Optužbe kineske teniske zvezde Peng Šuai za seksualni napad protiv bivšeg vicepremijera, čime su prvi put navodi izneti u okviru MeToo pokreta u Kini dotakli vrh Komunističke partije, brzo su naišli na cenzuru.
Mada su kineski zvaničnici dosad dozvoljavali da se na internetu i medijima raspravlja o MeToo slučajevima, reakcija na optužbe Peng odražava izuzetnu osetljivost unutar Kine u pogledu nedoličnog ponašanja partijskih lidera, pišu svetski mediji.
Cenzura posle 20 minuta
Istaknutoj kineskoj teniserki blokiran je nalog na društvenim mrežama, a njeno ime brzo cenzurisano pošto je iznela optužbe za seksualno zlostavljanje protiv bivšeg vicepremijera koji je nekada bio sedmi najviši zvaničnik vladajuće Komunističke partije, piše Tajms (The Times).
U postu na kineskoj društvenoj mreži Veibo, Peng Šuai (35) je optužila Džang Gaolija (75) da ju je prisiljavao na seks pre nego što je pristala da bude njegova ljubavnica. Post je uklonjen u roku od 20 minuta, dok je nalog Peng blokiran, premda su drugi korisnici napravili snimak ekrana i ostavljali komentare.
Peng je poznato ime u Kini, pošto je 2014. na listi svetske Ženske teniske asocijacije bila rangirana kao prva teniserka u dublu i na 14. mestu liste teniserki u svetu.
Mada analitičari kažu da je teško proveriti njene navode, dok je i ona sama priznala da nema dokaza, to je, ističe londonski list, prvi put da se skandal povezan s pokretom MeToo toliko približio najvišoj političkoj klasi Kine.
U okviru MeToo pokreta u Kini su raniji optuženi profesori, javni intelektualci i društveni aktivisti, dok je razotkrio korporativnu kulturu kojom dominiraju muškarci. Takođe, nije tajna da su mnogi korumpirani zvaničnici u Kini imali nedozvoljene veze i živeli "dekadentno", kako su opisali disciplinski zvaničnici Komunističke partije, ali je optužba Peng prva koja razotkriva navodna seksualna nedela visokog zvaničnika, koji, mada je u penziji, i dalje ima dobar politički status.
Blokiran i 'tenis'
Optužbe Peng protiv bivšeg kineskog vicepremijera za seksualni napad izazvale su veliku pažnju na internetu pošto su optužbe povezane s pokretom MeToo prvi put dotakle vrh Komunističke partije, ističe Njujork tajms (The New York Times).
Iako je njen post brzo nestao, optužbe su nekako prolazile strogo kontrolisanim internetom u Kini, podstaknute čuvenjem i tužiteljke i optuženog, navodi list, ukazujući da je delovalo da su pretrage njenog imena, pa i same reči "tenis", bile blokirane, što odražava izuzetnu osetljivost unutar Kine u pogledu nedoličnog ponašanja partijskih lidera.
Džang, ekonomista po obrazovanju, napredovao je kroz partijsku hijerarhiju i vlast. Bio je guverner primorske provincije Šandong, a zatim i kao partijski sekretar u Tjencinu, lučkom gradu na Bohajskom moru. Kao vicempremijer od 2013. do 2018. bio je jedan od sedam članova Stalnog komiteta Politbiroa, na čijem je čelu tada, kao i sada, bio kineski lider Si Đinping.
Peng je među sportistima koji su uspeli da izađu iz kineskog sportskog sistema koji nalaže da rade s državnim trenerima i da većinu svoje zarade daju državi. Takođe je bila među prvima koja je postigla dogovor da joj se omogući da sama trenira i putuje, zadržavajući veći deo zarade.
Vlasti su i ranije optuživale vladine zvaničnike za seksualno zlostavljanje, često u vezi sa istragama o korupciji, ali, kako piše Njujork tajms, nikada nije javno izneta optužba za seksualno zlostavljanje protiv tako visokog političkog lidera kao što je Džang.
U Kini, kažu mnoge žene, i dalje postoji ukorenjena patrijarhalna tradicija korišćenja položaja u poslu ili vladi za dobijanje seksualnih usluga od podređenih ili drugih žena. Žene u medijima, na univerzitetima i u privatnom sektoru u Kini sve više istupaju s optužbama za seksualne napade i uznemiravanja, ali se suočavaju s odbijanjem na sudovima i cenzurom na internetu.
Retka javna optužba za seksualni napad protiv penzionisanog visokog kineskog zvaničnika potresla je kineski internet i skrenula pažnju na zloupotrebe vlasti moćnih političkih ličnosti, ukazuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
Peng je opisala vezu s Džangom koja je s prekidima trajala nekoliko godina, navodeći da su seksualni odnosi ponekad bili konsenzualni a ponekad prinudni.
Navodi Peng su, kako ističe Volstrit džurnal, možda najjavnija optužba direktno usmerena protiv tako visokog zvaničnika i dolazi uoči rekonstrukcije rukovodstva Komunističke partije sledeće godine koja izaziva veliku pažnju.
Peng je rekla da ju je Džang prvo seksualno napao pošto ju je pozvao da igra tenis s njim i njegovom suprugom. Ona nije iznela detalje niti precizirala kada se to tačno dogodilo, ali je rekla da je imala vezu s Džangom koja je počela pre oko 10 godina.
Mada javne optužbe protiv tako visokorangiranih političkih lidera poput Džanga teško da imaju presedan, kineska Komunistička partija ima tradiciju da otkriva nedozvoljeno seksualno ponašanje već osramoćenih zvaničnika i rukovodilaca u državnim kompanijama, ukazuje američki list.
Bivši član Stalnog komiteta Politibiroa Džu Jongkang, koji je 2014. osuđen za korupciju, optužen je i za neprihvatljivo seksualno ponašanje, dok su državni mediji izvestili da je zbog mita smenjeni bivši predsednik velike finansijske kompanije Lai Sjaomin između 2012. i 2018. imao više od 100 ljubavnica.
Granica za MeToo
Javna optužba za seksualni napad protiv visokog kineskog zvaničnika je praktično nečuvena u zemlji u kojoj zvaničnici pažljivo čuvaju svoje privatne živote, piše Vašington post (The Washington Post), dodajući da su feminističke aktivistkinje pozdravile odluku Peng da javno optuži visokog zvaničnika kao važan trenutak za MeToo pokret u Kini i znak da Kineskinje više ne prihvataju seksističko ponašanje koje se ranije smatralo uobičajenim.
Kineski MeToo pokret, prema pisanju američkog lista, dosad se suočavao s preprekama, poput hapšenja feminističkih aktivistkinja, pošto su zvaničnici brinuli da bi mogle podstaći javno nezadovoljstvo usmereno na vladu.
Ipak, ove godine MeToo pokret u Kini je dobio na zamahu, s promenom političke klime i pozivima najviših kineskih lidera da bogati ljudi odgovaraju za svoje postupke i da služe kao modeli moralnog ponašanja.
U julu je policija u Pekingu privela kinesko-kanadsku pop zvezdu Krisa Vua (Kris Wu) pošto je više mladih žena javno izjavilo da ih je seksualno napadao. Vu, koji je negirao optužbe, jedna je od najistaknutijih ličnosti u Kini koja se suočila s posledicama u slučaju MeToo.
U avgustu je kineski gigant e-trgovine Alibaba otpustio muškog rukovodioca pošto je jedna zaposlena javno izjavila da je ušao u njenu hotelsku sobu kada je bila pod uticajem alkohola i da ju je seksualno napao.
Slučajevi Vu i Alibaba bili su značajni po tome što su cenzori omogućili široku diskusiju o njima na internetu, dok su državni mediji kritikovali optužene i oba incidenta su bila među najčitanijim temama na kineskim društvenim medijima.
Međutim, ističe Vašington post, to nije bio slučaj s Peng. Njena objava naišla je na blokadu na društvenim mrežama, dok nijedan kineski mediji nije preneo navode Peng na dan kada ih je objavila u sredu, 3. oktobra, što ukazuje da se nova otvorenost Pekinga prema MeToo ne odnosi na najviše zvaničnike.
Kreativna rešenja za cenzuru
Peng Šuai je velika zvezda i pretraga njenog imena na najpopularnijem kineskom internet pretraživaču, Baiduu, daje više od sedam miliona rezultata. Međutim, ukazuje BBC, sada na Sina Veibou, kineskom ekvivalentu Fejsbuka (Facebook), pretraga njenog imena daje samo oko 700 rezultata i korisnici uopšte ne mogu da vide rezultate kada traže njen nalog, iako ona ima više od pola miliona pratilaca.
Korisnici Veiboa ne mogu da vide komentare koje postavljaju obični korisnici društvenih medija, već samo objave verifikovanih naloga vladinih medija. Reč "tenis" na kineskom na sličan način prikazuje samo verifikovane rezultate, a ne objave običnih korisnika.
Ograničenja pretrage se obično uvode kada neka tema postane osetljiva, pošto direktno cenzurisanje osetljivih reči čini cenzuru mnogo očiglednijom, ističe britanski javni servis, dodajući da su na Sina Veibou imena najviših kineskih rukovodilaca osetljiva, a korisnici ne mogu da vide komentare o liderima drugih korisnika, već samo objave zvaničnih medija.
Međutim, ukazuje BBC, korisnici društvenih medija već dugo pronalaze kreativna rešenja kako bi se njihov glas čuo. Sada neki korisnici u slučaju Peng Šuai ostavljaju komentare govoreći o drugoj teniserki, Džang Šuai.
Slično, već ranije su korisnici komentarišući MeToo slučajeve upotrebljavali reči za "pirinač" i "zec", jer se te reči izgovaraju kao i "i ja".
Facebook Forum