Tokom pandemije „klimatske promene nisu uzele slobodno vreme“, rekao je na ceremoniji otvaranja Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP26) predsednik COP26 Alok Šarma.
Nedavni izveštaj Ujedinjenih nacija u kojem se navodi da su proteklih pet godina bile najtoplije zabeležene od 1850. godine bio je „poziv za buđenje za sve nas i jasno je stavio do znanja da je na snazi crveno svetlo na klimatskoj kontrolnoj tabli“, kazao je.
„Pre šest godina, u Parizu, dogovorili smo naše zajedničke ciljeve“, kazao je, misleći na sporazum iz 2015. u francuskoj prestonici da se globalno zagrevanje zadrži ispod 2C i da se trudi da dostigne 1,5C.
„COP26 je naša poslednja najbolja nada da zadržimo 1,5 u dosegu“, poručio je Šarma delegatima.
„Verujem da možemo da pomerimo pregovore napred i da započnemo deceniju sve većih ambicija i akcija... ali moramo da krenemo u trku. Ako reagujemo sada i budemo delovali zajedno, možemo da zaštitimo naše dragoceno obećanje i osiguramo da ono što je Pariz obećao, Glazgov ispunjava."
Džonson: Ako Glazgov propadne, cela stvar propada
Premijer Velike Britanije Boris Džonson kazao je su dosadašnja obećanja data na samitu G20 „kapi u okeanu koji se brzo zagreva kada uzmemo u obzir izazov koji smo svi priznali da je pred nama“.
Samo 12 članica G20 obavezalo se da će dostići neto nulu do 2050. godine ili ranije, dodao je.
Jedva polovina članica G20 podnela je ambicioznije planove za smanjenje emisije ugljen-dioksida, rekao je Johnson, a bogate zemlje takođe nisu uspele da ispune obavezu da daju 100 milijardi funti godišnje zemljama u razvoju do 2020.
„Ne postoje ubedljivi izgovori za naše odugovlačenje“, kaže on. „Već iz prve ruke vidimo devastaciju koju klimatske promene izazivaju od toplotnih talasa i suša do divljih požara i uragana“, poručio je britanski premijer u Rimu na sastanku G20 uoči polaska u Glazgov, gde je vlada Velike Britanije domaćin samita COP26.
Lideri G20 složni da nastave napore za ograničenje globalnog zagrevanja
Lideri najvećih svetskih ekonomija postavili su na završetku samita G20 ambiciju da postignu neutralnost ugljenika "do ili oko sredine veka“.
U nacrtu završnog saopštenja u koje je BBC imao uvid, G20 kaže da su se takođe složili da nastave sa naporima da ograniče globalno zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa (1,5C).
To ide dalje od Pariskog sporazuma iz 2015. godine, u kojem se veliki deo sveta složio da zadrži globalno zagrevanje „dosta ispod“ 2C, a idealno bliže 1,5C.
Nacrt saopštenja poziva na "smislene i efikasne akcije i posvećenost svih zemalja", što je blaži oblik reči od ranog nacrta u kojem se pominje "trenutna akcija".
Dopisnik BBC-ja iz Rima Mark Loven rekao je da je bilo nagoveštaja da je Italija insistirala na obavezi G20 da smanji emisije ugljenika na neto nulu do 2050. godine, ali je postojao otpor Kine, koja se u velikoj meri oslanja na energiju uglja, da to postavi kao datum.
Kako bi svet izgledao sa 1,5, a kako sa 3 stepena višom temperaturom?
Trenutno je svet u proseku za najmanje 1,1C topliji nego što je bio na kraju 19. veka, sa značajnim uticajima širom planete. Ako se prosečne globalne temperature održe ispod 1,5C iznad predindustrijskih nivoa do 2100. godine, ledeni pokrivači i glečeri će nastaviti da se tope i nivo mora će rasti.
Ali zadržavanje rasta ograničenim na taj nivo smanjilo bi nivoe masovnih poplava i sprečilo milione ljudi da izgube svoje domove zbog porasta mora. To bi takođe moglo da smanji broj ljudi koji se bore da pristupe vodi za 50 odsto, za razliku od situacije sa povećanjem 2C, navodi NASA.
Ukoliko se temperatura poveća za 2C, život bi mnogima mogao postati nepodnošljiv. Svi tropski koralni grebeni bi bili uništeni, a poplave bi se pogoršale. Ogroman broj životinja i biljnih vrsta izgubio bi svoja staništa i mnogo više ljudi bi se suočilo sa ekstremnom toplotom nego sa 1,5C.
Zagrevanje od 3C pa naviše bi imalo zaista katastrofalne posledice po našu planetu, sa stotinama miliona ljudi raseljenih iz svojih domova zbog porasta nivoa mora
Princ Čarls: Ogromna odgovornost prema generacijama koje još nisu rođene
Britanski prestolonaslednik princ Čarls pozvao je svetske lidere da obrate pažnju na glasove očaja mladih ljudi koji će podneti najveći teret klimatskih promena i uozorio da je samit Ujedinjenih nacija o klimi bukvalno poslednja šansa za planetu Zemlju. On je poučio liderima Grupe 20 koji učestvuju na sastanku u Rimu da imaju "ogromnu odgovornost prema generacijama koje još nisu rođene".
"Nemoguće je ne čuti očajne glasove mladih ljudi koji u vama vide one koji upravljaju planetom i u svojim rukama držite njihovu budućnost", rekao je princ Čarls.
On je, kao dugogodišnji promoter zaštite životne sredine, rekao da "konačno oseća promenu u stavovima i pozitivni zamah" u pogledu klimatskih promena.
Dodao je da vlade moraju da igraju vodeću ulogu, ali da privatni sektor "drži krajnji ključ za rešenja koja tražimo.''
Pric Čarls će u ponedeljak zvanično otvoriti COP26 u Glazgovu, umesto njegove 95-godišnje majke, kraljice Elizabete Druge kojoj su lekari savetovali da se odmara.
Učesnici iz celog sveta
Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP26) počela je u Glazgovu 31. oktobra i trajaće do 12. novembra. COP26 smatra se ključnim pokušajem da se svet primora da smisli konkretne planove za održavanje porasta temperature na maksimalno 1,5 stepeni.
Očekuje se da će na samit doći do 25.000 ljudi. Na ovom skupu od skoro 200 zemalja traže se ažurirani planovi za smanjenje emisija do 2030. godine.
Domaćin sastanka je britanski premijer Boris Džonson, a okupiće se više od stotinu lidera, među kojima američki predsednik Džozef Bajden, Francuski Emanuel Makron i Indijski Narendra Modi.
Lideri Rusije i Kine Vladimir Putin i Si Đinping neće prisustvovati fizički već će se uključiti putem video veze, kao i britanska kraljica Elizabeta Druga.
U Glazgov je već stiglo više stotina klimatskih aktivista iz celog sveta a očekuje se da će ih biti više hiljada, da izvrše pritisak na svetske lidere da deluju za klimu.
Veliki broj aktivista stigao je još sinoć u Glazgov, mnogi posle marševa od više desetina i hiljada kilometara, da učestvuju u manifestacijama koje se organizuju paralelno sa konferencijom o klimi koja će da traje do 12. novembra.
Stigla je u subotu uveče u Glazgov i mlada švedska aktivistkinja Greta Tunberg, koja se u petak u Londonu pridružila akciji mladih ekologa protiv uloge finansijskih institucija u klimatskoj krizi.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš upozorio je u petak da postoji ozbiljan rizik da Glazgov neće dati rezultate.
On je rekao da svet i dalje ide ka klimatskoj katastrofi, iako su mnoge zemlje ažurirale svoje klimatske ciljeve.
Pred učesnicima svetskog klimatskog samita COP26 u Škotskoj ponovo će se naći staro pitanje - da li svet može da se ujedini i suoči sa globalnim zagrevanjem kao zajedničkim neprijateljem, pre nego što bude kasno.
Već i zbog samih tema, za razgovore koji počinju 31. oktobra u Glazgovu već se dugo zna da će biti teški, ali se dvonedeljni samit našao pod dodatnim pritiskom zbog pandemije korona virusa, ekonomske krize koju je ona izazvala i najnovijih globalnih problema sa energentima.
