Posle neočekivane rekordne inflacije u evrozoni u decembru, Evropska centralna banka (ECB) je pred novim izazovom s pitanjima o kredibilitetu njenih tvrdnji da je rast cena privremen, kao i o njenom insistiranju na labavoj monetarnoj politici, dok preti opasnost od spirale rasta cena i plata, pišu svetski mediji.
Glavobolja u ECB-u
Inflacija u evrozoni na godišnjem nivou u decembru neočekivano se ubrzala iznenadivši analitičare, ističe Politko (Politico).
Prema preliminarnim podacima Eurostata objavljenim u petak, 7. januara, godišnja inflacija je dostigla novi maksimum od pet odsto, dok je većina analitičara očekivala da će se usporiti na 4,7 odsto, s prethodnog rekorda evrozone od 4,9 odsto zabeleženog u novembru.
ECB želi da inflacija na srednji rok bude dva odsto.
Cene energenata su i dalje najveći faktor u porastu cena, pošto su povećane 26 odsto na godišnjem nivou.
Osnovna inflacija, koja isključuje promenljive faktore kao što su energija, hrana, alkohol i duvan, a koju pomno prate kreatori politike Evropske centralne banke, ostala je stabilna na 2,6 odsto.
Rast inflacije predstavljaće glavobolju za Evropsku centralnu banku, pošto je predvidela da će cene početi da padaju početkom godine, ukazuje Politiko, dok američka televizija CNBC ističe da rekordna inflacija postavlja dodatna pitanja o monetarnoj politici ECB-a.
Inflacija u evrozoni je u centru pažnje posle uzastopnih meseci rasta, podvlači CNBC, dodajući da se postavlja pitanje da li ECB treba da zauzme agresivniji stav u borbi protiv povećanja cena.
ECB je prošlog meseca saopštila da će smanjiti svoje mesečne kupovine obveznica, ali je obećala da će nastaviti s podsticajima bez presedana u 2022. godini.
Spirala rasta cena
Rekordni rast cena u evrozoni u decembru predstavlja novi izazov za Evropsku centralnu banku dok nastoji da ubedi domaćinstva i preduzeća da će se inflacija do kraja ove godine vratiti na ciljani nivo bez povećanja troškova zaduživanja, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
Pored rasta cena energenata inflaciji su doprinela i poskupljenja hrane, ukazuje američki list, navodeći da su cene hrane u decembru skočile za 4,6 odsto u odnosu na novembarskih 1,9 odsto.
Kao i u SAD, potrošačke cene u evrozoni su rasle brže nego što su kreatori monetarne politike predviđali poslednjih meseci, što, kako navodi Volstrit džurnal, postavlja pitanje investitorima, kompanijama i domaćinstvima o kredibilitetu tvrdnji ECB-a da je visoka inflacija verovatno privremenog karaktera.
Američke Federalne rezerve su na povećanje inflacije odgovorile naznakama da će verovatno povećati svoju ključnu kamatnu stopu tri puta ove godine, dok je ECB u decembru ponovila stav da povećanje troškova zaduživanja u 2022. neće biti potrebno. Mada je malo verovatno da će mali porast inflacije u decembru promeniti stav ECB-a, s dužim periodom visoke inflacije podizanje referentne kamate će, kako ocenjuje list, biti verovatnije sledeće godine.
ECB je u decembru procenila da će inflacija biti iznad cilja od dva odsto duže nego što je očekivala, uz prognozu o prosečnom rastu cena ove godine od 3,2 odsto, dok je u septembru predviđala 1,7 odsto. Ipak, predsednica ECB-a Kristina Lagard (Christine Lagarde) rekla je da će inflacija verovatno popustiti tokom ove godine i ekonomisti evropske banke predviđaju da će u 2023. u proseku biti na 1,8 odsto.
S druge strane, velika briga ECB-a je da će se domaćinstva i kompanije naviknuti na rast cena iznad ciljanog nivoa, što otvara put za pregovore o većim platama, ali i povećanje cena kako bi poslodavci pokrili svoje veće troškove, ukazuje Volstrit džurnal, i objašnjava da što inflacija bude duže iznad željenog nivoa, to je veći rizik od spirale rasta plata i cena.
Pad ekonomskog raspoloženja
Dok je inflacija oborila još jedan rekord, ekonomsko raspoloženje u evrozoni je prošlog meseca palo više nego što se očekivalo, što ukazuje na to da je ekonomija pod novim stresom u vreme kada rast zaraza korona virusom primorava vlade da pooštre ograničenja, ističe Rojters (Reuters).
Sa skoro svakodnevnim rekordima u broju zaraženih kako se omikron soj širi Evropom, privredni rast će, ukazuje Rojters, verovatno pretrpeti posledice na početku godine, iako su vlade uglavnom izbegavale iznurujuće mere koje su izazvale zastoj njihovih ekonomija pre godinu dana.
Nagoveštavajući negativni razvoj, Indikator ekonomskog raspoloženja Evropske komisije, što je ključni pokazatelj ekonomskog zdravlja Evropske unije, u decembru je pao više nego što je predviđeno, na nivo koji je poslednji put zabeležen u maju.
U retkoj pozitivnoj vesti za EU, trgovina na malo je neočekivano porasla u novembru, što ukazuje na to da su barem potrošači ostali optimistični pred božićne kupovine, ali je, s druge strane, prema navodima Rojtersa, problem što velika potrošnja domaćinstava, koja su usled ograničenja prošle godine bila primorana da štede, gura maloprodajne cene na nove rekorde.
S oporavkom ekonomije posle početnog pandemijskog šoka prošle godine, počele su da rastu i cene, prevashodno s povećanjem cena nafte i gasa. Pritisku su, ukazuje Rojters, doprinela i uska grla u lancima snabdevanja koja su ograničila dostupnost robe, dok su domaćinstva, s viškom ušteđevine, počela da troše novac na sve od novih automobila do obedovanja u restoranima.
Iako je većina ovih faktora inflacije privremena, mnogi, uključujući neke uticajne kreatore politike, sumnjaju u narativ ECB-a da će se rast cena vratiti ispod ciljanih dva odsto do kraja godine. Deo njihove zabrinutosti je što je bazna inflacija, u kojoj nisu uračunate promenljive cene hrane i goriva – takođe iznad ciljanog nivoa.
Ipak, ističe Rojters, budući da su podsticaji produženi pre samo nekoliko nedelja, malo je verovatno da će ECB promeniti svoj stav do marta, posebno pošto širenje omikron soja zamagljuje perspektive.
Cena zelene tranzicije
Dok cene energenata guraju inflaciju na rekordan nivo, jedna od čelnica ECB-a upozorila je da bi zelena energija mogla dodatno da pogura rast cena, ukazuje Fajnenšl tajms (The Financial Times).
Izvršna direktorka ECB-a za tržišne operacije Izabel Šnabel (Isabel Schnabel) rekla je da će mere u borbi protiv klimatskih promena verovatno na duži period zadržati visoke cene energije, kao i da bi mogle primorati ECB da povuče svoje podsticaje brže nego što je planirano.
ECB predviđa da će cene energenata početi da se smanjuju pošto su naglo porasle s oporavkom privreda od prvih udara pandemije, navodi britanski list, dodajući da je evropska banka ostala posvećena svojoj ultralabavoj monetarnoj politici još makar godinu dana.
Ipak, inflatorni uticaj tranzicije na zelenu energiju mogao bi da primora ECB da promeni stav, rekla je Šnabel obraćajući se video linkom skupu Američke finansijske asocijacije u subotu, 8. januara.
Šnabel, kako navodi Fajnenšl tajms, posle ulaska u upravni odbor ECB-a pre dve godine postala je najglasnija kritičarka unutar rukovodstva te banke njenog ogromnog programa kupovine obveznica.
UPITNIK: Kako da poboljšamo Dnevno@RSE?
Više od dve godine šaljemo Dnevno@RSE za medije i novinare širom Zapadnog Balkana kako bi sa vama podelili sadržaje koje možete besplatno da objavite na svojim platformama.
Ako ste novinar ili medijski radnik koji koristi ovu uslugu, želimo da čujemo od vas kako je možemo unaprediti.
Molimo vas da popunite kratki upitnik koji možete naći na ovom linku: UPITNIK
Facebook Forum