Uprkos krizi na tržištu Evrope, zvaničnici u Srbiji uveravaju da je energetska situacija u zemlji stabilna, da ima dovoljno struje, gasa i toplotne energije za zimu i da neće biti poskupljenja energenata.
Ipak, Vlada je 19. oktobra najavila da pokreće krizni plan radi obezbeđenja sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom. Time je aktivirana Uredba iz decembra 2018. godine koja definiše mere "za obezbeđivanje snabdevanja gasom i rad transportnog sistema u slučaju opšte nestašice".
"Povećanje cene gasa je globalnog karaktera i zato i mi moramo da vodimo računa kako ćemo se ponašati u toku zime i kako ćemo izaći na kraj sa svim izazovima, od načina na koji ćemo nabavljati gas, do cena koje ćemo imati. Sama činjenica da se o tome vodi računa ukazuje na svest da vrlo lako možemo da uđemo u neki od problema", ocenjuje za RSE ekonomista Mahmut Bušatlija.
Srbija u potpunosti zavisi od ruskog gasa. Ugovor sa ruskim distributerom "Gasprom" ističe krajem 2021. godine, u toku su pregovori o novom aranžmanu, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 15. oktobra za Radio-televiziju Srbije (RTS) da je ruska strana predložila tri puta višu cenu gasa u odnosu na postojeću.
Vučić bi, kako je najavio, 25. novembra trebalo da se sastane sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.
Od tih razgovora zavisiće i buduća cena gasa u Srbiji, rekao je za Tanjug direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović po povratku iz Moskve 15. oktobra.
Na pragu zime, Evropa koja je takođe u najvećoj meri zavisna od ruskog gasa, suočena je sa oskudnim rezervama i povećanjem cena tog energenta, sa mogućnošću daljeg rasta, a vlade pokušavaju da pronađu načine da ograniče troškove potrošačima.
Šta predviđa krizni plan Srbije?
Krizni plan, kako se navodi u Uredbi Vlade Srbije iz 2018, primenjuje se u situacijama koje utiču ili mogu uticati na normalno funkcionisanje tržišta prirodnog gasa i/ili ugrožavaju sigurnost snabdevanja.
Uredbom se propisuju mere ograničenja isporuke prirodnog gasa ili posebni uslovi uvoza ili izvoza, način i uslovi za formiranje i kontrolu cena, kao i obaveza isporuke samo određenim korisnicima.
Takođe, navodi se da se za prioritetne kupce obezbeđuje poseban režim u slučajevima kada je ugrožena sigurnost snabdevanja.
Kao kriterijumi za uvođenje krize, navode se tri nivoa. Nivo 1 podrazumeva "rano upozorenje" u slučaju "konkretnih, ozbiljnih i pouzdanih informacija" da bi moglo da dođe do značajnog pogoršanja stanja snabdevanja.
Nivo 2 odnosi se na poremećaj u snabdevanju ili izuzetno visoku potražnju za gasom "koja rezultira značajnim pogoršanjem stanja snabdevanja, ali tržište još uvek može da funkcioniše bez oslanjanja na netržišne mere".
Nivo 3 podrazumeva opštu nestašicu koja predviđa uvođenje netržišnih mera, s ciljem osiguravanja snabdevanja gasom zaštićenih kupaca.
U odluci Vlade od 19. oktobra ne navode se detalji o kriterijumima.
"Ovo je očigledno vanredna situacija zato što je čitav svet u takvim okolnostima, pogotovo male i uvozno zavisne zemlje. Nešto mora da se primenjuje, a kako će se primenjivati ta Uredba zavisi od toga u kojoj meri je vanredna situacija podnošljiva i u kojoj meri se te konsekvence mogu sanirati", kaže za RSE profesor ekonomije na Tehnološko-metalurškom fakultetu Petar Đukić.
Nakon sastanka Radne grupe Vlade Srbije saopšteno je da toplane imaju dovoljne količine energenata, a da će ugovorena snabdevanja biti dovoljna za predstojeću zimsku sezonu.
"Niko se neće smrzavati", poručila je ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović.
Koliko gasa ima u rezervi?
Prema Uredbi, kriza prvog nivoa uvodi se, pored ostalog, kada nedostaje više od tri odsto količina gasa, u periodu koji je jednak ili veći od dva uzastopna dana ili kada su rezerve u podzemnom skladištu "Banatski Dvor" manje od 200 miliona kubnih metara.
Prema izjavi predsednika Srbije Aleksandra Vučića na konferenciji za novinare 9. oktobra, zemlja je u tom trenutku u skladištu imala oko 250 miliona kubnih metara. Vučić je tada rekao i da se "svakodnevno skladište nove rezerve".
"Imamo gasa u skladištu, ali ne podnosim kada ga trošimo, kao sada, jer se skladište čuva za crne dane", rekao je predsednik Srbije za RTS nekoliko dana kasnije, 15. oktobra.
I premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je 17. oktobra u obraćanju novinarima da se neke rezerve gasa iz skladišta u "Banatskom dvoru" koriste, ali da je Srbija "bezbedna po pitanju energenata".
"Ne znam sa kolikim rezervama ćemo uopšte ući u ovaj period, ali nadam se da ćemo prvo napuniti sve moguće kapacitete da taj gas spremimo za zimu", navodi ekonomista Mahmut Bušatlija.
Sve dalje zavisi od Rusije
Dok iz domaće proizvodnje podmiruje nešto ispod 13 odsto potreba, Srbija sve preostale neophodne količine uvozi isključivo iz Rusije, podaci su Agencije za energetiku.
Puštanjem u rad gasovoda Balkanski tok prvog dana 2021. Srbija se priključila na ruski gasovod Turski tok.
Novim gasovodom, prema projekcijama Energetske zajednice, monopol ruskog Gasproma na tržištu Srbije "ojačan je za najmanje 20 godina".
Konkurencijom do niže cene gasa
Deonica Turskog toka u Srbiji, od Zaječara na istoku zemlje nedaleko od granice sa Bugarskom do Horgoša na severu na granici sa Mađarskom, duga je 403 kilometra. Njime se ruski gas doprema preko Turske i Bugarske.
Ovaj gasovod deo je dugoročne ambicije Rusije da na minimum svede transport gasa kroz Ukrajinu izgradnjom alternativnih pravaca kao što su, pored Turskog toka i Severni tok 1 i 2. Ujedno, Rusija na taj način "zaobilazi" Ukrajinu, sa kojom ima višegodišnje sporenje oko ukrajinskih teritorija.
Pregovori sa Moskvom
"Sreća je da smo imali hrabrost da izgradimo gasovod sa Rusijom uprkos pritiscima spolja", rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 10. oktobra posle susreta sa ruskim šefom diplomatije u Beogradu, odbacujući kritike da Moskva vrši pritiske na Srbiju u oblasti energetike.
"Imam obećanje (Sergeja) Lavrova da će tražiti od (predsednika Rusije Vladimira) Putina da imamo najpovoljnije cene, znam čoveka, imaćemo najjeftiniji gas. Visoke cene gasa mi ne možemo da platimo", rekao je Vučić.
Nekoliko dana kasnije, 15. oktobra, predsednik Srbije je izjavio da je ruska strana predložila tri puta višu cenu gasa u odnosu na postojeću.
Srbija, prema njegovim rečima, Rusiji trenutno plaća 270 dolara za 1.000 kubnih metara, ali ugovor ističe krajem ove godine.
"Njihov prvi predlog bio je blizu 800 dolara, to je tri puta više nego što mi plaćamo danas. Mi to ne bismo mogli da izdržimo", rekao je Vučić za RTS i dodao da "smo verovali da će cena gasa da pada na tržištu, ali naše analize nisu ispravne".
Pre toga u Moskvu su putovali i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović i direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović koji je po povratku 10. oktobra izjavio da buduća cena gasa zavisi od razgovora predsednika Srbije i Rusije.
Kao preliminarni datum razgovora određen je 25. novembar.
"Nemoguće je očekivati da ostanemo pri onoj ceni koju smo imali do sada jer je to bila vrlo niska cena i ovo je prilika kada će Rusi u dobroj meri nadoknaditi nisku cenu i nafte i gasa u proteklom periodu od 2014. godine kada su posle Krima počele sankcije Zapada prema Rusiji (zbog aneksije ukrajinskog poluostrva)", rekao je Mahmut Bušatlija.
Ministarka kritikuje javna preduzeća
Resorna ministarka Zorana Mihajlović kritikovala je "Srbijagas", "Elektroprivredu Srbije" (EPS) i druga javna preduzeća, navodeći da nisu bila spremna za krizu.
"Cene na evropskim tržištima nisu juče počele da rastu, nego marta i aprila, i bilo je dovoljno vremena da naša javna preduzeća reaguju i da na vreme obezbede energente po povoljnijim cenama", rekla je Mihajlović za televiziju K1 20. oktobra.
Ona je navela i da je "Srbijagas" morao ranije da počne pregovore o dugoročnom ugovoru sa ruskim "Gaspromom", a da je to sada na najvišem nivou razgovora između dva predsednika.
Evropa se suočava se sa naglim skokom cena energenata usled povećane globalne potražnje dok se svet oporavlja od pandemije korona virusa i isporuke prirodnog gasa iz Rusije koja je niža od očekivane. Nestašice i rast cena gasa uzrokovao je skok računa za struju jer se gas često koristi za proizvodnju električne energije.
Iako termoelektrane u Srbiji koriste ugalj, stručnjaci ocenjuju da zbog rasta cena na svetskom tržištu može doći i do povećanja računa za struju u Srbiji.
Premijerka Ana Brnabić izjavila je 17. oktobra da je električna energija i dalje mnogo jeftinija nego u Evropi, ali i dodala da će biti pritisaka na cene.
"Privreda je tražila da se ograniči cena električne energije u narednim mesecima, ali to je nemoguće jer imamo liberalizovano tržiste", rekla je Brnabić.
Koje mere preduzimaju druge zemlje?
Zvaničnici Evropske unije (EU) predstavili su 13. oktobra paket predloga čiji je cilj pomoć članicama u borbi protiv krize, istovremeno štiteći najugroženije, preneo je Washington Post.
Evropska komisija je saopštila da bi zemlje članice trebalo da se fokusiraju na zaštitu domaćinstava sa niskim prihodima i malih preduzeća od skokova cena.
Rečeno je da zemlje to mogu učiniti pružajući direktnu pomoć ugroženim potrošačima ili kompanijama, privremeno smanjujući poreze, dozvoljavajući odlaganje plaćanja računa i uspostavljajući mrežu koja osigurava da ljudima ne bude isključena struja.
Španija usvojila zakon o smanjenju računa
U Španiji je Vlada već usvojila hitan zakon o smanjenju visokih računa za energiju za potrošače, preusmeravanjem dobiti od energetskih kompanija.
Neke druge evropske vlade iznele su planove za pomoć potrošačima, uključujući i Grčku, gde Vlada osniva fond za subvencionisanje računa za struju.
Italijanska vlada odobrila je 19. oktobra nacrt budžeta za 2022. godinu sa smanjenjem poreza na dohodak i sredstvima za ograničavanje računa domaćinstvima.
Vlada će izdvojiti osam milijardi evra za smanjenje poreza i još milijardu za ublažavanje skoka cena gasa i električne energije za potrošače, saopštili su zvaničnici, a prenela agencija Reuters.
Rim je već izdvojio više od četiri milijarde evra za smanjenje računa za energiju u drugoj polovini ove godine.
Francuska predlaže vaučere za benzin
Francuski ministri izneli su 18. oktobra ideju o uvođenju vaučera za benzin za domaćinstva sa niskim prihodima.
Vlada je u oktobru ograničila maloprodajne cene gasa do marta sledeće godine. Takođe za 600 miliona evra je povećan budžet za vaučere koje ljudi sa niskim primanjima mogu da iskoriste za plaćanje računa za električnu energiju.
Češka ukida PDV za struju i gas
Češka će ukinuti porez na dodatu vrednost (PDV) za struju i gas na računima potrošača u novembru i decembru.
Ministarka finansija te zemlje Alena Šilerova je izjavila da je odluka o ukidanju PDV-a, koju je vlada donela bez čekanja dozvole iz Brisela, odgovor na "izuzetnu vanrednu situaciju" koja zahteva hitnu akciju, preneo je Bloomberg 18. oktobra.
Albanija proglasila vanredno stanje
Premijer Albanije Edi Rama proglasio je 10. oktobra vanredno stanje u energetici. Iako trenutno nema nestašica, Rama je odlučio da povuče ovaj potez zbog očekivanih problema tokom zime, preneo je portal Euractiv.
Prema zakonu, vanredno stanje daće Vladi veću slobodu u pogledu javne potrošnje i sprovođenja energetskih pravila.
Samo 24 sata nakon proglašenja vanrednog stanja, Rama je održao novu konferenciju za novinare na kojoj je rekao da ne predviđa povećanje cena električne energije za domaćinstva i mala preduzeća.
On je takođe najavio mere koje će, kako je rekao, sprečiti posledice po najugroženije.
Deset članica EU traži veću upotrebu nuklearne energije
Deset članica Evropske unije na čelu sa Francuskom traži od Brisela da omogući veću upotrebu nuklearne energije klasifikovanjem ulaganja u nju kao zelene investicije, dok energetska kriza i rast cena gasa potresaju Uniju.
S druge strane, blok predvođen Nemačkom oštro se protivi toj inicijativi zbog bezbednosti atomske energije.
Cene energije trebalo bi da budu na dnevnom redu predstojećeg samita lidera EU 21. i 22. oktobra.
