Poslednjim letovima borbenih aviona ka Tajvanu Kina je povećala zastrašivanje ostrva sa samoupravom koje želi da asimiluje, pokazujući snagu uz upozorenje da ne isključuje upotrebu vojnih sredstava u ostvarivanju svojih namera, pišu svetski mediji.
Pokazivanje sile
Kina je u subotu, 2. oktobra, poslala 39 vojnih aviona prema Tajvanu, u drugom velikom pokazivanju sile, pošto je dan ranije poslala 38 aviona, prenosi Asošijetid pres (Associated Press).
Tajvansko ministarstvo odbrane saopštilo je da su avioni u oba dana u dva naleta ušli u takozvanu protivvazdušnu identifikacionu zonu Tajvana.
Kina tvrdi da je Tajvan, koji se nalazi kod njene istočne obale, njena teritorija.
Kina i Tajvan su se, kako navodi AP, razdvojili 1949. tokom građanskog rata u kojem su komunisti preuzeli kontrolu nad kontinentalnom Kinom, a rivalski nacionalisti uspostavili vladu na Tajvanu. Kineska komunistička partija je u petak, 1. oktobra, obeležila 72. godišnjicu svoje vladavine.
Premijer Tajvana Su Ceng-čang osudio je letove kineskih borbenih aviona navodeći da je "Kina oduvek sprovodila brutalne i varvarske akcije da bi ugrozila regionalni mir".
Rekordan broj aviona
Tajvan se više od godinu dana žali na misije kineskih vazdušnih snaga u blizini ostrva, ali je 39 aviona najveći broj dosad u jednom danu koji su se približili ostrvu, ističe BBC.
Vlada u Pekingu, koja obeležava 72 godine od osnivanja Narodne Republike Kine, zasad nije javno komentarisala letove vojnih aviona ka Tajvanu, ukazuje britanski javni servis, podsećajući da je Kina ranije tvrdila da takvi letovi štite njen suverenitet, kao i da su usmereni protiv "domunđavanja" Tajvana i SAD.
Protivvazdušna identifikaciona zona Tajvana se nalazi izvan njegove teritorije i vazdušnog prostora, premda u tom prostoru ostrvske vlasti tvrde da imaju pravo da traže od dolazećih aviona da se identifikuju i kažu s kojom svrhom dolaze. To je značajno veća oblast od suverenog vazdušnog prostora Tajvana koji se prostire 12 nautičkih milja od njegove obale.
Tajvan je na približavanje kineskih aviona odgovorio podizanjem svojih aviona i angažovanjem raketnih sistema.
Tajvansko Ministarstvo odbrane je saopštilo da su među kineskim avionima bila četiri bombardera H-6 koji mogu da nose nuklearno oružje.
Tradicionalno napeta sezona
Peking pojačava zastrašivanje Tajvana uoči posete francuskih poslanika Tajpeju, ističe Fajnenšl tajms (The Financial Times), dodajući da je eskalacija usledila u vreme kada Kina prolazi kroz sve veće ekonomske pritiske, dok pooštrava regulatorne i političke mere.
Vojni stručnjaci, prema pisanju britanskog lista, definišu letove kineskih aviona ka Tajvanu kao taktiku sive zone, odnosno operacije čiji je cilj podrivanje tajvanske bezbednosti, ali ne i kao ratno dejstvo.
Oktobar je tradicionalno politički napeta sezona jer i Kina i Tajvan u tom mesecu slave svoje nacionalne dane. Dok Peking 1. oktobra obeležava dan kada je 1949. osnovana Narodna Republika Kina, Tajvan 10. oktobra slavi dan Republike Kine, države koju je zamenila NR Kina u kontinentalnoj Kini, ali koja nastavlja da postoji na Tajvanu, gde je vlada Republike Kine pobegla 1949.
Neki posmatrači na Tajvanu rekli su da bi povećano uznemiravanje koje dolazi od kineske Narodne oslobodilačke armije moglo biti pokušaj zastrašivanja Tajvana uoči planiranih razmena poseta s Evropom. Pored planiranog dolaska delegacija francuskih poslanika u Tajpej, kasnije ovog meseca, glavni tajvanski ekonomski planer trebalo bi da povede delegaciju od 65 članova u nekoliko zemalja centralne i istočne Evrope.
Ipak, ukazuje Fajnenšl tajms, vojni stručnjaci su primetili da je nivo vazdušnih aktivnosti kineske Narodne oslobodilačke armije u blizini Tajvana već nedeljama na povišenom nivou. Kina šalje svoje avione u tajvansku protivvazdušnu identifikacionu zonu u proseku 20 dana mesečno od septembra 2020. godine, ali često samo jedan ili dva aviona.
Kineski vojni avioni ne ulaze u suvereni vazdušni prostor Tajvana, ali čestim ulascima u protivvazdušnu identifikacionu zonu, primoravaju tajvansku vojsku da neprestano podiže borbene avione, iscrpljujući njene resurse, dok istovremeno Kina prikuplja obaveštajne podatke.
Upozorenje Tajvanu
U talasu letova borbenih aviona, Kina testira i upozorava Tajvan, ocenjuje Njujork tajms (The New York Times) i ističe da je rekordnim brojem aviona Peking pokazao snagu koja podvlači kineske zahteve za prisjedinjavanje ostrva.
Poleti skoro 80 aviona kineske Narodne oslobodilačke armije slede obrazac testiranja i iznurivanja Tajvana, ali poslednji letovi se ističu po broju i vrstama aviona, uključujući bombardere i protivpodmorničke avione za noćne upade, što, kako piše list, dodaje mišiće upozorenjima Pekinga da bi na kraju mogao silom zauzeti ostrvo.
Letovi nisu ukazivali na neposrednu pretnju ratom Tajvanu, prenosi Njujork tajms ocene analitičara, ali odražavaju sve otvorenije signale Pekinga da želi da asimiluje ostrvo sa samoupravom i da ne isključuje vojna sredstva.
Analitičari kažu da je Kina ove godine češće slala bombardere, što je preteći potez, pošto oni mogu da izvedu pravi napad. S druge strane, veliki broj noćnih letova sugeriše da su kineski piloti usavršili sposobnosti da upravljaju lovačkim avionima.
Prema izveštaju Pentagona, Kina je na kraju 2019. imala oko 1.500 lovaca i 450 bombardera i jurišnih aviona, dok je Tajvan imao 400 lovaca i nijednog bombardera.
Bezbednost Tajvana sve više zavisi od SAD, koje obezbeđuju većinu njegovog naoružanja, ukazuje Njujork tajms, dodajući da bi prema zakonu iz 1979, SAD mogle da intervenišu u pokušaju vojnog zauzimanja Tajvana, ali da nisu u obavezi da to učine.