unutar zapadnih institucija", ocenjuje Majster.
Jana Puglierin smatra da postoji razočarenje u Moskvi zašto odnosi dve zemlje nisu bliski kao u vreme kada je Gerhard Šreder bio kancelar (1998-2005.), ali "ona je za to odgovorna".
Najava zaokreta u nemačkoj politici
Postojali su specijalni odnosi sa Rusijom koji su dostigli vrhunac u vreme vlade Gerharda Šredera (Schroder), između ostalog i zbog sukoba sa SAD-om oko rata u Iraku, kada je postojao savez Francuske, Nemačke i Rusije koji se tome suprotstavljao, podseća Jana Puglierin.
"Malo od toga je ostalo, sem ljudi koji radili u Šrederovoj vladi, a sada su angažovano u energetskoj industriji u Rusiji. Šreder radi za Gasprom i Severni tok 2, ali postoje i drugi akteri koji rade za ruske kompanije", kaže ekspertkinja iz Berlina.
Međutim, vođstvo SPD-a se uglavnom distanciralo od Rusije nakon aneksije Krima 2014.
Jana Puglierin ističe da iako se mnogi u Nemačkoj uzdržavaju da vide Rusiju u pravom svetlu, ta slika je sve jasnija i nije lako ignorisati neke trendove kao što je represija nad civilnim društvom, zatim sprečavanje nekih nemačkih nevladinih organizacija da i dalje učestvuju u "Petersburškom (rusko-nemačkom) dijalogu".
Ona ukazuje da se u koalicionom sporazumu o formiranju nemačke vlade pominju bezbednosni interesi zemalja Centralne i Istočne Evrope, za razliku od ranijeg fokusa na Rusiju.
"Možda postoje još neki 'dinosaurusi' u Nemačkoj, kada je reč o doživljaju Rusije, ali se raspoloženje javnog mnjenja znatno promenilo", ocenjuje Jana Puglierin.
Kina pobednik nadmetanja Rusije i Zapada
Postavlja se pitanje da li će se Berlin i Moskva sve više udaljavati s obzirom na evroazijsku orijentaciju Rusije, s jedne strane, i potrebe Nemačke da se pozicionira kao ključni faktor u EU, sa druge?
Stefan Majster smatra da se Moskva već pripremila za rigorozne zapadne sankcije i prilagodila situaciji.
"Rusko-kineski odnosi biće drugačiji sa većim uticajem zvaničnog Pekinga. Kina može delimično da zameni evropsko tržište za ruske proizvode, ali je pitanje da li Moskva želi da bude toliko zavisna od nje", kaže ekspert iz Berlina.
Međutim, po njegovom mišljenju ne postoji druga alternativa ako Rusija nastavi putem kojim je krenula 2012.
Prema rečima Jane Puglierin, dugo se procenjivalo da se Rusija i Kina neće previše približiti zbog komplikovanih odnosa kroz istoriju. Međutim, sve više ljudi uviđa da se uspostavlja strateško savezništvo između Moskve i Pekinga.
"Mnogi u Nemačkoj uviđaju da Rusija igra na kinesku kartu da bi izvršila pritisak na Zapad. Istovremeno, smatraju da Moskva blefira jer joj nije u interesu blisko savezništvo sa Pekingom u kome bi bila mlađi partner", ističe ekspertkinja iz Berlina.
Ona dodaje da Putin uviđa rizike saradnje sa Kinom sa kojom Rusija deli dugu granicu i naglašava da Rusija ne želi da bude mlađi partner već velika sila.
Prema njenim rečima, Kina ne može tek tako da zameni Evropsku uniju kao ekonomskog partnera Rusije, jer je to dugi proces.
"Dakle, da ponovim - Rusija koristi kinesku kartu da bi izvršila pritisak na Nemačku. Smatram da je trenutni pobednik u ovoj priči Kina jer može da sa povuče, posmatra i koristi situaciju", ocenjuje Puglierin.
Ona ističe da je upečatljivo kako je kineski predsednik Si Đinping (Xi Jinping) povukao paralelu između krize oko Ukrajine i Tajvana.
"Jezik zvaničnog Pekinga se promenio u odnosu na aneksiju Krima 2014. u korist Rusije", zaključuje ekspertkinja iz Berlina.
Facebook Forum