U Beogradu će 11. i 12. oktobra biti održan samit povodom obeležavanja 60 godina od prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja.
Na tom događaju će po prvi put učestvovati Rusija u svojstvu posmatrača u Pokretu, koji je okupio države koje su želele ostati izvan suprotstavljenih blokova.
Kako je najavljeno, ruski šef diplomatije Sergej Lavrov će na događaju u Beogradu pročitati pozdravno pismo ruskog predsednika Vladimira Putina.
„Taj korak je svedočanstvo bliskog prilaza naše zemlje i Pokreta prema mnogim globalnim problemima. I daje mogućnost za širenje partnerstva“, rekla je 7. oktobra portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
Pokret nesvrstanih je najveća grupacija država posle Ujedinjenih nacija. Sam naziv nastao je kao ideja da će pokret biti politička alternativa za zemlje koje žele da izbegnu opredeljenje za jedan vojno-politički blok i artikulišu samostalan spoljnopolitički nastup.
Upravo u glavnom gradu Srbije (tadašnje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije) su se septembra 1961. okupili zvaničnici 25 zemalja na prvoj Konferenciji Pokreta nesvrstanih.
Među onima koji su govorili na tom događaju bili su svetski državnici poput premijera Indije Džavaharlala Nehrua, egipatskog predsednika Gamala Abdela Nasera, predsednika Indonezije Sukarna, te prvog čoveka SFRJ Josipa Broza Tita, na čiju inicijativu je konferencija i održana pre šest decenija.
Ko (ne)će učestvovati na skupu u Beogradu?
Izvesno je da na predstojećem događaju u Beogradu neće biti tako velikih imena. Osim Sergeja Lavrova, učešće je, prema najavama aktuelnog ministra spoljnih poslova Srbije Nikole Selakovića, potvrdilo više od 100 stranih delegacija, među kojima oko 40 šefova diplomatija.
Selaković je 6. oktobra rekao da je strateški i suštinski cilj Srbije članstvo u Evropskoj uniji (EU), ali je dodao da se zvanični Beograd ne odriče tradicionalnih prijatelja, a "to nisu samo Rusija i Kina već i članice Pokreta nesvrstanih".
Među zemljama koja neće imati predstavnike u Beogradu iduće sedmice je Kipar, koji je učestvovao na prvoj konferenciji Nesvrstanih. To je za Radio Slobodna Evropa (RSE) potvrđeno u kiparskom Ministarstvu spoljnih poslova, bez navođenja razloga za tu odluku:
„Nismo u mogućnosti dati bilo kakvo objašnjenje za ovo i bilo bi prikladnije pitati organizatore", navodi se u odgovoru.
Prema izvorima beogradskog portala Demostat, rukovodstvo Azerbejdžana – zemlje koja je trenutno predsedavajuća Pokreta i samim tim suorganizator skupa 11. i 12. oktobra – protivilo se učešću Kipra, sa kojim ova zemlja ima loše diplomatske odnose.
RSE je pisao azerbejdžanskom Ministarstvu spoljnih poslova, s pitanjem da li su tačni ovi medijski navodi, ali do zaključenja teksta odgovor nije stigao.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije se nije oglašavalo ovim povodom.
U međuvremenu, i članovi Predsedništva Bosne i Hercegovine Šefik Džaferović i Željko Komšić odustali su od odlaska u Beograd, gde je trebalo da prisustvuju Samitu nesvrstanih, javila je regionalna televizija N1 13. septembra.
Odluka je doneta nakon što je na graničnom prelazu Uvac, između BiH i Srbije, 12. septembra uhapšen Edin Vranj, nekadašnji načelnik Sektora kriminalističke policije u Federalnoj upravi policije BiH i bivši šef Odeljenja za organizovani kriminal BiH.
Zašto je nastao Pokret nesvrstanih?
Ideja o osnivanju Pokreta nesvrstanih pojavila se tokom raspada kolonijalnog sistema i borbe za nezavisnost naroda Afrike, Azije, Latinske Amerike i drugih regiona sveta, u trenutku dok je Hladni rat bio na vrhuncu.
Brojne države nisu želele da aktivno zauzimaju strane u binarnoj slici tadašnjeg sveta koji je bio podeljen na Istočni blok – predvođen Sovjetskim Savezom – i Zapadni blok, na čelu sa Sjedinjenim Državama.
Izraz ”Nesvrstani” je prvi skovao indijski premijer Džavaharlal Nehru tokom svog govora 1954. u Kolombu, najvećem gradu južnoazijske države Šri Lanke.
Nehru je opisao pet postulata koji su korišćeni kao vodilje u kinesko-indijskim odnosima: uzajamno poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta; uzajamno nenapadanje; jednakost i uzajamna korist; miroljubiva koegzistencija.
Ovi postulati će kasnije biti uneti u zvanične principe Pokreta nesvrstanih.
Šta je bila uloga Jugoslavije?
Jugoslavija, koja je od kraja Drugog svetskog rata bila komunistička zemlja, je 1948. godine napravila raskid sa Sovjetskim Savezom.
Distanciravši se od Sovjetskog Saveza, a bez ambicija da se prikloni Zapadnom bloku, Jugoslavija je svoju šansu videla u Pokretu nesvrstanih država.
Predsednik SFRJ Josip Broz Tito smatra se jednim od osnivača Pokreta Nesvrstanih.
To je bila uvertira za beogradsku konferenciju Nesvrstanih koja je okupila lidere iz 25 zemalja sa četiri kontinenta.
Na prvoj konferenciji Pokreta nesvrstanih u Beogradu, 1961.kolone diplomatskih automobila kretale su se centralnim gradskim ulicama, a aplauzom su ih pozdravljali brojni okupljeni građani.
„Okupljanjem na ovoj konferenciji, mi smo svesni da preuzimamo na sebe veliku odgovornost pred miroljubivim svetom, koji se s pravom nada da ćemo ovde učiniti sve kako bi se uklonila opasnost koja lebdi nad čovječanstvom“, poručio je Tito tom prilikom.
Zemlja koju je Tito vodio bila je članica Pokreta nesvrstanih do početka devedesetih, kada se raspala u jugoslovenskim ratovima. Zvanično je izašla iz članstva 1992. godine.
Srbija sada ima status posmatrača, kao i Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Hrvatska. Kandidatura BiH za punopravno članstvo u devedesetim je odbijena.
Beograd je i septembra 2011. godine, povodom 50 godina od prvog Samita nesvrstanih, ugostio više od 100 stranih delegacija sa oko 600 delegata.
Sastanak Pokreta nesvrstanih u Beogradu
Na kojim principima je osnovan?
Pokret je bio zasnovan na deset principa. Ispunjavanje ovih principa postalo je osnovni kriterijum za članstvo u Pokretu nesvrstanih.
- Poštovanje osnovnih ljudskih prava i ciljeva i načela Povelje Ujedinjenih nacija.
- Poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta svih naroda.
- Priznavanje jednakosti među svim rasama i jednakosti među svim narodima, velikim i malim.
- Nemešanje u unutrašnje stvari druge zemlje.
- Poštovanje prava svake nacije da se brani, pojedinačno ili kolektivno, u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija.
- a. Nekorišćenje akata kolektivne odbrane u korist posebnih interesa bilo koje od velikih sila. b. Nekorišćenje pritisaka bilo koje zemlje na druge zemlje.
- Uzdržavanje od izvođenja ili pretnji agresijom, ili od upotrebe sile protiv teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti bilo koje zemlje.
- Mirno rešavanje svih međunarodnih sukoba u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija.
- Promovisanje zajedničkih interesa i saradnje.
- Poštovanje pravde i međunarodnih obaveza.
Šta se danas dešava sa Pokretom?
Pokret danas ima 120 članica i 17 zemalja-posmatrača. Među njima su Srbija, Hrvatska, Crna Gora, te Bosna i Hercegovina, sa prostora nekadašnje Jugoslavije, kao i Kina, Argentina, Brazil i Ukrajina.
Od svog osnivanja Pokret nema formalnu hijerarhijsku strukturu, već se rukovodstvo menja rotacijom na samitima koji se održavaju svake tri godine. Trenutno je na čelu Azerbejdžan koji će svoje mesto ustupiti 2022. godine.
Nakon rušenja Berlinskog zida 1989. godine i pada komunizma na istoku Evrope, postavljeno je pitanje opravdanosti daljeg postojanja Nesvrstanih. Međutim, mnoge zemlje-članice, na čelu sa Indijom koja je bila među osnivačima, bile su na stanovištu da Pokret mora nastaviti da postoji.
U godinama koje su usledile, Pokret je nastojao da se redefiniše, pomerajući fokus svog rada na borbu protiv globalizacije. Kako piše portal India Times, mnogi, ipak, smatraju da je ova organizacija postala nevažna i da je izgubila smisao svog postojanja.
Ipak, lideri više od 100 svetskih nesvrstanih nacija obećali su 2006. da će se suprotstaviti Sjedinjenim Državama, zemlji za koju su rekli da predstavlja "ozbiljnu pretnju svetskom miru i bezbednosti", preneo je CBC.
Na sastanku u Havani te godine, Pokret nesvrstanih odbacio je i upotrebu izraza američkog predsednika Georgea V. Busha "osovina zla". Pokret je podržao pravo Irana na nuklearnu tehnologiju za, kako se navodi, miroljubivu upotrebu i kritikovao Sjedinjene Države jer su grubo narušile suverenitet manjih nacija .
Iran je punopravna članica Pokreta.
BBC je izvestio da je u decembru 2014. godine ukrajinski parlament izglasao odustajanje od statusa nesvrstane zemlje i rad na članstvu u NATO-u.
Govoreći pre glasanja, tadašnji ministar spoljnih poslova Pavlo Klimkin rekao je da je Ukrajina rešena da se okrene ka Evropi i Zapadu, navodi BBC.
Status nesvrstanog, koji je Ukrajina usvojila 2010. godine pod pritiskom Rusije, sprečava države da se pridruže vojnim savezima, dodaje se.
