Parlamentarni i predsednički izbori, koje Srbija organizuje 3. aprila, trebali bi da da budu sprovedeni na isti način kao i referendum, odnosno da Srbi sa Kosova svoje pravo glasa iskoriste putem pošte, Kancelarije za vezu Srbije u Prištini ili na biračkom mestu u nekom od pograničnih gradova u Srbiji.
Ovo je stav Mimoze Kusari Ljilja, šefice parlamentarne grupe pokreta Samoopredeljenje, na čijem je čelu aktuelni premijer Aljbin Kurti.
Srbija je 16. januara organizovala referendum za promenu Ustava u oblasti pravosuđa, a ovo je bilo prvi put da u srpskim sredinama na Kosovu nisu otvorena biračka mesta kako bi pripadnici srpske zajednice mogli da glasaju.
To je bila odluka Vlade Kosova uz obrazloženje da se otvaranjem biračkih mesta na Kosovu za srpske izbore krše Ustav i zakoni Kosova, te da oni koji imaju državljanstvo Srbije svoje pravo glasa mogu da iskoriste putem pošte ili Kancelarije za vezu Srbije sa Kosovom u Prištini.
Ovakvu odluku Vlade su potvrdili i poslanici u Skupštini Kosova 15. januara, uprkos pozivima Međunarodne zajednice da se Srbima na Kosovu omogući glasanje na referendumu koji organizuje Srbija.
Na kraju su Srbi sa Kosova na referendumu svoje pravo glasa iskoristili u nekom od pograničnih gradova u Srbiji.
Kusari Ljilja je na konferenciji za novinare 17. januara napomenula da je Skupština Kosova usvajanjem Rezolucije protiv održavanja srpskog referenduma, potvrdila da se organizovanjem srpskih izbora na Kosovu narušava suverenitet i Ustav zemlje.
Podvukla je da druga država na teritoriji Kosova ne može da organizauje izborni proces, bez obzira da li se radi o referendumu, predsedničkim ili paralamentarnim izborima.
„Postoje metode glasanja. Glasanje kroz odlazak u državu u kojoj se održavaju izbori, poštom ili putem ambasade ili kancelarije za vezu te države. Mogu se izvršiti pripreme sada dva do tri meseca pred izbore u Srbiji, da se sprovedu u ovom obliku, kako bi se stavilo do znanja da je Kosovo teritorijalna celina, nezavisna država i suverena i da je zakon isti za sve, bez izuzetka“, naglasila je Kusari Ljilja.
Šta kažu politički predstavnici srpske zajednice?
Sa druge strane, politički predstavnici Srba sa Kosova najavljuju recipročne mere, a vlasti iz Beograda “nesagledive posledice”.
Ukoliko Međunarodna zajednica ne pomogne u organizaciji izbora 3. aprila, uvešćemo sve mere reciprociteta, rekao je 16. januara predsednik Srpske liste Goran Rakić, vodeće partije kosovskih Srba koja ima podršku Beograda.
Rakić je ovo izjavio na protestu u Severnoj Mitrovici, na kome su se uglavnom okupili zaposleni u javnim institucijama koje finansira Srbija, kako bi izrazili nezadovoljstvo zbog odluke Vlade Kosova da se referendum ne održi na Kosovu.
Da će biti “nesagledivih posledica” upozorio je 17. januara i direktor Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije, Petar Petković.
“Ovo što je uradio Aljbin Kurti nosi nesagledive posledice po normalizaciju odnosa”, rekao je Petković za beogradsku TV Prva, napominjući da će zvanični Beograd, u saradnji sa kosovskim Srbima, raditi na organizaciji izbora 3. aprila, kada će se održati predsednički i paralmentarni izbori u Srbiji.
I predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ponovio da će zabrana održavanja referenduma na Kosovu imati “dalekosežne posledice” ali da “ne moraju sve da znaju i sve da čuju".
Na kakve mere reciprociteta aludira predsednik Srpske liste?
Predsednik Srpske liste, Goran Rakić, u nedelju, 16. januara, nije precizirao kakve recipročne mere će uvesti kosovskim institucijama, ukoliko se u srpskim sredinama na Kosovu 3. aprila ne održe parlamentarni i predsednički izbori.
“Mi ćemo to da zovemo reciprocitet. Nikome ne pretimo, mi smo ovde svoj na svome i tražimo samo ljudska prava”, rekao je Rakić.
Kolika su stvarna primanja Gorana Rakića iz Srpske liste?
Na pitanje novinara da li to znači da će biti i novih barikada na severu, Rakić je odgovorio: “Ne možemo sada hipotetički ništa da kažemo, ali sve je moguće”, te dodao da govori u ime “naroda sa severa Kosova”, a da će sa gradonačelnicima opština sa srpskom većinom južno od Ibra razgovarati u narednim danima.
Na Kosovu funkcioniše deset opština sa srpskom većinom, ali su one na severu – Severna Mitrovica, Leposavić, Zvečan i Zubin Potok - teritorijalno povezane. Na čelu svih deset opština su gradonačelnici iz redova Srpske liste.
Šta kažu analitičari?
Profesor ustavnog prava na Univerzitetu u Prištini Arsim Bajrami, koji je bio u grupi eksperata za izradu Ustava Kosova, navodi da je Kosovo neko vreme tolerisalo održavanje srpskih izbora na Kosovu u duhu plana Marti Ahtisarija, dokumenta na osnovu kog je proglašena nezavisnost 2008. godine.
On ocenjuje da je takva praksa bila konstruktivan prisup Kosova dijalogu i normalizaciji odnosa sa Srbijom, ali da je zvanični Beograd zloupotrebio "velikodušnost kosovskih institucija" uz provokacije oko suvereniteta i integriteta Kosova.
“Ova praksa (otvaranje biračkih mesta na Kosovu za izbore u Srbiji) je neustavna. Mislim da bi u budućnosti trebalo da se razjasne ova pitanja, u okviru dijaloga (Kosovo-Srbija), posebno pitanje daljeg održavanja srpskih izbora. Vlada i Skupština Kosova imaju puna ovlašćenja da odluče da li će se (srpski izbori na Kosovu) održati ili ne a da se time ne krši nijedna međunarodna odredba, ukoliko se postupi isto kao u slučaju referenduma“, rekao je Bajrami.
Sličnog mišljenja je i Ehat Miftaraj, izvršni direktor Kosovskog instituta za pravdu.
On u izjavi za Radio Slobodna Evropa podseća da su se do sada srpski izbori na Kosovu održavali uz razumevanje između dve strane, koje je bilo zasnovano na postizanju normalizacije odnosa Kosova i Srbije.
„Međutim, ovakva praksa na neki način narušava pravni i ustavni poredak Kosova. Isti metod, koji je korišćen za referendum, treba da se nastavi i za sledeće izbore, koji će se održati u aprilu na nacionalnom nivou u Srbiji, da se omogući građanima Srbije (na Kosovu) da glasaju putem pošte ili Kancelarije za vezu Srbije u Prištini“, navodi Miftaraj.
Igor Marković iz organizacije “Aktiv” iz Severne Mitrovice ocenjuje da izjavu predsednika Srpske liste o recipročnim merama prema kosovskim institucijama ne treba shvatiti ozbiljno jer je “ishitrena” i dodaje da je (Goran) Rakić “morao na neki način da se opravda što referendum Srbije nije održan na Kosovu”.
Inače, Goran Rakić je ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova na čelu sa premijerom Aljbinom Kurtijem.
“Ova ishitrena izjava zvuči samo kao trenutna pretnja. April jeste blizu, ali treba imati u vidu čvrst stav Kurtija prema Beogradu...Ne verujem da će Kurtijeva Vlada aprila dozvoliti da se održe izbori koje bi trebalo da organizuje Republika Srbija”, kaže Marković i ukazuje da se OEBS jasno ogradio da ne može da posreduje u organizaciji izbora bez dozvole kosovskih vlasti.
Marković podseća da je Srpska lista u nekoliko navrata ranije najavljivala izlazak iz kosovskih institucija ili bojkot kosovskih institucija, ali da se to na terenu nikada nije desilo.
Ipak, Marković napominje da je neophodno ublažiti retoriku sa obe strane, kako je to tražila i Međunarodna zajednica poslednjih dana.
Kakva je bila ranija praksa oko održavanja izbora Srbije na Kosovu?
Samo par meseci nakon što je Kosovo 17. februara 2008. godine proglasilo nezavisnost, Srbija je u srpskim sredinama na Kosovu organizovala parlamentarne izbore.
Na ovim izborima, koji su održani 11. maja 2008. godine, prema podacima Republičke izborne komisije Srbije, na biračkim mestima na Kosovu svoje pravo glasa je iskoristilo oko 90.000 državljana Srbije.
Pralamentarni izbori Srbije na teritoriji Kosova su održani i 2012., 2014., 2016. Poslednji pralamentarni izbori, koje je Srbija organizovala u srpskim sredinama na Kosovu, održani su 21. juna 2020. godine.
Tada je, po ustaljenoj praksi, misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) na Kosovu prikupljala glasačke listiće. Ova praksa prikupljanja glasačkih listića je ustanovljena 2017. godine, i do sada je postojala dozvola kosvskih vlasti za tako nešto. Nakon zatvaranja biračkih mesta, glasovi sa Kosova su se brojali u Raški i Vranju, pograničnim gradovima u Srbiji.
Metodom “prikupljanja glasova” na Kosovu su 2017. godine održani predsednički izbori Srbije, a pre toga je Srbija predsedničke izbore na Kosovu organizovala i 2012. godine.
Srpski lokalni izbori na Kosovu nisu organizovani nakon proglašenja nezavisnosti Kosova 2008. jer je iste godine počeo proces decentralizacije na osnovu plana Martija Ahtisarija, kada su južno od Ibra formirane opštine sa srpskom većinom, Gračanica, Štrpce, Novo Brdo, Klokot, Parteš i Ranilug.
Plan Martija Ahtisarija je dokument na osnovu kog je Kosovo proglasilo nezavisnost.
Sa druge strane, na severu Kosova su četiri opštine sa srpskom većinom po kosovskom sistemu formirane tek nakon potpisivanja Briselskog sporazuma 2013. godine.
Iako je tada zvanični Beograd pristao da ukine lokalne samouprave po srpskom sistemu, to se nije desilo, pa tako i dalje funkcionišu Privremeni opštinski organi širom Kosova, koji se finansiraju iz budžeta zvaničnog Beograda, a gradonačelnike u opštinama imenuje Vlada Srbije.
