Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove, naslednik Haškog tribunala, saslušaće svedoke u slučaju protiv članova Srpske radikalne stranke u Srbiji Petra Jojića i Vjerice Radete. Jojić i Radeta su u Hagu optuženi za nepoštovanje suda, a pošto Srbija odbija da ih izruči, svedoci će biti saslušani u njihovom odsustvu.
U odluci koja je objavljena na sajtu suda, navodi se da će svedoci biti saslušani u oktobru, na specijalnom zasedanju suda iza zatvorenih vrata. Kako se navodi, sudija Liju Daćun (Liu Daqun) odlučio se za saslušanje svedoka u cilju očuvanja dokaznog materijala.
Taj poseban pravni postupak ne predstavlja suđenje, ali će izjave svedoka date pred sudijom Daćunom kasnije moći da budu prihvaćene kao dokaz na suđenju Jojiću i Radeti - ako i kada do suđenja dođe.
Na zahtev tužiteljke Dajane Elis (Diana Ellis), sudija Daćun je odluku o uzimanju izjava svedoka u posebnom postupku doneo zato što vlasti Srbije godinama odbijaju da izruče optužene zvaničnike Srpske radikalne stranke, kako bi im se sudilo u Hagu.
Izjave svedoka biće uzete u odsustvu optuženih zato što postoji rizik da bi svedočanstva, usled protoka vremena, mogla biti izgubljena zbog bolesti ili smrti svedoka, navodi se.
Prema ranijim podnescima tužiteljke Elis, od četiri ključna svedoka protiv Jojića i Radete jedan je već preminuo.
Optužene Jojića i Radetu na specijalnom ročištu zastupaće i svedoke ispitivati sudski postavljeni branioci po službenoj dužnosti.
Ti branioci, čija imena nisu saopštena, već su zastupali optužene u pisanoj raspravi sa tužiocem o tome da li su ispunjeni svi uslovi za uzimanje izjava svedoka na specijalnom zasedanju.
Kako piše u odluci sudije Daćuna, branioci su se protivili uzimanju izjava svedoka na taj način.
Zašto Srbija odbija da izruči Radetu i Jojića?
Jojića i Radetu, Haški tribunal je, u oktobru 2012, optužio da su da su uticali na svedoke optužbe u haškom procesu protiv njihovog partijskog vođe Vojislava Šešelja, tako što su ih pretnjama, ucenama i mitom nagovarali da promene iskaze ili da ne svedoče.
Vlasti Srbije od 2015, kada im je Haški sud uputio prvi nalog za hapšenje, odbijaju da Jojića i Radetu uhapse i izruče u Hag.
S proleća 2016. godine, Viši sud u Beogradu odlučio je da nema zakonskih osnova za hapšenje i izručenje radikala, zato što nacionalni zakon o saradnji sa Haškim tribunalom predviđa obavezu izručenja samo optuženih za ratne zločine, a ne i optuženih za nepoštovanje suda.
Srbija je, istovremeno, izrazila spremnost da Jojiću i Radeti sudi pred domaćim sudovima.
To tumačenje, sud u Hagu je više puta odbacio, naglašavajući da zvanični Beograd, i po međunarodnom pravu i po domaćem zakonu, ima obavezu da sarađuje i u predmetima za nepoštovanje suda, kao što je ranije i činio.
Međutim, posle zatvaranja Tribunala, njegov pravni naslednik, sudski Mehanizam, 2017. je doneo odluku da suđenje zvaničnicima radikala ustupi Srbiji.
Nakon žalbe tužioca, apelaciono veće je naložilo da sudija Daćun razmotri da li bi svedoci protiv Jojića i Radete bili bezbedni ako bi suđenje bilo održano u Srbiji.
U martu 2019., sudija Daćun poništio je prvobitnu odluku i naložio da se proces Jojiću i Radeti održi u Hagu. Istovremeno, vlastima Srbije, sudija je ponovo uputio nalog za njihovo hapšenje i izručenje.
Kao obrazloženje za to, kineski sudija Daćun je naveo da su ključni svedoci u ovom predmetu "nedvosmisleno" izjavili da neće svedočiti ako suđenje bude u Srbiji zbog "ozbiljne zabrinutosti za svoju bezbednosti i bezbednost svojih porodica".
Mehanizam je, u februaru 2020, odbacio žalbu Srbije na tu odluku, i potvrdio da će zvaničnicima radikala suditi u Hagu.
Sudija Daćun je, krajem jula 2020, pozvao Srbiju da ga izvesti šta je preduzela da sprovede nalog za hapšenje i izručenje Jojića i Radete.
Zvanični Beograd ostao je dosledan, pozivajući se na odluku Višeg suda u Beogradu da nije u obavezi da uhapsi i izruči dvoje radikala. Istovremeno, Srbija je ponovio izrazila spremnost da optuženima sudi pred svojim sudovima.
Predsednik haškog suda Karmel Ađijus (Carmel Agius) je Srbiju zbog nesaradnje u slučaju Jojića i Radete dva puta prijavio Savetu bezbednosti UN, poslednji put u junu ove godine.
