Vlasti u Srbiji nisu izašle u susret poslednjim zahtevima Turske za izručenja gulenista i političkih optuženika u toj zemlji, pokazuju podaci Ministarstva pravde.
Turske vlasti su od 15. jula 2016. godine, kada je izvršen neuspeo pokušaj puča u toj zemlji, pokrenule akciju hapšenja onih za koje su sumnjali da su bili upleteni u pokušaj puča, a veliki broj tih lica je izbegao u inostranstvo.
O najnovijoj akciji hapšenja mediji su izvestili 19. oktobra. Izveštaji navode da je tursko tužilaštvo naredilo hapšenje 158 osumnjičenih, uključujući 33 vojnika u aktivnoj službi, zbog navodne povezanosti s imamom Fethullahom Gulenom kojeg Ankara tereti da je odgovoran za neuspeli vojni udar.
Prema podacima Ministarstva pravde Srbije, koji su dostavljeni Radiju Slobodna Evropa (RSE) Turska je od 15. jula 2016. do 20. januara 2021. godine podnela 16 zahteva za izručenje svojih državljana iz Srbije, od kojih je rešeno 15, a jedan predmet je još uvek u radu.
Ministarstvo je osim podataka o broju zahteva dostavilo i informacije zbog čega je Turska tražila ta lica, kao i kako je i u kojim slučajevima Srbija postupila.
Kroz Srbiju prolazi određeni broj državljana Turske koji su interesantni turskim vlastima, kako onih koje dovode u vezu sa pomenutim pokušajem puča, tako i kurdskih aktivista.
Izručenje odobreno za pet lica
U odgovoru Ministarstva pravde za RSE navedeno je da je izručenje odobreno za pet lica i da su svi oni isporučeni Turskoj.
Samo jedna osoba je tražena radi izdržavanja kazne zatvora zbog krivičnog dela naoružana organizacija. Pretpostavlja se da je reč upravo o Kurdu Dževdetu Ajazu koji je u Turskoj osuđen na 15 godina zatvora zbog rušenja ustavnog poretka.
Tadašnja ministarka pravde Nela Kuburović je odluku Srbije pravdala time da je preporuka Komiteta UN protiv torture stigla nakon donošenja odluke o izručenju.
Komitet UN je preporučio Srbiji da se uzdrži od izručenja jer postoji rizik da bi Ajaz mogao biti izložen torturi u matičnoj zemlji.
Ostala četiri lica izručena su za dela koja nemaju veze sa politikom, odnosno zbog ubistava, trgovine opojnim drogama, krijumčarenja, silovanja.
U četiri slučaja izručenje odbijeno
Izručenje je odbijeno u četiri slučaja, a te odluke doneli su sudovi pred kojima je vođen ekstradicioni postupak.
U svim tim slučajevima je izručenje traženo radi krivičnog gonjenja ili izdržavanja zatvorske kazne zbog krivičnog dela pripadnosti terorističkoj organizaciji ili rušenja državnog ustavnog poretka.
Tako je izručenje odbijeno za lice koje je traženo radi krivičnog gonjenja zbog „pripadnosti terorističkoj organizaciji PKK-KCK“ pošto se radi o političkom krivičnom delu, a to lice ima status izbeglice u Italiji.
KCK je krovna grupa koja uključuje militantnu grupu PKK (Kurdistanska radnička partija), PID (Demokratska unionistička partija Kurda u Siriji), PJAK (Partija za slobodni život Kurdistana) i PCDK (Kurdistanska partija demokratskog rešenja).
PKK je 1984. godine pokrenula separatističku pobunu na jugoistoku Turske, a Turska, Sjedinjene Države i Evropska unija imenuju PKK kao terorističku grupu.
Srbija je izručenje odbila i u slučaju traženja lica za izdržavanje zatvorske kazne od 6 godina i 3 meseca zbog krivičnog dela članstva u naoružanoj terorističkoj organizaciji. Za ovaj slučaj je navedeno da pravosudni organi Turske nisu dostavili presudu, kao i da traženo lice ima status azilanta u Austriji.
U jednom slučaju je utvrđeno da iz dokumentacije koju su dostavili turski organi nema dovoljno dokaza za postojanje sumnje da je lice učinilo krivično delo za koje se tereti - članstvo u oružanoj terorističkoj organizaciji i pokušaj rušenja državnog ustavnog poretka. Takođe je utvrđeno da traženo lice ima u Bugarskoj status političke izbeglice.
Sud je u jednom slučaju odbio izručenje jer je utvrdio da iz dokaza priloženih uz molbu za izručenje ne proizilazi osnovana sumnja da je traženo lice bilo član naoružane terorističke organizacije. Ovo lice je traženo zbog vođenja krivičnog postupka.
Ministarstvo pravde je u odgovoru za RSE navelo i da je u ostalih šest predmeta u kojima je izručenje traženo zbog krivičnih dela terorističko udruživanje, terorizam, finansiranje terorizma, trgovina drogom i pranje novca, utvrđeno da se ta lica ne nalaze na teritoriji Srbije.
Poslednji slučaj
Srbija nije deportovala kurdskog aktivistu i turskog državljanina S.O. u Tursku koji je u toj zemlji osuđen na doživotnu kaznu zatvora.
Prethodno je Evropski sud za ljudska prava zatražio od Srbije da ovaj turski državljanin ne bude deportovan dok se ne proceni njegov slučaj a u interesu pravilnog vođenja postupka.
Tako se nije ponovila situacija iz decembra 2017. godine kada je Srbija izručila Turskoj Kurda Dževdeta Ajaza i pored preporuke Komiteta UN protiv torture da se Beograd uzdrži od izručenja jer postoji rizik da bi mogao biti izložen torturi u matičnoj zemlji.
Šta kažu aktivisti za ljudska prava?
Pravnik Nikola Kovačević, koji je bio angažovan u pojedinim slučajevima ekstradicije turskih državljana, rekao je za RSE da aktivisti za ljudska prava ne traže da se spreči vraćanje bilo koga u bilo koju zemlju.
„Samo tražimo da nadležni organi Srbije ispitaju pod kojim okolnostima se neko vraća, šta je osnov po kom to neka država traži i da li postoji rizik po tu osobu da mu se krše ljudska prava“, naveo je Kovačević.
Kovačević, koji je bio uključen u slučaj turskog državljanina S.O., primećuje za RSE da ne zna šta bi se desilo da nije bilo reakcije Evropskog suda za ljudska prava.
„Ljudi koji politički deluju u Turskoj protiv vlasti, a koji se inkriminipu, su vrlo često ljudi kojima je uskraćeno pravo na pravično suđenje, koji su u riziku od torture i koji su vrlo ranjiva kategorija za koje postoji jaka izvesnost da im se krše osnovna ljudska prava“, naveo je Kovačević.
Prema pisanju Balkanske istraživačke mreže (BIRN) kurdski aktivista S.O. je član Kurdistanske radničke partije, zabranjene u Turskoj.
„Turski sud ga je u januaru 2020. osudio na doživotnu kaznu zatvora zbog članstva u partiji i navodne umešanosti u sukobe između turskih snaga i Kurdistanske radničke partije 2015. godine na jugoistoku Turske“, naveo je BIRN.
RSE je zatražio odgovor od Ministarstva pravde o slučaju S.O. i zahtevu Evropskog suda za ljudska prava, međutim odgovor do zaključenja ovog teksta nije stigao.
Pravnik Nikola Kovačević ocenjuje da je pohvalno što je Srbija odbila izručenje u četiri slučaja zbog argumentacije koju su sudovi naveli u svojim odlukama.
„Ali ti podaci koje je sada RSE dobio su podaci koji nisu učinjeni dostupnim javnosti kada sam, recimo, ja tako nešto tražio“, naveo je.
Kovačević konstatuje da je dobro što je objavljena statistika u vezi sa izručenjima Turskoj i da bi u budućnosti trebalo detaljno ispitivati takve slučajeve kako bi se videlo da li je izručen neko ko nije smeo to da bude.
Turska u akciji globalnih zahteva za izručenjem
Turske vlasti su nakon neuspelog pokušaja državnog udara 15. jula 2016. od određenih zemalja tražila izručenje takozvanih gulenista, ljudi koje je označila kao sledbenike turskog imama u egzilu u SAD Fetulaha (Fethullah) Gulena.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdoan (Recep Tayyip Erdogan) optužuje Gulena i njegov pokret FETO, za pokušaj državnog udara. Gulen je te optužbe odbacio. Ankara je od SAD tražila izručenje Gulena što se nije dogodilo.
Facebook Forum