Krajnje je vreme da Ministarstvo prosvete (Srbije) počne da se bavi ovom problematikom, komentariše dogovor o udžbenicima na albanskom jeziku u Srbiji Šukri Imeri, direktor osnovne škole „Zenelj Hajdini“ kod Preševa.
U ovoj, jednoj od tri opštine na jugu Srbije, većinski živi albansko stanovništvo.
Dogovor o udžbenicima na albanskom jeziku su sredinom novembra postigli predstavnici Ministarstva prosvete sa predstavnicima Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine.
RSE je Ministarstvu prosvete poslao upit o detaljima ovog dogovora, ali do zaključenja teksta odgovor nije stigao.
Problem sa udžbenicima na maternjem jeziku za albansku nacionalnu manjinu u Srbiji star je nekoliko decenija. Nastao je po okončanju sukoba na Kosovu 1999. godine, kada su škole na albanskom jeziku iz Preševa, Bujanovca i Medveđe prestale da dobijaju udžbenike od Zavoda za udžbenike iz Prištine jer je bila prekinuta komunikacija sa institucijama.
Imeri, koji je deceniju na mestu direktora a prethodno je osam godina radio kao profesor biologije, kaže da se njegove kolege na različite načine snalaze kako bi učenicima preneli znanje.
„Veoma je teško nastavnicima. Nastavnici uglavnom prevode sa knjiga na srpskom jeziku na albanski ili prave skripte koje đaci kopiraju i tako se snalazimo“, objašnjava Imeri.
Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić je 16. novembra saopštio agenciji Fonet da je kroz razgovore sa predstavnicima Nacionalnog saveta Albanaca rešeno pitanje udžbenika na albanskom jeziku.
Ružić je tog dana u Bujanovcu imao zajednički sastanak sa ambasadorom Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) Janom Bratuom, ministarkom za ljudska prava Gordanom Čomić i predsednikom Nacionalnog saveta Albanaca Ragmijem Mustafom.
Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić izjavila je 18. novembra da je na sastanku sa predstavnicima Nacionalnog saveta i Ministarstva prosvete dogovoreno da se uspostavi saradnja sa Zavodom za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i ubrzaju procedure za odobravanje udžbenika za osnovne i srednje škole na albanskom jeziku.
Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja je javna institucija, koja se bavi evaluacijom obrazovanja i vaspitanja i daje preporuke za uspostavljanje i obezbeđivanje sistema kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
„Dogovoreno je da to (odobravanje udžbenika) bude do aprila sledeće godine, kada se objavljuje katalog udžbenika, da bi bili spremni za đake sledeće generacije“, rekla je Čomić.
Šta kažu u Nacionalnom savetu Albanaca?
Ragmi Mustafi, predsednik Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine, potvrdio je za RSE da je dogovor postignut. Kako kaže, postignut je dogovor o 12 kompleta udžbenika i sedam pojedinačnih udžbenika za različite predmete izdavača Albas iz Albanije.
Prema njegovim rečima, Nacionalni savet je 2019. godine dao predlog mehanizma za obezbeđivanje udžbenika iz Albanije na osnovu člana 5 Zakona Srbije o udžbenicima koji daje mogućnost da se koristi udžbenik na jeziku i pismu nacionalne manjine objavljen u stranoj državi, ukoliko dobije odobrenje nadležnih.
Na osnovu toga su ove školske godine osigurani udžbenici za prvi, drugi, treći, kao i za peti, šesti i sedmi razred osnovne škole, objašnjava Mustafi.
„Ova godina je bila jedna od najuspešnijih što se tiče obezbeđivanja udžbenika u poslednje dve decenije, a za sledeću godinu mislim da ćemo zatvoriti ciklus udžbenika za osnovne škole, odnosno da ćemo da osiguramo bar po jedan udžbenik za svaki predmet“, kaže Mustafi.
Šukri Imeri, direktor osnovne škole u Preševu, kaže da je tokom njegovog rada u prosveti bilo nekoliko dogovora sa Ministarstvom prosvete po pitanju nedostatka udžbenika na albanskom, ali su konkretni rezultati izostajali.
„Ipak, ne bih da budem skeptičan. Ja pozdravljam ovaj dogovor i mislim da je krajnje vreme da se to reši“, dodaje Imeri.
Problem interpretacije savremene istorije
Za pripadnike albanske nacionalne manjine u Preševu, Bujanovcu i Medveđi obrazovanje je organizovano na maternjem jeziku u tri predškolske ustanove, 24 osnovne škole i četiri srednje škole.
Nacionalnom savetu Albanaca je, kako kaže Ragmi Mustafi, važno da se osiguraju udžbenici za „važne predmete“ poput maternjeg jezika i matematike, kao i za stručne predmete u srednjim školama.
U petom razredu se kreće od praistorije, a u osmom razredu se stiže do Drugog svetskog rata. Mislim da tu ni Albanci ni Srbi nemaju problema. Najveći deo u kojem postoje razlike je savremena istorija -kaže Ragmi Mustafi.
Zbog političkih tenzija između Srbije i Kosova, postoje problemi sa udžbenicima istorije i geografije, iako je Savet prošle godine uspeo da osigura udžbenike istorije za šesti razred osnovne škole.
„Mi smo iskazali volju da senzitivne predmete zajedno proučimo i vidimo koji bi bili mogući rezultati. Svakako kada se priča o istoriji u osnovnoj školi, nije sve savremena istorija. U petom razredu se kreće od praistorije, a u osmom razredu se stiže do Drugog svetskog rata. Mislim da tu ni Albanci ni Srbi nemaju problema. Najveći deo u kojem postoje razlike je savremena istorija. To može da bude tema dijaloga između Nacionalnog saveta i institucija Republike Srbije“, kaže Mustafi.
Kosovo je feburara 2008. godine proglasilo nezavisnost od Srbije. Zvanični Beograd s druge strane ne priznaje taj potez, naglašavajući da je reč o jednostranom potezu. Zvaničnici dve zemlje imaju različite poglede na dešavanja u savremenoj istoriji.
Problem s udžbenicima deo ‘Plana od sedam tačaka’
Za predstavnike albanske zajednice na jugu Srbije obezbeđivanje udžbenika na maternjem jeziku je samo jedan deo brojnih problema sa kojima se Albanci u Preševu, Bujanovcu i Medveđi suočavaju.
Nije poznato koliko tačno stanovnika živi u ove tri opštine, pošto je albansko stanovništvo bojkotovalo popis 2011. godine, s obrazloženjem da su prethodna dva popisa stanovništva bila montirana i da se na njima stalno umanjivao broj Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi.
Prema procenama međunarodne zajednice, u Srbiji živi oko 60.000 pripadnika albanske nacionalne manjine, najviše upravo u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa.
Ove tri opštine spadaju među najnerazvijenije u Srbiji. Egzaktnih podataka o broju nezaposlenih nema, ali je predsednica Opštine Preševo Ardita Sinani u maju 2021. godine za BIRN rekla da je nezaposlenost u toj opštini oko 70 posto.
Nedostatak udžbenika na maternjem jeziku je i jedna od stavki „Plana od sedam tačaka“, dokumenta koji su predstavnici albanske zajednice februara 2013. godine uputili Vladi Srbije na čijem čelu je tada bio lider Socijalističke partije Srbije (SPS) Ivica Dačić, koji je tada kao i danas u vlasti sa Srpskom naprednom strankom (SNS).
Vlada je juna iste godine usvojila taj dokument u kojem su predstavljeni predlozi za rešenje brojnih problema sa kojima se albanska zajednice suočava u Srbiji.
U “Planu sedam tačaka” predlaže se potpuna integracija Albanaca u institucije sistema u skladu sa proporcionalnim učešćem u broju stanovnika svake lokalne samouprave, ostvarivanje pune bezbednosti što, između ostalog, podrazumeva poštovanje Zakona o amnestiji; izmeštanje specijalnih snaga policije i stvaranje potrebnih uslova za povratak izbeglog stanovništva.
Plan predlaže i brzi ekonomski oporavak tri opštine na jugu, koje inače spadaju u red najnerazvijenijih u Srbiji, kao i decentralizaciju pravosuđa.
U dokumentu se ukazuje na problem sa nedostatkom školskih udžbenika, kao i na probleme sa priznavanjem i nostrifikacijom diploma sa Kosova.
“Plan sedam tačaka” zagovara otklanjanje zakonskih prepreka za službenu upotrenu, jezika, pisma i simbola na osnovu Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, te ukazuje da zdravstvenu i socijalnu zaštitu Albanaca treba podići na znatno viši nivo.
Međutim, predstavnici Albanaca su u svojim javnim nastupima ukazivali da se od plana u realnosti nije mnogo odmaklo.
Facebook Forum