Transparentna razmena svih optužnica za ratne zločine i informacija o istragama između Bosne i Hercegovine i Srbije bio bi korak ka unapređenju regionalne saradnje kad je reč o optužnicama za ratne zločine, zaključeno je danas (20. septembar) na sastanku predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa glavnim tužiocem Mehanizma za međunarodne krivične sudove Seržom Bramercom u Beogradu.
Kako se navodi u saopštenju Predsedništva, Vučić i Bramerc razgovarali su o saradnji između Mehanizma i Srbije, regionalnoj pravosudnoj saradnji u postupcima za ratne zločine i primeni nacionalne strategije za kažnjavanje ratnih zločina.
Sa glavnim tužiocem Bramercom razgovarao je o mogućnostima za unapređenje regionalne saradnje, kako bi dvadeset šest godina posle rata i na taj način doprineli pomirenju u regionu.
“Predsednik Srbije i glavni tužilac su se saglasili da bi jedan od koraka u tom smeru bila transparentna razmena svih optužnica za ratne zločine i informacija o istragama između Bosne i Hercegovine i Srbije. Predsednik je potvrdio da je Srbija spremna da učestvuje u tom procesu i izrazio želju da glavni tužilac u tome pomogne”, navodi se u saopštenju.
Kakvo je faktičko stanje?
U poslednje tri godine Srbija je uhapsila tri državljanina BiH na graničnim prelazima sa Srbijom zbog optužbi za ratne zločine.
Poslednji među njima je Edin Vranj, nekadašnji načelnik Sektora za organizovani kriminal Ministarstva unutrašnjih poslova Federacije BiH (FBiH), kojeg sud u Srbiji tereti za ratni zločin na području Goražda tokom rata u BiH.
Zbog njegovog hapšenja, BiH je pozvala ambasadora u Beogradu na konsultacije u Sarajevo, a ministarka spoljnih poslova BiH, Bisera Turković, uputila je notu Ministarstvu spoljnih poslova Srbije.
Zvaničnici u BiH kažu da na ovaj način Srbija grubo krši protokol koji su predstavnici dvaju tužilaštva za ratne zločine potpisali 2013. godine u Briselu.
U tom dokumentu se, između ostalog, navodi da će Tužilaštvo za ratne zločine Srbije dostaviti Tužilaštvu Bosne i Hercegovine informacije i dokaze o postupcima za krivična dela ratnog zločina počinjena na teritoriji Bosne i Hercegovine ili Republike Srbije, čiji počinioci imaju državljanstvo Bosne i Hercegovine ili dvojno državljanstvo i koji imaju prebivalište u Bosni i Hercegovini.
Istovremeno, vlasti Srbije odbijaju da izruče Bosni i Hercegovini osobe koje su osuđene za ratne zločine i genocid, ili se protiv njih vode krivični postupci, kao što je to slučaj sa predmetima protiv Novaka Đukića, Duška Kornjače, ili Milomira Savičića.
