Kosovski premijer Aljbin (Albin) Kurti nikada nije artikulisao strategiju za dijalog sa Srbijom, izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Marko Prelec, analitičar Međunarodne krizne grupe.
„Imam osećaj da on u stvari ne zna šta želi da radi i da ne želi da uradi ništa. Želi da to više ne bude prioritet“, ocenio je Prelec.
Prelec ne očekuje dogovor oko nečeg bitnog u dijalogu Beograda i Prištine koji se vodi pod okriljem Evropske unije (EU).
„Vredi imati otvoren kanal, neku vrstu ’vruće linije’ za smanjenje tenzija kada one porastu, ali ne očekujem nikakve značajne korake ka željenoj sveobuhvatnoj normalizaciji i pravno obavezujućem sporazumu. Jednostavno ne vidim nikakvu stvarnu mogućnost“, smatra Prelec.
Ovaj analitičar međunarodne nevladine inicijative ne misli da je formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO), što je predviđeno Briselski sporazumom, neizbežno.
„To nema posebne veze sa pokretom Samoopredeljenje, nije je bilo ni ranije. To je zgodno i za zvaničnike Srbije da kažu: pogledajte, mi smo sproveli sve što smo dogovorili, a Kosovari nisu. Tako da oni nisu tako nezadovoljni trenutnim statusom kvo“, rekao je Prelec.
Za Kurtija kaže da ima veoma jasnu ideologiju levo orijentisanog nacionalizma i da se čini da vlada u skladu sa tim.
RSE: Da li je Aljbin Kurti onakav premijer kakvog ste očekivali?
Prelec: Manje više, da.
RSE: U kom smislu?
Prelec: Očekivao sam da će biti relativno… on je, i mislim da i sam sebe opisuje manje više tim rečima, ako ne istim, onda sličnim, da je progresivan levo orijentisani nacionalista i to je način na koji on upravlja državom. On ima veoma jasnu ideologiju levo orijentisanog nacionalizma i čini se da on vlada u skladu sa tim.
RSE: Možete li biti malo određeniji? Šta ste očekivali od Kurtija?
Prelec: Očekivao sam od njega da uradi dve stvari i obe je uradio u različitoj meri. Očekivao sam da se fokusira na konsolidaciju moći na unutrašnjem planu i pokuša da uspostavi efektivnu kontrolu nad Vladom na Kosovu što je izazov, jer ulazi u strukture kojom u potpunosti dominiraju ljudi koje su tamo postavili njegovi politički neprijatelji, i sa relativno politizovanom javnom upravom.
Javna uprava bi trebalo da bude nezavisna, ali u stvarnosti vrlo često nije nezavisna. (Očekivao sam) da pokuša da uradi određene stvari, to možda nije lepo, ali je neophodno, morate da preuzmete kontrolu, morate biti sposobni da imate kontrolu nad onima koji napuštaju vlast kako biste efektivno upravljali (državom) kao i da radite na brojnim životnim pitanjima koja su od interesa za celokupno stanovništvo na Kosovu: posao, životna sredina, obrazovanje i drugo.
Mislim da je bio manje efikasan i možda manje vizionar u tom smislu od onoga što bih očekivao. Mislim da ima mnogo stvari koje države poput Kosova mogu uraditi, naročito u smislu unapređivanja ljudskog kapitala, kao što je unapređivanje veoma slabog obrazovnog sistema.
Druga oblast u kojoj je delovao u skladu sa očekivanjima većine posmatrača je spoljna politika, gde je pokazao manjak interesovanja u odnosu sa Srbijom. On nikada nije artikulisao strategiju za dijalog sa Srbijom.
Sve što je rekao bilo je kritika onoga što je prethodna Vlada ili Vlada u to vreme na čelu sa (Hašimom) Tačijem (Hashim Thaçi) radila. Jednostavno, mi ne želimo da radimo ono što su oni radili. Ali, on nikada nije rekao, i mislim da je to zbog toga što on u stvari ne zna, kako želi da taj dijalog izgleda. Imam osećaj da on u stvari ne zna šta želi da radi i da ne želi da uradi ništa. Želi da to više ne bude prioritet…
RSE: Može li on to?
Prelec: Da, može, naravno. Može i verujem da hoće.
Zajednica srpskih opština bizarna stvar
RSE: Evropska komisija je u svom 2020/2021. paketu za proširenje Zapadnog Balkana navela da je sveobuhvatni, pravno obavezujući sporazum o normalizaciji sa Srbijom hitan i presudan za napredak Kosova i Srbije na evropskom putu. Pa ipak, većinu vremena je dijalog u zastoju. Mislite li da će biti nekog napretka iduće godine?
Prelec: Ne, siguran sam da neće biti značajnijeg napretka.
RSE: Zajednica srpskih opština (ZSO) se čini kao kamen spoticanja u ovom procesu? Evropska unija insistira na njenom osnivanju, uprkos odluci Ustavnog suda Kosova. Da li je osnivanje ZSO neizbežno?
Prelec: Ne. Zajednica srpskih opština je veoma bizarna stvar. Postoji mnogo konfuzije i iskreno dezinformacija o tome. Mislim da je važno imati dve stvari na umu: prvo, to nije nešto što je bilo ko zaista želeo.
Srbin nisu to hteli, kao ni Kosovo. To je nešto što je bilo pripremljeno u Briselu kao tipičan dvosmisleni kompromis Evropske unije, koji bi omogućio svima da nastave dalje dok im EU govori šta da rade. Kada kažem da Srbi nisu to želeli mislim da su tražili da direktno ostanu pod sistemom Srbije. Nisu želeli da budu u tom sistemu Zajednice opština. Želeli su da ostanu paralelne institucije.
Druga stvar je vrlo čudna, a to je da je više od devedeset posto toga već postoji u zakonu Kosova. To je prosto prepisivanje mnogih članova koji već postoje u okviru lokalnih vlasti na Kosovu, za saradnju između opština i saradnju opština sa Srbijom, a koji datiraju od Ahtisarijevog plana. Ono malo novih odredbi se bavi nejasnim frazama poput "potpunog nadzora", što niko ne zna šta znači.
Još jedna stvar koju treba zapamtiti jeste da Ustavni sud nije presudio da je neustavno, već je zapravo zatražio od vlade da sprovede plan o zajednici. Rekao je da su pojedine odredbe nejasne i da bi mogle biti interpretirane na način koji je suprotan Ustavu, te da zbog toga ne bi trebalo da budu tako interpretirane. Kaže se da se ZSO mora implementirati, ali da se to mora uraditi u skladu sa ustavnim vrednostima.
Vlada je, iz različitih razloga, odlučila da to pogrešno predstavi, rekavši da je to neustavno. Iskreno, to pokazuje manjak poštovanja ne samo prema Sudu, već i prema kosovskoj državnosti. To je bio čin celog kosovskog parlamenta koji je izglasao – ne sećam se da li je bila rezolucija ili zakon – ali odobrili su dogovor o Zajednici. Jednostavno je važno da se sprovede ono što je dogovoreno.
U političkom smislu ne vidim volju da se to implementira (ZSO). To nema posebne veze sa pokretom Samoopredeljenje, nije je bilo ni ranije. To je zgodno i za zvaničnike Srbije da kažu: pogledajte, mi smo sproveli sve što smo dogovorili, a Kosovari nisu.
U političkom smislu ne vidim volju da se to implementira. To nema posebne veze sa pokretom Samoopredeljenje, nije je bilo ni ranije. To je zgodno i za zvaničnike Srbije da kažu: pogledajte, mi smo sproveli sve što smo dogovorili, a Kosovari nisu. Tako da oni nisu tako nezadovoljni trenutnim statusom kvo. To im omogućava da se žale i da predstavljaju Kosovo kao lošeg partnera. Očekujem da se ovo nastavi sigurno tokom naredne godine, možda i duže.
Dijalog će se nastaviti, oni će nastaviti da se sastaju sa (izaslanikom Brisela za dijalog Miroslavom) Lajčakom, ali neće se dogovoriti oko nečeg bitnog. Možda će moći da se dogovore oko nekih stvari koje nisu političke, poput nestalih osoba. Vredi imati otvoren kanal, neku vrstu "vruće linije" za smanjenje tenzija kada one porastu, ali ne očekujem nikakve značajne korake ka željenoj sveobuhvatnoj normalizaciji i pravno obavezujućem sporazumu. Jednostavno ne vidim nikakvu stvarnu mogućnost.
Predstavnici EU imaju pravo kada kažu da je to hitno, ali reći da je nešto hitno ne znači i da je moguće.
Trebalo bi pokušati sa ’Otvorenim Balkanom’
RSE: Kurtijeva administracija je takođe postavila crvenu liniju prema regionalnoj inicijativi Albanije, Srbije i Severne Makedonije "Otvoreni Balkan". Evropska unija je u poslednje vreme iskazivala podršku toj inicijativi. Da li Kosovo dobija ili gubi takvom pozicijom?
Prelec: Mislim da verovatno gubi. Mislim da je jedno od područja koje bi bilo interesantno za Kosovo su multilateralni odnosi. Bilateralni odnosi sa Srbijom su očigledno blokirani na duže staze. Međutim, postoji mogućnost da sarađuje sa Srbijom ravnopravno u ovoj regionalnoj formi. To bi bilo vredno pokušati.
Predstavnici Srbije su rekli da "Otvoreni Balkan" nisu samo oni, već i druge dve zemlje, i da su vrata otvorena za sve koji žele da se pridruže. Ako je to i blef, bilo bi vredno probati ga.
Alternativa je Berlinski proces, koji je jednako dobar, samo izgleda da nije... Zapravo, ne razumem zašto su se odlučili za jedan a ne za drugi. Možda zbog toga što je moguće uraditi neke stvari brzo i „ispod žita“ u okviru tog domaćeg "Otvorenog Balkana", dok Berlinski proces zahteva mnogo vremena i ne daje mnogo rezultata.
Mislim da bi bilo dobro za Kosovo da iskoristi svaku priliku za interakciju sa susednim zemljama, uključujući i Srbiju.
RSE: Građani Kosova nisu rešili problem vizne liberalizacije 2021. godine. Mislite li da se nešto može promeniti 2022? Šta zemlje poput Francuske i Holandije može ubediti da podrže uklanjanje vizne liberalizacije?
Moje mišljenje je kao i kod većine ljudi, a to je da je ovo jedan od najvećih neuspeha Evropske unije i njenih zemalja članica. Zemlje koje se protive viznoj liberalizaciji za Kosovo treba odmah da promene svoju poziciju.
Prelec: Moje mišljenje je kao i kod većine ljudi, a to je da je ovo jedan od najvećih neuspeha Evropske unije i njenih zemalja članica. Zemlje koje se protive viznoj liberalizaciji za Kosovo treba odmah da promene svoju poziciju. Želim da to bude jasno.
RSE: Kako ih ubediti?
Prelec: Moj kolega Gerald Knaus iz Evropske inicijative za stabilnost smatra da Kosovo treba da radi sa parlamentima Francuske, Holandije i drugih zemalja koje imaju rezerve i da pred njih stave pitanje koje ste vi meni postavili: kako da vas ubedimo? Pretpostavljam da je to dobar način, s obzirom da nastavljaju da – oštećujući i sebe – odbijaju da odobre nešto što je Evropa obećala Kosovu. Ne mogu da predvidim da li će se to desiti i naredne godine, to jednostavno ne znam. Ali, trebalo bi da se desi.
Ne pretvarati borbu protiv kriminala u etnički problem
RSE: U izveštaju Evropske komisije navodi se da je Kosovo u ranoj fazi borbe protiv organizovanog kriminala i da ima neki nivo pripreme u borbi protiv korupcije. Ove godine, kosovska policija je sprovela racije na severu Kosova, u cilju borbe protiv korupcije i krijumčarenja. Nedavno je Stejt department stavio neke kosovske Srbe na crnu listu. Zvonko Veselinović je identifikovan kao vođa organizovane kriminalne grupe i kao jedan od najnotornijih ličnosti korupcije na Kosovu. Kakvo je vaše mišljenje o tome? Može li Kosovo da uradi nešto više nakon odluke SAD o ovoj kriminalnoj grupi?
Prelec: Moje shvatanje je da, barem Veselinović, nije stacioniran na Kosovu ili barem nije isključivo na Kosovu već neko vreme. On ima mnogo aktivnosti na teritoriji Srbije, mada, naravno, on jeste izvorno sa severa Kosova. Apsolutno je tačno da postoje i korupcija i organizovani kriminal u zajednici kosovskih Srba kako na severu, tako i na jugu. Nedavno je uhapšen bivši gradonačelnik Štrpca i brojne druge ličnosti.
To je problem i dobro je što se Kosovo bavi time. Opasnost je pretvarati to u etnički problem. To je veliko iskušenje. Imate deo zemlje koji nije zaista lojalan, gde su vlasti Prištine pred izazovom. Zgodno je predstaviti to kao gnezdo organizovanog kriminala. Može biti da je sever Kosova područje sa manje vladavine prava od ostatka Kosova, zbog svog iregularnog statusa, zbog srpskih institucija i tako dalje. Ali, u smislu bazičnog kriminala ne mislim da je to na bilo koji način neuobičajeno. Kada sam putovao tamo nisam osetio da je to područje nasilnije od juga.
Što se toga tiče postoji prilično ozbiljan problem sa korupcijom i organizovanim kriminalom na celom Kosovu, stoga ovo ne bi trebalo da se pretvori u etnički problem. Borba za vladavinu prava ne bi trebalo da bude borba protiv Srba.
To takođe ne bi trebalo da bude borba protiv članova organizovanog kriminala koji su politički protivnici pokreta Samoopredeljenje. To bio još jedan primamljiv način procesuiranja: da se goni veliki broj korumpiranih pojedinaca koji su se obogatili tokom prethodnih režima, dok se istovremeno dozvoljava partijskim kolegama da rade isto to bez posledica. Nemam indicija da vlada to radi, ne želim da ih optužujem, ali očigledno je primamljivo za svaku novu vladu koja dođe na vlast sa platformom vladavine prava da je koristi za obračun sa opozicijom, bilo da je ona etnička ili politička.
Dobra stvar za Kosovo da postoji nova stranka
RSE: Gospodine Prelec, kako biste opisali Kosovo kroz 2021. godinu?
Prelec: Mislim da je kao i druge države u susedstvu Kosovo pretrpelo posledice globalne pandemije, prvobitno možda i gore od nekih drugih. Početak vakcinacije je bio sporiji, da bi kasnije bio postignut značajan uspeh u obezbeđivanju zaliha i toga da [vakcine] stignu do ljudi.
RSE: Prvi put nakon proglašenja nezavisnosti, Samoopredeljenje je samostalno formiralo vladu bez albanskih partija u koaliciji. Međutim, nakon osam meseci, ista stranka pobedila je u četiri od 38 opština na lokalnim izborima. Kako komentarišete učinak Vlade u proteklim mesecima?
Prelec: Sigurno su razočarani rezultatima na lokalnim izborima iako to nije toliko neuobičajeno za političku partiju koja je došla na vlast na talasu frustracije političkim establišmentom. To je drugačija vrsta izazova – organizovanje masovnog pokreta ljudi kako bi odbacili ono što je prethodilo sa jedne strane u odnosu na traženje harizmatičnih lokalnih lidera i izgradnju političke infrastrukture širom zemlje kako bi ostvarili uspeh na lokalnim izborima.
Nije čudno to što su loše prošli (na izborima), ali pretpostavljam da su zaista loše prošli. Na neki način, postigli su izvestan uspeh, ali i doživeli neke stvarne neuspehe. Mislim da bi to moralo biti frustrirajuće, zato što je bilo znakova i ne želim da tome pridajem mnogo značaja, ali bilo nekih znakova da su se Aljbin (Albin) Kurti i stranka koju predvodi divili ne obavezno ideologiji, već uspehu i političkim veštinama nekih drugih lidera u regionu koji su uspeli da osiguraju moć.
Mnogi od njih su populistički lideri, poput Aleksandra Vučića u Srbiji, na primer ili [Milorad] Dodik u Republici Srpskoj ili Viktor Orban u Mađarskoj. Samoopredeljenje još nema ništa od toga, nemaju taj stepen moći. To je verovatno dobra stvar za Kosovo.
Takođe bih rekao da je dobro za Kosovo da postoji nova stranka koja nije nastala bilo iz borbe za nezavisnost ili u prvim godinama nakon proglašenja nezavisnosti, dakle partija koja je organski narasla u periodu posle nezavisnosti iako imaju korene koji sežu dalje (u prošlost). To je ujedno partija koja prvi put može sama da vlada bez partnera, ne računajući stranke etničkih manjina i Srpske liste.
To donosi izvesnu jasnoću na političku scenu, gde ljudi znaju ko je sada odgovoran. Postoji mogućnost da imamo političku odgovornost koju je teško postići kada imate istih nekoliko partija koje se stope u koaliciju posle nekog vremena. Tako da mislim da je to jedan zdrav razvoj za Kosovo ali jasno je da ima mnogo bolnih izazova koje vidimo.
Facebook Forum