Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da se zvanični Beograd ne slaže sa odlukom američkih vlasti o uvođenju sankcija srpskom članu Predsedništva Bosne i Hercegovine (BiH) Miloradu Dodiku i da ih Srbija neće sprovoditi.
Američko Ministarstvo finansija objavilo je proširenu listu sankcija za dela korupcije, kojima je obuhvaćen i Milorad Dodik, član Predsedništva Bosne i Hercegovine i lider vodeće partije u bh. entitetu Republika Srpska (RS) Stranke nezavisnih socijaldemokrata (SNSD).
Istom odlukom sankcije su uvedene i Alternativnoj televiziji iz Banje Luke zbog povezanosti sa Dodikom.
Odgovarajući na pitanja novinara u Predsedništvu Srbije 6. januara, Vučić je rekao da je reč o komplikovanim stvarima koje "nisu za hitnu i hitru reakciju, a posebno ne brzlopletu".
"Srbija ne misli da je rešenje u sankcijama i nema nikakve sumnje da se Republika Srbija ni u jednoj jedinoj tački, ne samo da se neće saglasiti nego neće provoditi sankcije protiv pripadnika svog naroda i predstavnika svog naroda u Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj", rekao je Vučić.
On je kazao da odluka SAD donosi brojne izazove ne samo pred Republiku Srpsku nego i pred Srbiju.
Ocenio je da je "užasna odluka" stavljanje pod sankcije Alternativne televizije.
"Imaćemo mnoga pitanja za američku administraciju oko nekih drugih medija i veza sa kriminalom i korupcijom, na koja nam se čini da je nemoguće pružiti adekvatan odgovor, ali ćemo to ostaviti za vreme neposredno posle Božića", rekao je Vučić.
Kazao je da je zabrinut zbog uvedenih sankcija, ali je dodao da Srbija mora da održava „racionalne i pristojne odnose“ sa Sjedinjenim Državama.
„To je velika sila. Sa druge strane, ne pada mi na pamet da vraćamo vreme kada su podizane barikade i blokade prema političkim predstavnicima našeg naroda na Drini. Siguran sam da Vlada Srbije nikada i ni na koji način neće preduzimati mere protiv legalnih i legitimnih predstavnika srpskog naroda“, rekao je Vučić.
Vučić je najavio da će 10. ili 11. januara razgovarati sa Dodikom i predsednicom Republike Srpske Željkom Cvijanović.
Kancelarija za kontrolu inostrane imovine američkog Ministarstva trezora (OFAC) je saopštila da je stavila na listu Dodika i Alternativnu televiziju kao odgovor na Dodikove koruptivne aktivnosti i kontinuirane pretnje stabilnosti i teritorijalnoj celovitosti BiH.
“Sjedinjene Države neće oklevati delovati protiv onih koji teže korupciji, destabilizaciji i podelama na račun vlastitog naroda, kao i protiv onih koji omogućuju i olakšavaju takvo ponašanje”, rekao je podsekretar američkog ministra trezora za terorizam i finansijske obaveštajne službe Brajan E. Nelson.
Ministarstvo spoljnih poslova SAD (State Department) dodatno je saopštilo da je na listu sankcionisanih stavljeni i bivši predsednik Visokog sudskog i tužilačkog saveta (VSTS) Bosne i Hercegovine, Milan Tegeltija, danas pravni savetnik Milorada Dodika.
Sva imovina i prava na imovinu pojedinca i subjekta koji su navedeni, a koja se nalaze u SAD ili ih poseduje ili kontroliše državljanin SAD-a, blokirani su i moraju biti prijavljeni Ministarstvu trezora, odnosno OFAC-u.
Pored toga, svi subjekti koji su direktno ili indirektno u vlasništvu jedne ili više blokiranih osoba, u iznosu od 50 odsto ili više, takođe bivaju blokirani.
Dodik je za novinsku agenciju SRNA izjavio da je odluka SAD o uvođenju sankcija njemu i Alternativnoj Televiziji (ATV) ''besmislena'' i ''napad na slobodu izražavanja''. Dodao je da je ''opet kažnjen, a da ne zna zbog čega''.
Sjedinjene Američke Države i Evropska unija tražile su u proteklih nekoliko meseci deblokadu rada bh. institucija, kao i da se odustane od daljnjih aktivnosti o neustavnom prenosu nadležnosti s države Bosne i Hercegovine na entitet Republiku Srpsku.
Stranke iz entiteta Republika Srpska, predvođene vladajućim Savezom nezavisnih socijaldemokrata, bojkotuju rad institucija Bosne i Hercegovine (Predsedništvo BiH, Savet ministara i Parlamentarna skupština BiH), nakon što je bivši visoki predstavnik Valentin Incko (Inzko) sredinom 2021. godine dopunio Krivični zakon BiH i zabranio negiranje genocida počinjenog u Srebrenici 1995. godine.
Istovremeno, Narodna skupština RS u oktobru je donela zakon o lekovima i medicinskim sredstvima koji predviđa osnivanje entitetske agencije za lekove, koja od 2009. godine deluje na državnom nivou.
Ista zakonodavna institucija u bh. entitetu RS je 10. decembra zadužila Vladu RS da u roku od šest meseci uputi parlamentu na razmatranje entitetski zakon o porezu na dodatnu vrednost.
