Ovo je mali grad. Kad vas neko na taj način obeleži, nije svejedno - kaže u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) građanin Sombora, Siniša Ševo.
U ovom gradu na krajnjem severozapadu Srbije, u neposrednoj blizini granice sa Mađarskom i Hrvatskom, ekstremni desničari su objavili plakate sa imenima ljudi koje su optužili da pomažu izbeglicama.
Srbija, u kojoj prema procenama UNHCR boravi trenutno oko 5.000 izbeglica i migranata, nalazi se na takozvanoj Balkanskoj ruti i poslednja je država koja deli ljude u pokretu od Evropske unije. Na severozapadu graniči se sa Hrvatskom, na severu sa Mađarskom, a na istoku sa Rumunijom.
Upravo zbog toga, desničarske grupacije vide priliku u antimigrantskoj retorici za jačanje svojih snaga.
Tako je ekstremno desničarska organizacija "Narodne patrole" 9. oktobra izlepila u Somboru plakate sa fotografijama šest ljudi koje su optužili za pomaganje migrantima, što je izazvalo reakciju policije.
Na plakatima se vide i privatni podaci ljudi.
Siniša Ševo čije se ime našlo na plakatima, kako kaže, već godinu dana drži registrovan hostel u kojem uglavnom noće ljudi sa Bliskog istoka i Azije, koji pokušavaju da stignu do zemalja zapadne Evrope.
"Što je najgore, tu ima raznih komentara, kažu "Obesite ih na bođoše" (listopadno drvo, jedno od znamenja Sombora, prim. RSE). Ne vidim razlog, mi imamo uredno registrovan hostel", kaže Ševo.
Poruke mržnje na društvenim mrežama
Uz fotografije koje su ekstremisti uzeli sa privatnih profila stoji i poruka: "Somborci, ovo su Vaše komšije koje nelegalno izdaju migrantima smeštaje. Zbog sopstvene zarade učestvuju u nagomilavanju istih u Vašem gradu".
Te fotografije je organizacija "Narodne patrole" objavila i na svom zvaničnom profilu društvenoj mreži Fejsbuk, na kojem ima više od 43.000 pratilaca.
"Somborci, sad kad znate ko su te komšije (hulje i prodane duše) koje vam rade o glavi, znate šta vam valja činiti", navodi se u jednom od komentara na stranici "Narodne patrole".
U drugom komentaru se targetirani ljudi nazivaju "izdajnicima" koje "treba sa migrantima isterati iz države".
Siniša Ševo kaže da je njegova supruga počela da doživljava neprijatnosti na Fejsbuku nakon objavljivanja plakata.
"Ja sam to najpre olako shvatio, a sad kako vreme odmiče, malo počinjem da brinem, pre svega za familiju nego za mene lično", kaže on.
Ševo kaže da su ljudi koji su se našli na plakatima 12. oktobra dali izjavu policiji, te da im je tamo rečeno da je MUP podneo prijavu tužilaštvu.
"Sada čekamo da vidimo hoće li tužilaštvo reagovati", kaže Siniša Ševo.
Šta kažu u policiji?
I MUP Srbije je u odgovoru za RSE 12. oktobra potvrdio da je Policijska uprava u Somboru obavestila somborsko Osnovno javno tužilaštvo, koje se izjasnilo da im se dostavi izveštaj, što je, kako se navodi u odgovoru, policija učinila 11. oktobra.
Kako se navodi, policija je prvu prijavu dobila 12, oktobra, kada je u Policijsku upravu u Somboru došlo pet osoba koje su prijavile da su pomenute u objavi na društvenoj mreži.
"Policija je sa njima obavila razgovor o čemu je, takođe, obavešten tužilac, a sačinjene službene beleške o obaveštenju primljenom od građanina će biti prosleđene tužilaštvu koje je nadležno za dalji postupak", navodi MUP.
I antimigrantski protest u Somboru
Prema zvaničnim podacima, u Somboru živi oko 80.000 ljudi. Dan nakon što je taj grad osvanuo oblepljen huškačkim plakatima, "Narodne patrole" su u tom gradu organizovale i protest na kojem je zatraženo da vojska obezbeđuje centre za prihvat migranata, a mogli su se čuti i povici "Nećemo migrante".
Siniša Ševo kaže da pripadnici desničarskih grupa u Somboru po svaku cenu pokušavaju da izazovu sukob sa izbeglicama i migrantima.
"Oni njih (izbeglice) bukvalno maltretiraju, legitimišu, teraju, napadaju… Bukvalno traže razlog da budu napadnuti, ali sreća pa su ti ljudi definitivno pametniji od njih i jednostavno beže od problema", kaže Ševo.
On dodaje da je situacija u njegovom gradu teška, da je van kampa mnogo migranata koji su prinuđeni da spavaju na otvorenom.
Ševo kaže da njegov hostel, kao ni mnogi drugi smeštaji u Somboru, ne radi, pošto policija u poslednjih nekoliko sedmica pojačano kažnjava ugostitelje koji izdaju smeštaj migrantima.
"To se pojačalo otkako su ove formacije počele da pritiskaju. Policija i vlasti uglavnom ćute, gledaju da se to izbalansira, ali ovi ne odustaju", kaže Ševo.
Zakonodavstvo Srbije dozvoljava izdavanje privatnog smeštaja samo stancima koji su u postupku traženja azila. S obzirom na to da je za većinu migranata Srbija tranzitna zemlja, oni nisu u toj proceduri i ostaju nevidljivi za sistem. Samim tim je izdavanje smeštaja tim ljudima protivzakonito.
Đurović: Samoinicijativno sprovođenje pravde nedopustivo
Radoš Đurović, iz beogradske nevladine organizacije Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila, kaže za RSE da je iznenađen otvorenom hajkom koju su u Somboru pokrenule ekstremističke grupe. On dodaje da nadležne institucije – pre svega tužilaštvo i policija – nisu dovoljno angažovane po ovom pitanju.
"Takvo izražavanje predrasuda, čak i mržnje, podrazumeva krivičnu odgovornost i mora da se deluje. Ovakvi potezi, gde se preuzima sprovođenje pravde u sopstvene ruke, iako je sprovođenje reda i mira u rukama policije, je krajnje sporno i nedopustivo", kaže Đurović.
Đurović napominje da je u sredinama gde se nalaze centri za prihvat izbeglica i migranata situacija veoma teška, te da su, zbog loše komunikacije Komesarijata za izbeglice sa lokalnim stanovništvom, među žiteljima tih mesta prisutni strah ali i predrasude prema korisnicima centara.
Srbija upravlja sa 20 centara u kojima su smešteni ljudi u pokretu, a njima upravlja Komesarijat za izbeglice, kao državno telo. Jedan od takvih centara nalazi se upravo u Somboru.
Međutim, Srbija za izbeglice i migrante najčešće nije finalna destinacija, tako da se na svom putu oni retko zadržavaju u centrima i biraju da nastave svoje putovanje.
"Podsetiću da se dugi niz godina ti kampovi za prihvat loše vode. Ljudi se ne smeštaju u njih, vrlo često su i pored kampova ljudi na otvorenom. To sve pogađa domaće građane. Lokalna samouprava nije dovoljno osnažena da se bavi ovim pitanjem, nego zavisi od Komesarijata za izbeglice. To sve stvara kritičnu masu problema koji su plodno tle za ekstremne stranke i pokrete koji funkcionišu na dizanju predrasuda", kaže Đurović.
Prema podacima Đurovićevog Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, pre dva meseca je u okolini Sombora bilo oko 1.000 ljudi oko kampa. U takvim okolnostima se, kaže, pojavljuju ljudi koji mešetare – za ogroman novac izdaju smeštaj izbeglicama ili učestvuju u njihovom krijumčarenju.
"Taj otpor građana je usmeren prema migrantima, a moje mišljenje je da bi trebalo da bude usmeren prema lokalnim vlastima i Komesarijatu kao jedan poziv da se problem reši na adekvatan način i da se građani pravilno informišu o izazovima", smatra Đurović.
Radio Slobodna Evropa je povodom dešavanja u Somboru zatražio komentar od Komesarijata za izbeglice i migracije, ali odgovor do zaključenja teksta nije stigao.
'Narodne patrole' bez skrivanja deluju na ulicama
"Narodne patrole" su samoorganizovane skupine ekstremnih desničara koji su javne istupe započeli 2020. godine i u više navrata organizovali antimigrantske akcije u nekoliko gradova Srbije. Sve to su snimali i delili na društvenim mrežama.
Grupacija, kako se vidi na objavama na mrežama, takođe se protivi nezavisnosti Kosova i negira genocid u Srebrenici.
Kao neformalni vođa ove grupe predstavlja se Damjan Knežević. Upravo je Knežević u februaru 2020. godine na društvenim mrežama objavio snimak iz centra Beograda, na kojem grupa mladića sa kapuljačama presreće migrante i izbeglice i obaveštava ih da im "zabranjuju kretanje“, uz poruku da će "imati problem" ako neko napadne "srpske žene i muškarce".
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije je 24. februara za RSE potvrdilo da je policija obavestila Tužilaštvo o slučaju organizovanja takozvanih "Narodnih patrola" protiv migranata i snimku koji je Knežević objavio, ali Više javno tužilaštvo u Beogradu tada nije odgovorilo na upit RSE šta je preduzeto tim povodom.
Damjan Knežević je bio učesnik na više antimigrantskih i antivakserskih protesta u Beogradu.
Antimigrantski protesti održani su prošle godine u nekoliko gradova Srbije. Jedno takvo okupljanje novembra 2020. u Šidu, gradu na severozapadu Srbije u blizini srpsko-hrvatske granice, podržao je i predsednik te opštine.
Na Dan izbjeglica: Sve više zidova na granicama
Protest protiv migranata održan je krajem februara 2020. i u Subotici, gradu na krajnjem severu Srbije, na granici sa Mađarskom. Učesnici su tada uzvikivali "Nećemo migrante", a na čelu kolone koja je prošetala Suboticom bio je istaknut transparent "Stop migrantima, Migrants go home".
U istom periodu održan je i protest identičnog karaktera u Požarevcu, gradu na oko 80 kilometara istočno od Beograda, na kojem je, između ostalog, poručeno da je vlast u Srbiji prihvatila da do 2025. godine "naseli 700.000 migranata", iako su vlasti u nekoliko navrata takve tvrdnje demantovale.
LSV: Država da kazni one koji crtaju mete na čelu
Među političkim strankama povodom dešavanja u Somboru do sada je reagovala jedino Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV). Ova opoziciona stranka je u saopštenju objavljenom 12. oktobra zatražila hitnu reakciju policije i tužilaštva i strogo kažnjavanje osoba koje su prethodnih dana targetirale građane Sombora.
LSV navodi da je ovo čin "klasičnog crtanja mete na čelu građana Sombora, što je protivzakonito i krajnje neprihvatljivo".
Ta stranka je navela i da od države očekuje da radi svoj posao i spreči pogubno delovanje ekstremnih grupa, koje svojim delovanjem unose nemir među građane.
"Srbija mora biti moderna država i sprečiti ovakve pojave", poručuju iz LSV, ističući da u suprotnom zemlja "klizi ka nesigurnim vremenima u kojima caruju primitivne horde, koje uzimaju zakon u svoje ruke".
Nevladina organizacija Žene u crnom pozvala je 11. oktobra nadležne institucije da reaguju povodom akcije "Narodnih patrola".
U saopštenju se navodi da su pripadnici te organizacije "samo batina u rukama vladajućeg režima, koju isti koristi kada mu je to potrebno, ne bi li se obračunao sa političkim neistomišljenicima ili izbeglicama i migrantima".
"Podsećamo da je ova grupa odgovorna za širenje lažnih vesti, dezinformacija protiv migranata i izbeglica, a koje imaju za cilj širenje antimigrantske politike", piše u saopštenju.
Policijske akcije protiv krijumčara u Somboru
Kako je javila novinska agencija Beta, lokalna policija u Somboru je u septembru sprovela nekoliko hapšenja ljudi koje sumnjiči za krijumčarenje ljudi.
MUP je 22. septembra saopštio da je somborska policija uhapsila muškarca iz Sombora u čijoj kući je zatekla 85 iregularnih migranata. Osumnjičeni P.M (46) se tereti da je izvršio krivično delo – nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi.
Pet dana ranije, policija je saopštila da je u Somboru uhapsila 45-godišnjeg muškarca jer je "u ugostiteljskom objektu čiji je zakupac pronašla 50 iregularnih migranata".
I njemu se na teret stavlja krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi.
Ovi slučajevi još uvek čekaju na sudski epilog.
Facebook Forum