I pre dolaska hladnih zimskih meseci, Evropa je suočena s oskudnim rezervama prirodnog gasa i povećanjem cena tog energenta, uz zabrinutost da bi taj rast mogao dalje uvećati inflaciju, nanoseći dodatne troškove domaćinstvima i ugrožavajući ekonomski oporavak, piši svetski mediji.
Dolaze veći računi
Veleprodajne cene gasa i električne energije rastu širom Evrope, s mogućnošću da dalje povećaju već velike računa za komunalije i uvećaju nevolje ljudima koji su finansijski pogođeni pandemijom COVID-19, ukazuje Asošiejtid pres (Associated Press).
Vlade pokušavaju da pronađu načine da ograniče troškove potrošačima dok oskudne rezerve prirodnog gasa donose još jedan potencijalni problem, izlažući Evropu novim skokovima cena i mogućim nestašicama gasa ako zima bude hladna.
U Velikoj Britaniji mnogi će dobiti veće račune za gas i struju sledećeg meseca pošto je nacionalni regulator za energiju odobrio povećanje cene od 12 odsto za domaćinstva bez ugovora s fiksnom ratom, dok su zvaničnici u Italiji upozorili da će cene porasti za 40 odsto u tromesečju koji stiže na naplatu u oktobru.
U Nemačkoj su maloprodajne cene električne energije već porasle 5,7 odsto u odnosu na prošlu godinu, što iznosi 1.064 evra godišnje za tipično domaćinstvo, ističe AP, dodajući da bi cene mogle da biti još veće jer mogu proći meseci dok se veleprodajne cene odraze u redovnim mesečnim računima.
Čak i ako se ne ostvare najgori scenario s oštrom zimom, drastično povećanje potrošnje energije ugroziće najsiromašnija domaćinstva, ocenjuje AP, ukazujući da je energetsko siromaštvo, odnosno udeo ljudi koji kažu da ne mogu da priušte da im domovi budu dovoljno topli, u Bugarskoj na 30 odsto, Grčkoj 18 odsto, a u Italiji 11 odsto.
Energetski analitičari kažu da postoji više razloga za povećanje cena, uključujući ograničene zalihe prirodnog gasa koji se koristi za proizvodnju električne energije, veće troškove za dozvole za emitovanje ugljen-dioksida u okviru borbe Evrope protiv klimatskih promena, a u nekim slučajevima i manje snabdevanje iz vetroelektrana.
Evropski deficit gasa
Rast cena prirodnog gasa izazvao je zabrinutost zbog moguće nestašice u zimskim mesecima i prognoze da bi gorivo moglo biti najskuplje gorivo u više od deset godina, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
Gas se koristi za proizvodnju električne energije i grejanje domova, kao i za proizvodnju plastike, čelika i đubriva, zbog čega se, kako navodi američki list, značajno i trajno povećanje cena odražava na veće troškove od domaćinstava do teške industrije.
Zalihe gasa u SAD su iscrpljene nizom događaja poveaznih s vremenom. Niske temperature u Teksasu u februaru su povećale potražnju dok je led pokrio bušotine. Jun i jul bili su najtopliji u istoriji i suša na zapadu SAD je smanjila proizvodnju hidroenergije, što je značilo da je za napajanje klima uređaja bilo potrebno više gasa nego uobičajeno. Krajem prošlog meseca uragan Ida ugasio je gotovo celu proizvodnju gasa iz Meksičkog zaliva.
Slični faktori su u igri u Evropi, gde su cene tokom celog leta bile na rekordnim nivoima, dok u Aziji kupci više nego ikad plaćaju isporuke tečnog prirodnog gasa (LNG) preko Pacifika umesto u Evropu.
Utoliko je, ističe Volstrit džurnal, u Evropi posebno izražen deficit u ponudi gasa, s tankim zalihama usled toplog vremena, slabom proizvodnjom energije vetra i manjim uvozom iz Rusije.
Nesrećna kombinacija faktora
Iako na prvi pogled Evropa ima raznovrsnu proizvodnju električne energije, sa zdravim količinama gasa, uglja, hidro i nuklearnih kapaciteta, kao i značajnim udelom energije iz obnovljivih izvora, poput vetra i sunca, gas ipak u nekim od najvećih evropskih tržišta ima ključnu ulogu, ukazuje Blumberg (Bloomberg) uz ocenu da Evropa ima energetski problem koji bi se mogao pogoršati s dolaskom zime.
Problem je u tome što gasa u Evropi trenutno nema u izobilju – zalihe prirodnog gasa su na 75 odsto nivoa u ovo doba prošle godine, što je najniže od 2013, podvlači Blumberg i ističe da to podiže cene i izaziva zabrinutost zbog nestašica i nestanka struje u narednim mesecima.
Iza tankih zaliha se krije nesrećna kombinacija faktora. Prvo, prošla zima je bila duga s hladnim vremenom do aprila, što je onemogućilo početak obnove zaliha. Drugo, potražnja za gasom raste dok se privrede oporavljaju od krize izazvane pandemijom. Za proizvodnju energije potrebno je više gasa, dok povratak u kancelarije i ponovno otvaranje sektora za razonodu povećavaju potražnju za električnom energijom.
Treće, postoji problem i s obnovljivim izvorima energije, jer manje brzine vetra smanjuju količinu električne energije iz turbina. Isto tako, proizvodnja prirodnog gasa već duže vreme je u padu u zemljama koji su najveći proizvođači – Norveškoj, Velikoj Britaniji i Holandiji. U ove poslednje dve zemlje proizvodnja je pala za 75 i 65 odsto u odnosu na rekorde pre 20 godina.
Uvoz nije uspeo da nadomesti ta smanjenja. Evropa više od polovine svog gasa dobija iz Rusije, ali su ugovori s ruskom državnom kompanijom Gaspromom osmišljeni da zadovolje normalne potrebe, a ne da se obnove iscrpljene zalihe. Rusija takođe ne žuri da isporuči dodatni gas Evropi tradicionalnim kopnenim putevima preko Belorusije, Poljske i Ukrajine, već traži da se završi gasovod Severni tok 2 koji zaobilazi tranzitne zemlje. Iako je izgradnja cevovoda pri kraju, njegov početak rada zavisi od toga koliko brzo će Evropska unija sertifikovati njegovog operatera kao nezavisnog distributera, ali je sigurno da gas neće krenuti kako je planirano 1. oktobra.
Pretnja potrošačima i ekonomskom oporavku
Ekonomisti upozoravaju da će rast cena energenata podstaći inflaciju širom Evrope, nanoseći štetu potrošačima i ugrožavajući ekonomski oporavak posle pandemije, ukazuje Fajnenšl tajms (The Financial Times).
Referentne evropske cene gasa već su se utrostručile ove godine, čak i pre početka najveće zimske potražnje s predviđanjima da bi visoke cene energenata mogle da potraju do 2022. godine.
Indeks potrošačkih cena u evrozoni za energente već je porastao na najviši nivo od 1996. kada je počela da se vodi evidencija. Njegovo povećanje u avgustu za 15,4 odsto, što je najveći skok od svetske finansijske krize, gurnulo je ukupnu inflaciju u evrozoni na decenijski rekord od tri odsto, znatno iznad od cilja od dva odsto koliko želi Evropska centralna banka (ECB).
Iako zvaničnici ECB-a i ekonomisti kažu da očekuju da će rast inflacije biti privremen, trajnije povećanje cena energenata bi moglo da poremeti prognoze inflacije, dok će veći računi za energiju pogoditi kućne budžete i poverenje potrošača, ugrožavajući ekonomski oporavak.