Kineski predsednik Si Đinping poručio je da se "ponovno ujedinjenje" sa Tajvanom "mora ispuniti".
Si je dodao da ujedinjenje treba postići mirnim putem, ali je upozorio da kineski narod ima "slavnu tradiciju" suprotstavljanja separatizmu. Peking nije isključio moguću upotrebu sile za postizanje ujedinjenja.
Kao odgovor, iz predsedničke kancelarije Tajvana saopšteno je da je budućnost ostrva u rukama njegovih ljudi, prenosi BBC.
Tajvan sebe smatra suverenom državom. Kina, međutim, na Tajvan gleda kao na otcepljenu provinciju.
Intervencija Si Đinpinga usledila je nakon navoda da je oko 150 kineskih vojnih letova obavljeno u tajvanskoj zoni PVO tokom protekle nedelje.
Međutim, govor održan na 110. godišnjicu revolucije koja je srušila poslednju kinesku carsku dinastiju 1911. godine, bio je pomirljiviji od njegove poslednje velike intervencije na Tajvanu u julu, gde se obavezao da će "razbiti" sve pokušaje formalne nezavisnosti Tajvana.
"Istorijski zadatak potpunog ponovnog ujedinjenja matice mora biti ispunjen i definitivno će biti ispunjen", rekao je Si.
Rekao je da želi da se mirno ujedinjenje dogodi pod politikom "jedna zemlja-dva sistema", slično onoj koja se primenjuje u Hong Kongu.
"Separatizam nezavisnosti Tajvana najveća je prepreka za ponovno ujedinjenje matice i najozbiljnija skrivena opasnost po nacionalno podmlađivanje", dodao je on.
Međutim, predsednička kancelarija Tajvana saopštila je da je javno mnjenje vrlo jasno po pitanju odbacivanja politike "jedna zemlja-dva sistema". Tajvan je pozvao Peking da odustane od svojih "provokativnih koraka upada, uznemiravanja i uništenja".
Uprkos pojačanim tenzijama u proteklih nekoliko nedelja, odnosi između Kine i Tajvana nisu se pogoršali do nivoa koji je poslednji put viđen 1996. godine, kada je Kina pokušala da poremeti predsedničke izbore raketnim testovima, a SAD su poslale nosače aviona u region da ih odvrate.
I dok su brojne zapadne zemlje izrazile zabrinutost zbog kineske vojne moći, predsednik SAD Džo Bajden (Joe Biden) rekao je da je Si pristao da se pridržava "tajvanskog sporazuma".
Čini se da je Bajden mislio na dugogodišnju politiku Vašingtona o "jednoj Kini" prema kojoj priznaje Kinu, a ne Tajvan.
Međutim, ovaj sporazum takođe omogućava Vašingtonu da održi „nezvanične“ odnose sa Tajvanom. SAD prodaju oružje Tajvanu u okviru Vašingtonskog zakona o odnosima s Tajvanom, koji kaže da SAD moraju pomoći ostvru da se odbrani.
Politika "jedne Kine", za koju se veruje da su je spomenuli Bajden i Si, ključni je kamen temeljac kinesko-američkih odnosa, ali se razlikuje od principa jedne Kine, po kome Kina insistira da je Tajvan neotuđivi deo jedne Kine i da će jednoga dana ponovo biti ujedinjeni.
Kina i Tajvan su bili podeljeni tokom građanskog rata 1940 -ih, ali Peking insistira da će ostrvo u nekom trenutku biti vraćeno, ukoliko bude potrebno - i silom.
Ostrvo ima svoj ustav, demokratski izabrane lidere i oko 300.000 aktivnih vojnika u svojim oružanim snagama
Tajvan priznaje samo nekoliko zemalja. Većina umesto toga priznaje kinesku vladu u Pekingu. SAD nemaju zvanične veze sa Tajvanom, ali imaju zakon koji od njih zahteva da ostrvu obezbede sredstva za odbranu.
