Da li će kriza u Kazahstanu uticati na Putinove planove za Ukrajinu?

Piše: Reid Standish

Ruska vojna intervencija u Kazahstanu bila je pokušaj Moskve da pomogne u zaustavljanju narodne pobune protiv režima u susednoj zemlji koja je zapretila svrgavanjem autokrate bliskog Kremlju, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Nedelju dana pošto su masovni protesti i potonji neredi zahvatili Kazahstan, čini se da je rizičan potez Kremlja uspeo.

Kazahstanski predsednik Kasim-Žomart Tokajev, koji je pokrenuo akciju da bi ugušio nemire za koje tvrdi da su rezultat "terorističke agresije" i pokušaj puča podržan spolja, kaže da je mir ponovo uspostavljen i da su ruske snage – koje su na zahtev Tokajeva stigle pod maskom Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) koju predvodi Moskva – uspele u podršsci kazahstanske vlade.

Sada, dok počinje serija razgovora na visokom nivou između SAD i njihovih evropskih saveznika s Rusijom zbog sve većeg pritiska iz Moskve, analitičari su podeljeni oko toga kako bi odgovor Kremlja na nemire u Kazahstanu mogao da utiče na tenzije s Ukrajinom, duž čije granice je Rusija okupila oko 100.000 vojnika u borbenoj gotovosti.

"To bi moglo da navede Moskvu da bude otvorenija za kompromis jer oseća da joj trebaju slobodne ruke da se nosi s krizom u Kazahstanu. Ili bi moglo da navede Rusiju da veruje da treba da bude odlučnija pošto oseti da su njeni interesi ugroženi na drugom frontu", rekla je za RSE bivša francuska diplomatkinja Mari Dumulan (Marie Dumoulin), programska direktorka Evropskog saveta za spoljne odnose (European Council on Foreign Relations).

Ukrajina i Kazahstan su razdvojeni hiljadama kilometara, ali dve zemlje povezuju zajednička sovjetska prošlost i složeni odnosi s Moskvom, dok Kremlj koristi svoju vojnu snagu i energetski uticaj da pokuša da povrati izgubljenu geopolitičku moć posle raspad Sovjetskog Saveza.

Pred razgovore – koji su 9. januara u Ženevi počeli između ruske delegacije na čelu sa zamenikom ministra spoljnih poslova Sergejom Rjabkovim i delegacije SAD koju predvodi zamenica državnog sekretara Vendi Šerman (Wendy Sherman) – Kremlj je izneo listu zahteva, kao što su garancije da se NATO neće dalje širiti na istok u zemlje poput Ukrajine i Gruzije.

Te ruske zahteve za bezbednosnim garancijama neki analitičari vide kao deo šireg nastojanja Moskve da se prizna njena sfere uticaja, u čemu bi mogla pomoći brza intervencija Rusije u Kazahstanu.

"Na neki način, to jača ruku (ruskog predsednika Vladimira) Putina", rekla je RSE Anđela Stent (Angela), bivša pripadnica američke Nacionalne obaveštajne službe koja se bavila Rusijom i profesorka na Univerzitetu Džordžtaun. "To pojačava ideju koji je Putin godinama obrazovao kod kuće, a to je da Rusija ima poseban odnos s bivšim sovjetskim državama i da želi da spoljni svet to poštuje".

Posmatranje Ukrajine

Ulozi su visoki za sve uključene, pošto Rusija jača svoje snage duž ukrajinske granice za šta američki obaveštajci kažu da je priprema za još jednu moguću invaziju.

Moskva je okupirala i anektirala Krim od Ukrajine 2014. godine i takođe podržava snage na istoku te zemlje u ratu u kojem je poginulo više od 13.000 ljudi.

Imajući to na umu, zabrinutost zbog eskalacije tekućeg sukoba na istoku Ukrajine dovela je do razgovora u Ženevi, a takođe će se nadvijati nad diskusijama kasnije ove nedelje na sastanku Saveta NATO-Rusija u Briselu i u Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju Evropi (OEBS) u Beču.

SAD i druge zapadne zemlje obećali su nametanje "ozbiljnih troškova" Rusiji ako krene na Ukrajinu, dok su Vašington i njegovi saveznici navodno sastavili set kaznenih finansijskih, tehnoloških i vojnih sankcija Rusiji koje će stupiti na snagu ubrzo posle nove invazije u Ukrajini.

Oleksandr Daniljuk, bivši sekretar ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu, rekao je da je Putin "saterao sebe u ćošak" postavljanjem, kako je rekao, "ultimatum" Zapadu u vezi s bezbednosnim garancijama i zahtevima da se ograniči širenje NATO-a, a da je intervencija u Kazahstan pružila šansu ruskom lideru da sada smiri tenzije.

"Kazahstan mu sada nudi priliku da ustukne, ako veruje da je na neki način prekoračio svoje stvarne mogućnosti", rekao je Daniljuk na konferenciji Atlantskog saveta 6. januara. "(To) nama Ukrajincima daje malo prostora za disanje, ali ne zadugo."

Međutim, dok kriza u Kazahstanu i ruska intervencija preko ODKB-a mogu skrenuti pažnju Moskve s Ukrajine, to može biti samo privremeno, kaže Pol Stronski (Paul), bivši direktor za Rusiju i centralnu Aziju u američkom Savetu za nacionalnu bezbednost koji je sada viši saradnik u Karnegijevoj zadužbini za međunarodni mir (Carnegie Endowment for International Peace).

ODKB-a pod vođstvom Rusije je rasporedio 2.500 vojnika, i Tokajev i Putin su rekli da će njihova misija u Kazahstanu biti privremena.

"To bi svakako mogao da bude sporedni put za Kremlj", rekao je Stronski za RSE. "To daje ono što je već na njihovom tanjiru, ali je takođe (u pitanju) mali kontingent i ne bi trebalo da utiče na ono što rade duž ukrajinske granice".

Sfere uticaja

Putin je dugo optuživao Zapad da pokušava da smanji domet Moskve i zahtev za garancijama od SAD i NATO-a dolazi pošto su autoritarni režimi naklonjeni Kremlju u zemljama poput Ukrajine, Gruzije, Jermenije, Belorusije i sada Kazahstana poslednjih godina srušeni ili im su im pretile narodne pobune.

Dolaskom u Kazahstan na zahtev vlade te zemlje, analitičari kažu da je Putin odlučio da pomogne u gušenju protesta pre nego što bi mogli da ugroze još jednu vladu u zemlji koju Kremlj smatra strateškom, dok istovremeno u tom procesu produbljuje lojalnost Moskvi.

Ta akcija je takođe prvi put da je ODKB, koji je nastao po uzoru na vojnu alijansu NATO i stvoren posle raspada Sovjetskog Saveza, delovao kolektivno u pokretanju misije na teritoriji jedne od svojih članica.

To označava novi identitet organizacije, na šta je Putin aludirao u govoru na video konferenciji 10. januara s drugim liderima ODKB-a, koja uključuje Jermeniju, Belorusiju, Kazahstan, Kirgistan i Tadžikistan.

Ponavljajući prethodne reči Tokajeva, Putin je izjavio da su nemiri u Kazahstanu – u kojima su prema izveštajima poginule 164 osobe – rezultat stranog mešanja, i rekao da ODKB treba da preduzme korake kako bi osigurao da budući pokušaji takvog mešanja u regionu ne uspeju.

"Mere koje je preduzeo ODKB jasno su stavile do znanja da nikome nećemo dozvoliti da destabilizuje situaciju u našoj kući i primeni scenarije takozvanih obojenih revolucija", rekao je Putin, referišući na talas protesta u kojima su uklonjeni prokremaljski lideri iz Gruzije 2003. i Ukrajine 2005. godine.

Brz razvoj događaji u Kazahstanu iznenadio je Kremlj i druge regionalne igrače, ali izgleda da se Moskva brzo prilagodila.

"Ono što intervencija u Kazahstanu pokazuje jeste da je Rusija snalažljiv akter i da nastavlja da iznenađuje", rekao je Stronski. "Možda ovo navede Moskvu da malo preusmeri pažnju, ali Kremlj može da se nosi s dve stvari odjednom".