Ministarstvo pravde Srbije saopštilo je nakon onlajn sastanka sa predstavnicima Venecijanske komisije koji je održan 29. septembra, povodom predloženih ustavnih promena u Srbiji, da je tekst ustavnih amandmana koji je dostavljen Komisiji nastao kao rezultat širokog konsenzusa svih relevantnih učesnika u postupku.
"Predloženim rešenjima postignuta je odgovarajuća ravnoteža između politike i struke, što ne bi bilo moguće bez prethodno sprovedenog inkluzivnog i transparentnog procesa koji predstavlja garanciju ostvarenja ustavne stabilnosti, kao svrhe ustavnih amandmana", navedeno je u saopštenju ministarstva pravde.
Kako su u julu naveli predstavnici Evropske unije, cilj promena Ustava Srbije je postizanje nezavisnog pravosuđa bez političkog uticaja i vladavina prava, koje su jedan od ključnih uslova za napredovanje u evrointegracijama i članstvo Srbije u EU.
Skupština Srbije usvojila je 7. juna Predlog za izmenu Ustava na predlog Vlade Srbije, a tada je najavljeno je da bi referendum o izmenama najvišeg pravnog akta trebalo da bude organizovan do kraja godine.
Amandmani uneti u Nacrt zakona o referendum, kako se navodi u mišljenju Venecijanske komisije od 24. septembra, uključuju nekoliko pozitivnih elemenata, poput ukidanja kvoruma za valjanost referenduma, regulisanje mogućnosti da Skupština zauzme stav o pitanju koje je izneto na referendum, kao i obavezu pružanja građanima objektivnih informacija o referendumskom pitanju.
Međutim, Venecijanska komisija ranije je saopštila kako smatra da bi u revidiranoj verziji nacrta trebalo obraditi nekoliko pitanja.
Posebno preporučuje jasno definisanje različitih vrsta referenduma i odredbi koje se na njih primenjuju; pitanja koja se mogu i ne mogu izneti na referendum; hijerarhijski rang ustavnih ili zakonskih odredbi iznetih na i dejstvo zahteva za referendum na važeće zakonodavstvo.
Komisija preporučuje da se preispita proširenje biračkog prava na referendum na vlasnike nekretnina ili da se bar jasno objasni to proširenje.
Za autentifikaciju potpisa, kako se navodi, ne treba tražiti nikakvu naknadu ili bi ta naknada trebala da bude vrlo mala.
Uz to, kako preporučuje Venecijanska komisija, svi birači treba da imaju pravo na žalbu, a rokove za podnošenje žalbi i odlučivanje o njima treba razumno produžiti.
Komisija u mišljenju navodi i da od privatnih medija ne bi trebalo zahtevati da zadrže neutralnost; bilo bi dovoljno obezbediti jednake uslove za radio i televizijsko oglašavanje privatnih i javnih masovnih medija.
Takođe, Venecijanska komisija preporučila je preispitivanje sastava izborne administracije kako bi se osigurala njena nezavisnost revizijom relevantnih zakonskih tekstova.
Druge preporuke Venecijanske komisije uključuju ponovno razmatranje ograničenja u pogledu prirode subjekata koji mogu voditi izborne kampanje i finansiranja takvih kampanja; produženje roka između odluke o raspisivanju referenduma i glasanja, kao i ograničavanje diskrecionog korišćenja mogućnosti Skupštine da smanji ovaj rok, posebno za ustavne referendume.
Venecijanska komisija je pravno savetodavno telo Saveta Evrope, koje se sastoji od nezavisnih stručnjaka u oblasti ustavnog prava.
Važeći Ustav Srbije donet je nakon dvodnevnog referenduma u oktobru 2006. godine. Već marta 2007. godine Venecijanska komisija kritikovala je Srbiju i navela da novi Ustav "ima sva obeležja ishitrenog pisanja koje nije približno prethodnim standardima". Iskazana je i zabrinutost zbog "preterane uloge parlamenta prilikom imenovanja u pravosuđu".
U izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije na putu ka Evropskoj uniji oktobra 2020. godine kritikovana je Srbija jer nije bilo napretka u oblasti pravosuđa.
