Pripadnici srpske zajednice na Kosovu moći će da glasaju na referendumu - koji Srbija organizuje za promenu Ustava u oblasti pravosuđa - putem pošte ili putem Kancelarije za vezu Srbije na Kosovu, potvrđeno je iz Vlade Kosova za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Navodi se da će to će biti jedini način da se pripadnici srpske zajednice na Kosovu izjasne na predstojećem referendumu, zakazanom za 16. januar.
Podvlači se da neće biti otvarana biračka mesta u sredinama sa srpskom većinom na Kosovu.
Vlada Kosova pruža mogućnost glasanja
"Ponudili smo mogućnost da se glasa poštom ili putem Kancelarije za vezu Srbije na Kosovu, što je već dogovoreno sporazumom, koji je postignut u Briselu 2012. godine, za otvaranje kosovske Kancelarije za vezu u Beogradu i Srbije u Prištini", navodi se u pisanom odgovoru iz Vlade Kosova.
RSE je poslao upit i Kancelariji za vezu Srbije na Kosovu, koja se nalazi u zgradi Kancelarije Evropske unije (EU) u Prištini, ali do objavljivanja ovog teksta odgovor nije stigao.
Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti je 29. decembra 2021. izjavio da neće dozvoliti da Srbija organizuje referendum na teritoriji Kosova.
"Vlada Republike Kosova se ne slaže sa takvim namerama, ne samo zato što je u suprotnosti sa zakonima i našim Ustavom, već i zato što smatramo da je dosadašnja praksa prethodnih vlada predstavljala kršenje zakona i našeg Ustava... Mi smo protiv i, naravno, kao Vlada, naš stav je u skladu sa našim delovanjem", kazao je Kurti.
Na ovu Kurtijevu izjavu je isti dan reagovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić uz navode da će se obratiti međunarodnoj zajednici sa pitanjem "hoće li tako reagovati ukoliko Srbi na Kosovu prestanu da učestvuju na njihovim izborima, ili, ne daj Bože, na severu (Kosova) kažu da takvih izbora neće ni biti".
Svoje nezadovoljstvo zbog odluke kosovskih vlasti da se ne dozvoli održavanje referenduma je iznela i predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, na sastanku sa ambasadorima zemalja Kvinte 6. januara.
Hasani: Referendum oko promene Ustava je pitanje suvereniteta
Enver Hasani, profesor međunarodnog prava na Univerzitetu u Prištini, ocenjuje da Kosovo ima pravo da zabrani Srbiji da organizuje referendum na Kosovu.
Prema njegovim rečima, "ustavni referendum je manifestacija državnog i nacionalnog suvereniteta jedne zemlje".
U ovom konkretnom slučaju, navodi Hasani, "Srbija nema pravo i da ne može da širi suverenitet na teritoriji Kosova".
Zbog toga Hasani ne veruje da će međunarodna zajednica vršiti pritisak na Kosovo ukoliko ne dozvoli održavanje referenduma 16. januara.
"Ustavni referendum je pitanje suvereniteta i ne verujem da postoji država koja može da izvrši pritisak na Kosovo da to prihvati. U tom slučaju Kosovo bi bilo deo suvereniteta Srbije i ne verujem da bilo ko može da izvrši takav pritisak, da dozvoli da druga zemlja ima suverenitet na teritoriji Republike Kosova", kaže Hasani.
Muhadžiri: Odluka o održavanju referenduma Srbije na Kosovu ne sme da utiče na odnose sa saveznicima
Politički analitičar sa Kosova, Artan (Muhaxhiri) Muhadžiri, smatra da će se Vlada Kosova suočiti sa izazovom ukoliko ne dozvoli referendum u srpskim sredinama na Kosovu, a koji organizuje Srbija.
"Ona [Vlada Kosova] može mnogo da dobije ako ne dozvoli održavanje referenduma.- Artan Muhadžiri, politički analitičar
"Ona [Vlada Kosova] može mnogo da dobije ako ne dozvoli održavanje referenduma, jer će se građanima Kosova prvi put dokazati da se takva organizacija može sprečiti i to se može smatrati novom etapom u institucionalnim odnosima Kosova i Srbije. Međutim, mora se voditi računa da takva odluka ne utiče negativno na odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama i Evropskom unijom", napominje Muhadžiri.
SAD i EU još nisu reagovale na odluku oko održavanja referenduma Srbije na Kosovu.
Muhadžiri dodaje da su međunarodni partneri Kosova i ranije reagovali kada su kosovske institucije pokušavale da umanje značaj organizacije srpskih izbora, koji su, kako kaže, u skladu sa zahtevima srpske zajednice na Kosovu ali ne i sa političkim okolnostima.
Koja je razlika između glasanja na referendumu i na izborima?
Kosovo do sada nije sprečilo održavanje srpskih predsedničkih ili parlamentarnih izbora u sredinama gde živi većinsko srpsko stanovništvo.
Vlada Kosova u odgovoru za RSE navodi da su svi oni, koji imaju dvojno državljanstvo, mogli da ostvare svoje pravo i učestvuju na srpskim izborima.
"Ipak, mora se napraviti razlika između izbora i referenduma o unutrašnjem pitanju jedne zemlje. U ovom slučaju Srbija organizuje referendum o pravosudnom sistemu, što je Vučićeva namera da Srbija bude demokratska i moderna država", navode iz Vlade Kosova.
Profesor Enver Hasani ukazuje da postoje suštinske razlike između organizovanja referenduma za ustavne promene i organizacije srpskih predsedničkih ili parlamentarnih izbora u srpskim sredinama na Kosovu.
"Što se tiče izbora za državne organe, ima ljudi i u drugim državama koji imaju dvojno državljanstvo i mogu da glasaju, jer to nije uspostavljanje i demonstracija suvereniteta. Dok, ustavni referendum je 100% uspostavljanje konstitutivne vlasti jedne države i naroda", ističe Hasani.
"Zbog toga, izbori za organe i tako dalje, mogu da se tolerišu, jer je to u duhu plana Marti Ahtisarija [dokument na osnovu kog je Kosovo proglasilo nezavisnost] i Kosovo nije jedna od onih zemalja koje zabranjuju dvojno državljanstvo, pa je sasvim u redu glasati za organe druge zemlje", navodi Hasani.
'Nove lekcije za rukovodstvo u Beogradu'
Analitičar Artan Muhadžiri smatra da će odluka Vlade Kosova - kojom se ne dozvoljava otvaranje biračkih mesta na Kosovu za glasanje na referendumu o ustavnim promenama u Srbiji - biti lekcija za zvanični Beograd, koji nije navikao na blokade.
"To će biti nova situacija za političko rukovodstvo u Beogradu, posebno za predsednika Vučića. Međutim, ako Vlada Kosova uspe da napravi takvu blokadu bez posledica po odnose sa saveznicima, SAD i EU, onda će to biti velika pobeda Kosova i pozitivan presedan za slične slučajeve u budućnosti", smatra Muhadžiri.
Do sada je na mogućnost neodržavanja referenduma Srbije na Kosovu reagovala organizacija "Pokret za odbranu Kosova i Metohije" uz ocenu da je tako nešto "suprotno ustavnim načelima i da zato predstavlja dovoljan razlog za njegovo otkazivanje".
Poslednji republički referendum održan je 28. i 29. oktobra 2006. godine o potvrđivanju novog Ustava Republike Srbije.
Na referendum je izašlo 54,91 odsto upisanih birača, a odgovor "da" zaokružilo je njih 53,04 odsto. Ustav je 2006. godine menjan zbog razlaza Srbije i Crne Gore.
Preambula važećeg Ustava Srbije u kojoj se navodi da je "Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije" neće biti predmet referenduma koji će biti održan 16. januara.
Građani Srbije će 16. januara odgovarati sa "da" ili "ne" na referendumsko pitanje "Da li ste za utvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije"?
Ustav se menja u oblasti pravosuđa da bi se srpsko zakonodavstvo uskladilo sa evropskim u procesu pristupanja Srbije EU.
Promene se odnose na način izbora sudija i tužilaca kako bi se smanjio uticaj politike u ovom procesu.
Facebook Forum