Dostupni linkovi

U Beogradu protest desničarskih pokreta zbog navodnih neregularnosti na referendumu


Protest ispred zgrade Republičke izborne komisije (17. januar 2022)
Protest ispred zgrade Republičke izborne komisije (17. januar 2022)

Članovi i simpatizeri nekoliko desničarskih političkih pokreta okupili su se večeras (17. januar) ispred zgrade Republičke izborne komisije (RIK) u Beogradu, zbog, kako kažu, lažiranja rezultata referenduma održanog u nedelju.

Kako javlja reporterka Radija Slobodna Evropa (RSE), ispred RIK-a su se okupili predstavnici pokreta Dveri, Zavetnici, Zdrava Srbija i Pokreta obnove kraljevine Srbije sa kojima je stotinak ljudi, a saobraćaj u Ulici kralja Milana je bio blokiran.

Referendum na kojem su se građani izjašnjavali o izmenama Ustava Srbije u delu o pravosuđu, održan je 16. januara.

Prema podacima RIK-a, na osnovu 98,79 odsto obrađenih glasačkih mesta, na referendumu je glasalo 30,65 odsto od ukupnog broja upisanih u glasački spisak.

Podršku izmenama dalo je 59,71 odsto glasača, dok je protiv bilo 39,26 odsto.

Lider pokreta Dveri Boško Obradović izjavio je ispred zgrade Republičke izborne komisije da referendum predstaljvlja prvi poraz Aleksandra Vučića u poslednjih deset godina koliko je njegva Srpska napredna stranka na vlasti.

“Vučić je juče izmislio rezultate referenduma, ali juče je pobedilo veliko ‘ne’”, rekao je Obradović i dodao da je referednum bio samo “uvertira” za izbore zakazane za 3. april.

Obradović je kazao i da su se svi koji su bili protiv referenduma dogovorili da će biti ujedinjeni protiv ustavnih promena, te da će po tom pitanju nastupati zajedno bez obzira na njihove političke orijentacije.

Tokom protesta ispred RIK-a došlo je do manjeg incidenta kada je grupa maskiranih nepoznatih osoba počela da dobacuje govornicima, nakon čega je došlo do koškanja, ali nije bilo eskalacije nasilja.

Predsednica pokreta Zavetnici Milica Đurđević Stamenkovski rekla je da su na biralištima tokom referendumskog dana zabeležene “mnoge neregularnosti” i pozvala je građane da “otvore oči” na predsedničkim i parlamentarnim izborima koji su zakazani za 3. april.

Ona je kazala da će nezavisni poslanik Vladan Glišić u ime svih ovih pokreta 18. januara RIK-u predati primedbe na izborne proces tokom referenduma.

Nakon obraćanja predstavnika desničarskih pokreta, protest je zvanično završen, ali je ispred RIK-a ostala da protestuje grupa građana. Kako javlja repotrerka RSE, okupljeni su skandirali "Izdaja, izdaja" a nakon četrdesetak minuta se razišli.

Nakon obraćanja predstavnika desničarskih pokreta, protest je zvanično završen, ali je ispred RIK-a ostala da protestuje grupa građana koja skandira "Izdaja, izdaja"
Nakon obraćanja predstavnika desničarskih pokreta, protest je zvanično završen, ali je ispred RIK-a ostala da protestuje grupa građana koja skandira "Izdaja, izdaja"

Nevladina posmatračka misija CRTA je saopštila 16. januara da su proces glasanja na referendumu obeležile različite vrste nepravilnosti u pojedinačnim slučajevima, ali su ocenili da “broj i učestalost ovih nepravilnosti nije mogao da utiče na značajnije promene rezultata referenduma”.

Ustavne promene u delu o pravosuđu bi, prema tvrdnjama vlasti u Srbiji, trebalo da isključe politiku iz izbora sudija i tužilaca, a srpsko zakonodavstvo bi se uskladilo sa evropskim.

Promene u Ustavu predviđaju da sudije i tužioce neće birati Skupština Srbije, kao što je to do sada bio slučaj, već Visoki savet sudstva (VSS) i Visoki savet tužilaca (VST).

Mandat sudija i javnih tužilaca biće stalan – od dolaska na funkciju do odlaska u penziju.

Smatra se da su Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaca nezavisni organi, koji obezbeđuju i garantuju nezavisnost pravosuđa.

Međutim, kritičari iz dela stručne javnosti u Srbiji smatraju da bi i nakon usvajanja izmena mogao da postoji politički uticaj na pravosuđe – kroz članove Visokog saveta sudstva i tužilaštva koje bira Skupština.

Primedba je i što Vrhovnog javnog tužioca, što je najvažnija tužilačka funkcija u državi, i dalje bira parlament.

Ustavnim izmenama se iz različitih razloga protivilo više opozicionih partija – od desno orijentisanih do levo-liberalnih.

Promena Ustava u oblasti pravosuđa jedna je od obaveza Srbije na putu ka Evropskoj uniji (EU).

Venecijanska komisija, telo međunarodnih stručnjaka za ustavno pravo Saveta Evrope, "pozdravila" je izmene Ustava u Srbiji. U svom poslednjem mišljenju naveli su da je većina ključnih preporuka ispunjena.

Međutim, Venecijanska komisija je insistirala na potrebi da se smanje rizici od politizacije Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaca.

XS
SM
MD
LG