Južnoafrički nadbiskup Desmond Tutu, ikona borbe za rasnu pravdu, LGBT prava i dobitnik Nobelove nagrade za mir preminuo je 26. decembra u 90. godini, objavio je predsednik države Cyril Ramaphosa.
Ramaphosa je u ime svih Južnoafrikanaca izrazio "duboku tugu" zbog smrti Desmonda Tutua, izuzetne ličnosti južnoafričke istorije.
"Smrt nadbiskupa emeritusa Desmonda Tutua je novo poglavlje tuge u opraštanju naše nacije od generacije izuzetnih Južnoafrikanaca koji su nam ostavili oslobođenu Južnu Afriku", naveo je predsednik Ramaphosa u saopštenju.
"Čovek izuzetne inteligencije i nepobediv protiv snaga aparthejda, on je bio istovremeno i nežan i osetljiv u svom saosećanju za one koji su patili od presije, nepravde i nasilja pod aparthejdom", rekao je Ramaphosa.
Desmond Tutu koristio je svoju propovedaonicu kao prvi crni biskup Johanesburga, a kasnije i nadbiskup Kejptauna, da podstakne javno mnjenje protiv rasne nejednakosti, kako kod kuće, tako i širom sveta.
Dobio je Nobelovu nagradu za mir 1984. godine za ulogu u ujedinjavanju u nenasilnoj kampanji za rešavanje problema aparthejda u Južnoj Africi.
Propovedao je protiv tiranije bele manjine, a čak i nakon njenog kraja, nikada se nije pokolebao u svojoj borbi za pravedniju Južnu Afriku. U poslednjim godinama života, žalio je što se njegov san o "Duginoj naciji" još nije ostvario.
Na globalnoj sceni, kao aktivista za ljudska prava govorio je o nizu tema, od izraelske okupacije palestinskih teritorija do prava homoseksualaca, klimatskih promena i asistirane smrti.
Neumorno pričajući i putujući tokom 1980-ih, Tutu je postao lice pokreta protiv aparthejda u inostranstvu, dok su mnogi lideri pobunjeničkog Afričkog nacionalnog kongresa (ANK), kao što je Nelson Mandela, bili iza rešetaka.
"Naša zemlja gori i krvari i zato pozivam međunarodnu zajednicu da primeni kaznene sankcije protiv ove vlade", rekao je on 1986. godine.
Čak i kada su vlade ignorisale poziv, on je pomogao da se pokrenu kampanje na lokalnom nivou širom sveta koje su se borile za okončanje aparthejda kroz ekonomske i kulturne bojkote.
U februaru 1990. Tutu je poveo Nelsona Mandelu na balkon gradske skupštine Kejptauna s pogledom na trg, na kojem je ikona Afričkog nacionlnog kongresa održao svoje prvo javno obraćanje nakon 27 godina zatvora.
Bio je uz Mandelu četiri godine kasnije kada je položio zakletvu za predsednika zemlje.
"Ponekad oštar, često nežan, nikad uplašen i retko bez humora, glas Desmonda Tutua uvek će biti glas bezglasnih", tako je Mandela, koji je preminuo u decembru 2013, opisao svog prijatelja.
Dok je Mandela uveo Južnu Afriku u demokratiju, Tutu je bio na čelu Komisije za istinu i pomirenje koja je razotkrila istine o ratu protiv vladavine belaca.
Tutu je bio jednako strog prema novoj demokratiji kao i prema južnoafričkim vladarima aparthejda.
U svom izveštaju Komisije za istinu, Tutu je odbio da tretira ekscese ANK-a u borbi protiv vladavine belaca nežnije nego poteze vlade aparthejda.
Čak i u svojim poznim godinama, nikada nije prestao da govori šta misli, osuđujući predsednika Džejkoba Zumu zbog optužbi za korupciju oko bezbednosne nadogradnje njegovog doma vrednog 23 miliona dolara.
On je 2014. priznao da nije glasao za ANK, navodeći moralne razloge.
"Kao starac, tužan sam jer sam se nadao da će moji poslednji dani biti dani radosti, dani hvale i pohvala mlađih ljudi koji rade stvari za koje smo se toliko nadali da će biti", rekao je Tutu za Rojters juna 2014.
Prekorio je svoju vladu zbog podrške predsedniku Zimbabvea Robertu Mugabeu, uprkos sve većim kritikama zbog njegovog učinka na polju ljudskih prava.
Fondacija Nelson Mandela je saopštila da je gubitak Tutua nemerljiv.
"Bio je veći od života, a za mnoge u Južnoj Africi i širom sveta njegov život je bio blagoslov", saopštila je fondacija.
Britanski premijer Boris Johnson nazvao ga je ključnom figurom u borbi protiv aparthejda i u borbi za stvaranje nove Južne Afrike.
Bivši američki predsednik Barck Obama oprostio je od Tutua kao "moralnog kompasa" koji se borio protiv nepravde u Južnoj Africi i drugde u svetu.
"Njegov duh je bio utemeljen u borbi za oslobođenje i pravdu u svojoj zemlji, ali je bio zabrinut zbog nepravde svuda u svetu", naveo je Obama u izjavi od 26. decembra, dodajući da je Tutu nastojao da "pronađe humanost u svojim protivnicima".
Sin školskog učitelja, Tutu, rođen je u Klerksdorpu, konzervativnom gradu zapadno od Johanesburga, 7. oktobra 1931. godine.
Porodica se preselila u Sofitaun u Johanesburgu, jedno od retkih oblasti sa mešanim rasama u komercijalnoj prestonici, koja je kasnije srušena po zakonima o aparthejdu da bi se napravilo mesto za belo predgrađe Trijumf.
Tutu je prvo radio kao učitelj. Prestao je da predaje 1957. i odlučio da se pridruži crkvi, studirajući prvo na Teološkom koledžu Svetog Petra u Johanesburgu. Za sveštenika je izabran 1961. godine, a školovanje je nastavio na Kings koledžu u Londonu.
Posle četiri godine u inostranstvu, vratio se u Južnu Afriku, gde je zbog svog oštrog intelekta i harizmatičnog propovedanja postao anglikanski dekan Johanesburga 1975. godine, kada je njegov aktivizam počeo da se oblikuje.
"Shvatio sam da mi je data platforma koja nije bila lako dostupna mnogim crncima, a većina naših vođa je ili sada u lancima ili u egzilu. I rekao sam: 'Pa, iskoristiću ovo da pokušam da artikulišem naše težnje i patnje našeg naroda", rekao je on 2004.
Tutu je iskoristio svoje imenovanje za generalnog sekretara Južnoafričkog saveta crkava 1978. kako bi pozovao na uvođenje sankcija svojoj zemlji.
Proglašen je za prvog crnog nadbiskupa Kejptauna 1986. godine, postavši poglavar Anglikanske crkve, četvrte po veličini u Južnoj Africi. Na toj funkciji će ostati do 1996. godine.
U penziji se borio sa rakom prostate i uglavnom se povukao iz javnog života.
