Nemačka je optužila Rusiju da stoji iza sajber napada na nemačke političare radi širenja dezinformacija uoči izbora koji će odlučiti ko će naslediti Angelu Merkel, dok u Berlinu raste zabrinutost da bi Moskva mogla da pokuša da ponovi uplitanje kao u slučaju američkih izbora 2016. godine, pišu svetski mediji.
'Intenzivni napadi'
Nemačka vlada pozvala je Moskvu da odmah prekine "ilegalne sajber aktivnosti" usred porasta fišing (phishing) napada na političare uoči ključnih parlamentarnih izbora ovog meseca, ističe Vašington post (The Washington Post).
Portparolka nemačkog Ministarstva spoljnih poslova Andrea Sase (Sasse) rekla je novinarima u ponedeljak, 6. septembra, da su nemački zvaničnici izrazili zabrinutost ruskim kolegama prošle nedelje nakon što su mete napada bili članovi saveznog i lokalnih parlamenata.
Nemačka obaveštajna služba upozorila je u julu da je grupa Goustvrajter (Ghostwriter) od februara izvodila "intenzivne napade", kao moguću pripremu za operacije "hakovanja i curenja" u kojima se kradu informacije koje bi kasnije bile objavljene, bilo u njihovom izvornom obliku ili falsifikovane.
Rusija je više puta negirala navode sa Zapada o mešanju u izbore, tvrdeći da se nikada ne meša u izbore u drugim zemljama i da to nikada neće činiti.
Berlin je, kako navodi Vašington post, i ranije optuživao Rusiju za sajber napade, od kojih je najpoznatiji hakovanje nemačkog parlamenta 2015. godine, kada je pokušano da se instalira softver za trajni pristup kompjuterskoj mreži parlamenta.
Zabrinutost i zbog RT-a
Nemačko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je Nemačka uložila protest Rusiji zbog pokušaja krađe podataka od poslanika u okviru pripreme za širenje dezinformacija uoči izbora 26. septembra, navodi Asošiejtid pres (Associated Press).
Portparolka ministarstva rekla je da hakerska grupa Goustvrajter "kombinuje konvencionalne sajber napade s dezinformacijama i operacijama uticanja", kao i da aktivnosti koje ciljaju Nemačku prate "već neko vreme".
"Nemačka vlada ima pouzdane informacije na osnovu kojih se aktivnosti Goustvrajtera mogu pripisati sajber akterima ruske države i, konkretno, ruskoj vojnoj obaveštajnoj službi GRU", rekla je Sase, dodajući da Vlada u Berlinu "smatra ovu neprihvatljivu aktivnost opasnošću po bezbednost Savezne Republike Nemačke i proces demokratskog odlučivanja i kao ozbiljno opterećenje za bilateralne odnose".
Sase nije želela da komentariše obim sajber napada ili moguću štetu, rekavši samo da su oni "potpuno neprihvatljivi i da nemačka vlada zadržava pravo da preduzme dalje mere".
Zabrinutost Nemačke u vezi s ruskim mešanjem, ukazuje AP, proširila se i na aktivnosti televizije RT koju finansira ruska država, pošto je servis te televizije na nemačkom jeziku, koji je dostupan samo na internetu, godinama isticao polarizujuća pitanja, poput migracija i ograničenja nametnutih zbog pandemije COVID-19.
Kancelarka Angela Merkel nedavno je tokom posete Moskvi negirala da je njena vlada vršila politički pritisak da se odbije zahtev RT-a za dobijanje dozvole za redovno emitovanje, koji su prošlog meseca odbile vlasti u susednom Luksemburgu.
Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova 6. septembra je optužila Nemačku da pokušava da uguši tu televiziju, tvrdeći da "ona govori ono što se nemački mediji ne usuđuju da kažu".
Nejasno koga Moskva želi kao pobednika
Upozorenje o ruskim sajber napadima dolazi uoči, kako se čini, najotvorenijih izbora u novijoj nemačkoj istoriji, dok ankete ukazuju da nijedna stranka neće imati dovoljnu većinu za formiranje vlade, što bi mogao biti uvod u mesece neizvesnosti u najmoćnijoj evropskoj zemlji, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times).
U Berlinu raste zabrinutost da bi Rusija mogla da pokuša da ponovi svoje mešanje u američke izbore 2016, ukazuje britanski list, dodajući da je šef nemačke obaveštajne agencije BfV Tomas Haldenvang (Thomas Haldenwang) u julu rekao da strane obaveštajne agencije smatraju izbore za Bundestag "značajnom metom" i da su istraživale načine kako da utiču na ishod.
Međutim, ukazuje britanski list, nije jasno za koga Moskva želi da pobedi na izborima. Kandidati za kancelara iz redova socijaldemokrata i demohrišćana, Olaf Šolc (Scholz) i Armin Lašet (Laschet), zauzeli su blaži stav prema Rusiji.
S druge strane, kandidatkinja Zelenih Analena Berbok (Annalena Baerbock) izrazito je kritična prema Kremlju i protivi se gasovodu Severni tok 2, koji treba preko Baltičkog mora da dovodi ruski gas direktno u Evropu, zaobilazeći Ukrajinu.
Nemačka dugo optužuje Moskvu za pokušaje da pristupi digitalnim mrežama njenih političkih institucija. Merkel je prošle godine rekla da postoje "čvrsti dokazi" da ruske snage stoje iza velikog hakerskog napada na Bundestag 2015. u kojem su na meti bili i njeni imejlovi. Dve zemlje su se sukobile i zbog ubistva prognanog čečenskog pobunjeničkog vođe u parku u Berlinu 2019, za koje je Nemačka navela da je izvedeno po nalogu Kremlja.
Prorusko trolovanje
Istraživači s Univerziteta Kardif navode da prokremljski trolovi ubacuju rusku propagandu i dezinformacije u komentare čitalaca u medijima na Zapadu, piše Tajms (The Times).
U izveštaju je zaključeno da su trolovi koristili komentare u 32 istaknuta medija iz 16 zemalja kako bi stvorili "iskrivljenu sliku javnog mnjenja", ukazuje londonski list, dodajući da su komentari objavljeni između februara i aprila bili naklonjeni predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, a protiv Velike Britanije, SAD i drugih zapadnih saveznika.
Najviše su na meti bili britanski sajtovi, zatim američki i bugarski. U Velikoj Britaniji su najčešće mete bili Dejli meijl (Daily Mail), Dejli ekspres (Daily Express) i Tajms (The Times), u SAD Foks njuz (Fox News) i Vašington post (The Washington Post), u Francuskoj Figaro (Le Figaro), u Nemačkoj Špigl u (Der Spiegel) i Velt (Die Welt), a u Italiji Stampa (La Stampa).
Istraživači s Univerziteta Kardif nisu mogli definitivno da kažu ko stoji iza tih komentara, ali da veruju da "ukazuju na operaciju ruske države". Oni su, kako navodi londonski list, pronašli 242 vesti od značaja za Rusiju, gde su u odeljcima komentara čitalaca objavljene provokativne proruske ili antizapadne izjave.
Istraživači s Instituta za istraživanje zločina i bezbednosti Univerziteta Kardif rekli su da su prokremljski komentari potom objavljivani na ruskim medijima koji su ih koristili kao osnovu za priče o politički kontroverznim događajima s naslovima poput "Čitaoci Dejli mejla kažu…" ili "Čitaoci Špigla misle…". Time se sugerisalo da među građanima zapadnih država postoji značajna podrška Rusiji ili Putinu, dok su u stvarnosti to bili lažni komentari trolova.
Facebook Forum