Pozivi na mir u svetu, poštovanje međunarodnog prava i smanjenje nejednakosti u vreme pandemije COVID-19 - neke su od poruka svetskih zvaničnika, okupljenih na dvodnevnom samitu Pokreta nesvrstanih zemalja u Beogradu 11. i 12. oktobra.
Šezdeset godina nakon prve konferencije Pokreta nesvrstanih, u Srbiji su se okupile delegacije više od 105 zemalja i devet međunarodnih organizacija.
Krize u fokusu, Rusija posmatrač
Ovaj skup je član Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik iskoristio da optuži zapadne države da se "mešaju u unutrašnja pitanja BiH", a predsednik Srbije Aleksandar Vučić da govori o Kosovu, ističući da će Srbija "štititi svoj suverenitet".
Predstavnici pojedinih država, poput Saudijske Arabije i Maroka, pozvali su na priznavanje Palestine kao nezavisne države. Irak je zatražio pomoć u obnovi države, stradale u napadima militantne organizacije "Islamska država".
Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev optužio je Jermeniju da je odgovorna za prošlogodišnji sukob u regionu Nagorno-Karabah, koji je predmet višedecenijskog spora dve države.
Predstavnik Sirije na samitu je izjavio da će se ta država boriti "protiv terorizma" i da povrati "okupirane teritorije", optužujući Zapad i Tursku da rade protiv interesa Sirije. U Siriji više od decenije traje građanski rat, a aktuelni režim Bašara al Asada u Damasku ima podršku Rusije.
Predstavnik Venecuele je rekao da njegova zemlja "odbacuje nametnute sankcije". Sjedinjene Države i Evropska unija uvele su sankcije Venecueli 2018. godine kada je Nikolas Maduro proglasio pobedu na izborima koje opozicija i Zapad smatraju nameštenim.
Pokret nesvrstanih je najveća grupacija država posle Ujedinjenih nacija, a osnovan je polovinom 20. veka u jeku Hladnog rata - kao protivteža suprotstavljenim blokovima pod vođstvom tadašnjeg Sovjetskog saveza (SSSR) i Sjedinjenih Američkih Država (SAD).
Dok svetski zvaničnici sa skupa pozivaju na multilateralizam - odnosno ukidanje podele u svetu na dva bloka, status države posmatrača u Pokretu nesvrstanih je u julu ove godine dobila Rusija, naslednica Sovjetskog saveza.
Status Rusije kao posmatrača u Pokretu otvara mogućnost novog doprinosa u međunarodnim odnosima, rekao je ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov na samitu u Beogradu.
Dodik: BiH 'zapadni protektorat'
Član Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik izjavio je da je toj državi "nametnut nelegalni visoki predstavnik", da zapadne države "nameću rešenja" i da je BiH "njihov protektorat".
"Bosna i Hercegovina je pod protektoratom Sjedinjenih Američkih Država, Japana, Kanade i dela evropskih zemalja udruženih u nameri da svoja rešenja nametnu ljudima u BiH. (Njihovo) nerazumevanje i uplitanje u unutrašnje prilike u BiH i regionu, dupli standardi koji su primenjivani kako devedesetih tako i danas, doveli su BiH do ruba raspada", rekao je Dodik.
Dodik je izjavio da na samitu nastupa u svojstvu srpskog člana Predsedništva koji u tom telu predstavlja "narod i institucije Republike Srpske".
Vučić govorio o Kosovu
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, kao predstavnik države domaćina, uvodno obraćanje na samitu Pokreta nesvrstanih iskoristio da govori o Kosovu.
Rekao je da Srbija "boreći se za svoj suverenitet i teritorijalni integritet, brani međunarodno pravo i principe Ujedinjenih nacija", kao i da je Srbija "posvećena pronalaženju trajnog rešenja" za Kosovo.
"Dijalog nema alternativu, a podrška međunarodne zajednice je ključna za njegov uspeh", rekao je Vučić.
Vučić je izjavio da je skup prilika da Pokret nesvrstanih postavi "nove stubove" za buduće akcije u svetu dinamičnih promena.
Vučić je rekao i da je Pokret nesvrstanih "bio i ostaje simbol slobodoljubivog dela sveta koji je spreman da se bori za nezavisnost, slobodu i suverenitet".
"Za to se vredi boriti. A Srbija zna koliko je ta borba teška", rekao je Vučić.
Podsetio je da se vizija Pokreta zasniva na uzajamnoj saradnji i poštovanju naroda, gde nema mesta dominaciji jedne države i naroda nad drugim i izrazio uvrerenje da je "svet dijaloga, mira i kompromisa dostižan".
Alijev o Nagorno Karabahu
Pored Srbije, domaćin skupa je u Beogradu je i Azerbejdžan, koji predsedava Pokretom nesvrstanih do 2023. godine.
Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev je uvodni govor iskoristio, između ostalog, da kritikuje Jermeniju zbog sukoba u Nagorno Karabahu, optužujući je za "etničko čiščenje".
"Jermenija se nije suočila sa sankcijama, nije pravljena razlika između agresora i države koja je ugrožena", rekao je Alijev u uvodnom obraćanju putem video linka.
Jermenija je poražena prošle jeseni u 44-dnevnom ratu sa Azerbejdžanom, koji je izbio u otcepljenom regionu Nagorno-Karabah i okolnim teritorijama.
Ilham Alijev je govorio i o odgovoru sveta na pandemiju COVID-19 i izrazio nezadovoljstvo zbog toga što pojedine bogate države gomilaju vakcine, ocenjujući da se tako stvara "nacionalizam vakcina".
Prvo obraćanje Rusije 'nesvrstanima'
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je u Beorgadu ocenio da je Pokret nesvrstanih u stanju da zaštiti svoje ideale, ljudska prava i ojača borbu protiv terorizma.
"Moramo izbegavati dvostruke standarde, moramo se boriti za razvoj bivših kolonijalnih zemalja, moramo čuvati ideale uzajamnog poštovanja i saradnje", rekao je Lavrov. Izrazio je očekivanje da će skup u Beogradu poslati poruku da jednakost među državama nema alternativu.
Ministar spoljnih poslova Turske Mevlut Čavošuglu izjavio je da su principi Pokreta nesvrrstanih, ustanovljeni pre 60 godina, i dalje značajni.
Hladni rat se završio i bipolarni svet je prerastao u multilateralni, zbog čega su izazovi sve složeniji, rekao je Čavošoglu. Države članice Pokreta Čavušoglu je pozvao da osnaže i jačaju svoje aktvnosti.
Čavušoglu kao predstavnik Turske prisustvuje samitu, iako je ta država članica NATO saveza. On je predstavljen kao "počasni gost" na beogradskom skupu.
Gutereš: Samit u vreme globalnih izazova
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija (UN) Antonio Gutereš ocenio je da se skup u Beogradu održava u vreme izuzetnih globalnih izazova i da Pokret nesvrstanih ima veoma važnu ulogu u svetu.
"Posebno zasedanje UN posvećeno pandemiji COVID-19 organizovano je na inicijativu Pokreta", rekao je Gutereš u video poruci.
Gutereš je naveo da "dugo pokušava da progura plan globalne vakcinacije" i dodao da do smrti ogromnog broja ljudi dolazi zbog nejednake distribucije vakcina.
On je ukazao i na druge probleme savremenog sveta - pre svega na terorizam, nuklearno oružje, klimatske promene, zagađenje i gubitak radnih mesta.
Predsednik Generalne skupštine Ujedinjenih nacija Abdulah Šahid, koji prisustvuje skupu u Beogradu, naglasio je da je potrebno da postoji stalno zagovaranje mira i prijateljstva.
"Potrebno je da postoji stalno zagovaranje mira i prijateljstva i ovaj Pokret tome služi. Uslovi su se promenili od 1961. godine, ali potreba za diplomatijom nije", naveo je Šahid.
Šta je Pokret nesvrstanih?
Sam naziv Pokreta nesvrstanih nastao je kao ideja da će pokret biti politička alternativa za zemlje koje žele da izbegnu opredeljenje za jedan vojno-politički blok i artikulišu samostalan spoljnopolitički nastup.
U Beogradu, glavnom gradu Srbije (tadašnje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije) su se septembra 1961. okupili zvaničnici 25 zemalja na prvoj konferenciji Pokreta.
Među onima koji su govorili na tom događaju bili su svetski državnici poput premijera Indije Džavaharlala Nehrua, egipatskog predsednika Gamala Abdela Nasera, predsednika Indonezije Sukarna i predsednika Jugoslavije (SFRJ) Josipa Broza Tita, na čiju inicijativu je prva konferencija i održana pre šest decenija.
Ko (ni)je došao u Beograd?
Današnji skup u Beogradu obezbeđuje preko 3.000 policajaca.
Ganu predstavlja predsednik Nana Akufo-Ado, a Alžir premijer Ajmen Benabderahman, dok delegacije ostalih zemalja učesnica predvode ministri.
Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković je 6. oktobra rekao da je strateški i suštinski cilj Srbije članstvo u Evropskoj uniji (EU), ali je dodao da se zvanični Beograd ne odriče tradicionalnih prijatelja, a "to nisu samo Rusija i Kina već i članice nesvrstanih".
Selaković je istakao i da skup povodom 60. godišnjice osnivanja Pokreta nema primarno političku dimenziju, jer neće biti donete nikakve odluke, niti usvojene deklaracije, već da je to "način da svi pokažu da se sa velikom pažnjom i ponosom sećaju Beogradske konferencije 1961. godine".
Dok je kao predstavnik Bosne i Hercegovine došao član Predsedništva Milorad Dodik, druga dva člana Predsedništva Šefik Džaferović i Željko Komšić odustala su ranije od dolaska u Beograd. Odluka je usledila nakon što je policija Srbije 12. septembra uhapsila Edina Vranja, nekadašnjeg šefa Odeljenja za organizovani kriminal BiH, zbog optužbi za ratne zločine.
Na marginama prvog dana beogradskog samita održava se i biznis forum zemalja učesnica. Drugog dana samita, u Beogradu će biti otvoren Međunarodni sajam naoružanja i vojne opreme "Partner 2021".
Kako je nastao Pokret nesvrstanih?
Ideja o osnivanju Pokreta nesvrstanih pojavila se tokom raspada kolonijalnog sistema i borbe za nezavisnost naroda Afrike, Azije, Latinske Amerike i drugih regiona sveta, u trenutku dok je Hladni rat bio na vrhuncu.
Izraz "Nesvrstani" je prvi skovao indijski premijer Džavaharlal Nehru tokom svog govora 1954. u Kolombu, najvećem gradu južnoazijske države Šri Lanke.
Tada je opisao pet postulata koji su kasnije uneti u zvanične principe Pokreta nesvrstanih - uzajamno poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta, uzajamno nenapadanje, jednakost i uzajamna korist i miroljubiva koegzistencija.
Predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) Josip Broz Tito smatra se jednim od osnivača Pokreta Nesvrstanih.
Zemlja koju je Tito vodio bila je članica Pokreta nesvrstanih do početka devedesetih, kada se raspala u jugoslovenskim ratovima. Zvanično je izašla iz članstva 1992. godine.
Sastanak Pokreta nesvrstanih u Beogradu
Kako danas izgleda Pokret?
Pokret danas ima 120 članica i 17 zemalja-posmatrača. Među njima su Srbija, Hrvatska, Crna Gora, te Bosna i Hercegovina, sa prostora nekadašnje Jugoslavije, kao i Kina, Argentina, Brazil i Ukrajina.
Od svog osnivanja Pokret nema formalnu hijerarhijsku strukturu, već se rukovodstvo menja rotacijom na samitima koji se održavaju svake tri godine. Trenutno je na čelu Azerbejdžan koji će svoje mesto ustupiti 2022. godine.
Nakon rušenja Berlinskog zida 1989. godine i pada komunizma na istoku Evrope, postavljeno je pitanje opravdanosti daljeg postojanja Nesvrstanih. Međutim, mnoge zemlje-članice, na čelu sa Indijom koja je bila među osnivačima, bile su na stanovištu da Pokret mora nastaviti da postoji.
Facebook Forum