Zbog neobično turbulentnog evropskog tržišta gasa oči uprte u Moskvu

Piše: Mike Eckel

Obično u ovo doba godine energetska preduzeća širom Evrope pune svoje rezervoare, menjaju stare žice, zaključuju ugovore o gasu i sprovode rutinske radove na održavanju u pripremi za predstojeću zimu.

Ove godine je drugačije, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Cene prirodnog gasa su povećane, rezerve su smanjene dok je zima pred vratima i trgovci energentima, politički posmatrači i regionalni stručnjaci postaju nervozni. I gledaju ka Moskvi, pošto najveći evropski snabdevač, ruski državni gasni gigant Gasprom, već čvrsto kontroliše tržište.

I ta kontrola će se pojačati predstojećim završetkom Gaspromovog podvodnog gasovoda Severni tok 2 vrednog 12 milijardi dolara.

"Nestašice su možda izazvane brojnim razlozima – komercijalnim interesom, ograničenjima u snabdevanju na domaćem tržištu, političkim interesima da se Evropa primora da brzo odobri (Severni tok 2)", rekla je Aura Sabadus, novinarka koja prati energetiku pri Indipendent komoditi intelidžens servisis (Independent Commodity Intelligence Services) iz Londona.

"I verovatno, (to je) dobro staro rusko nastojanje da pojača poruku da Evropa nastavlja da zavisi od ruskog gasa uprkos porastu američkog (tečnog prirodnog gasa) poslednjih godina", rekla je ona u imejlu za RSE.

"Da li ovde postoji politički element? To je zapravo teško proceniti", rekao je Grem Fridman (Graham Freedman), analitičar u Vud Mekenzi (Wood MacKenzie), energetskoj konsultantskoj kompaniji iz Edinburga.

Gasprom nije odgovorio na imejl s upitom za komentar.

Rezerve prirodnog gasa u Evropskoj uniji su daleko ispod nivoa uobičajenih za ovo doba godine. To je delimično posledica neobično hladne kasne zime i ranog proleća, zbog čega je sezona popunjavanja skladišta skraćena.

Ove godine zalihe su na oko 12 odsto, naspram 64 odsto u prethodnim godinama, kaže Maria Šagina, postdoktorska saradnica i istraživačica političkog rizika u Centru za istočnoevropske studije Univerziteta u Cirihu. U Nemačkoj su skladišta gasa popunjena samo 50 odsto u odnosu na prethodne godine.

To bi moglo dovesti EU u nezgodan položaj uoči zime ako se skladišta ne napune do oktobra, kada se završava sezona dopune zaliha. I sama Rusija užurbano puni svoja skladišta uoči zimske sezone.

"Budući da se skladišta gasa obično pune u leto pre grejne sezone na jesen, situacija je zabrinjavajuća za Evropljane", rekla je Šagina.

Tanke zalihe dovele su do skoka cena. Prošlog meseca, cene gasa u ključnoj trgovačkoj tački u Holandiji dostigle su rekord za poslednjih 17 godina.

Trenutno je gas tri puta skuplji u odnosu na ovo doba godine 2019, rekao je Fridman; i pet puta u odnosu na prošlu godinu kada je pandemija COVID-19 usporila ili zaustavila veliki deo industrijske proizvodnje.

Tečni prirodni gas (LNG) iz Severne Amerike obično bi pomogao u povećanju evropskih zaliha. Ove godine, međutim, veći deo je otišao u Aziju, gde su cene još veće; prema nekim merilima, i do 80 odsto više nego u Evropi.

'Savršena oluja'

Katja Jafima, viša saradnica na Oksfordskom institutu za energetske studije, navela je kombinaciju faktora koji utiču na tržišta: prirodne katastrofe, tehničke kvarove u mnogim LPG postrojenjima, hladna zima i porast industrijske potražnje kako se ekonomije oporavljaju posle zatvaranja zbog COVID-19.

"Sve to zajedno istovremeno, stvorilo je savršenu oluju, gde prosto nema dovoljno gasa na globalnom nivou", rekla je ona. "Snabdevanje od Gasproma je jedan od mnogih faktora".

Prema normalnoj tržišnoj ekonomiji, veliki snabdevači gasom bi iskoristili visoke cena da zaključe više ugovora, što bi im donelo veći prihod.

U slučaju Gasproma, međutim, to bi uključivalo korišćenje njegove dugogodišnje primarne izvozne mreže – one u Ukrajini.

Ove godine, međutim, Gasprom to neće i stručnjaci kažu da ne postoji jasno objašnjenje.

Severni tok 2

U Ukrajini, međutim, koja skoro dve decenije vodi bitku s Rusijom oko isporuka gasa i tranzitnih taksi, objašnjenje je mnogima savršeno jasno.

"Čak i bez završetka Severnog toka 2, mi već vidimo ko povećava cene gasa u Evropi", rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski na konferenciji za novinare 22. avgusta s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel. "Taj projekat koristi samo Rusiji".

Rusija je godinama pokušavala da smanji oslanjanje na ukrajinske mreže, što je uglavnom rezultat posledica Majdan revolucije 2014. u Kijevu. Usled toga je došlo do nastojanja da se Ukrajina zaobiđe podmorskim cevovodima, kako na Baltičkom tako i na Crnom moru.

Pre nego što je Severni tok 1 otvoren 2011. godine, oko 80 odsto izvoza ruskog gasa u Evropu išao je preko Ukrajine, navodi Istraživačka služba Kongresa SAD. U 2019. je to palo na oko 45 odsto.

Ukrajina se odlučno protivi izgradnji Severnog toka 2, koki će udvostručiti ukupni kapacitet kompleksa Severni tok. Razlog su uglavnom tranzitni prihodi koje će izgubiti ako je zaobiđe ruski gas, ali i strah da bi Moskva mogla prekinuti direktne isporuke Ukrajini, što se događalo u prošlosti.

Ukrajina je u 2020. godine ostvarila prihod od tranzita ruskog gasa od oko 2,1 milijarde dolara.

Najveći saveznik Ukrajine u borbi za blokiranje Severnog toka 2 bile su SAD. Izgradnja, koja je počela 2015, ubrzala se u vreme administracije predsednika Donalda Trampa (Trump), iako je Kongres usvojio nekoliko kaznenih mera u pokušaju da je blokira, a snažno se protivio i Stejt department.

U maju je Trampov naslednik Džo Bajden (Joe Biden) razljutio republikance u Kongresu i iznenadio Ukrajince, kada je odlučio da odustane od uvođenja sankcija ključnim kompanijama uključenim u izgradnju Severnog toka 2. To je otvorilo put za završetak projekta.

Bajden je doneo tu odluku posle razgovora s Merkel koja se nije saglasila s američkom pozicijom, tvrdeći da zbog više ruskog gasa za nemačke industrijske kupce i evropska tržišta Evropa neće nužno biti zavisnija od ruskih političkih hirova.

Merkel se takođe obavezala da će pritisnuti Moskvu da produži postojeći ugovor o snabdevanju s Kijevom koji bi trebalo da istekne 2024. godine, u pokušaju da se ublaži nezadovoljstvo Ukrajine odobrenjem Severnog toka.

Uprkos tome što je skoro završen, Severni tok 2, poznat i kao NS2, ove nedelje naišao je na značajnu prepreku kada je nemački sud odbacio argument njegovog operatera da je gasovod finansijski, mada ne i fizički, kompletiran, pa stoga nije u obavezi da sledi pravila Evropske unije koja treba da osiguraju konkurenciju na energetskim tržištima Unije.

Pravila doneta 2019. uključuju zahtev o "razdvajanju" proizvodnje, transporta i trgovine gasom u Evropskoj uniji, čime se jednoj kompaniji zabranjuje da isključivo koristi svoje cevovode za transport svog gasa. Gasprom se opire da prepusti kontrolu.

Nemački regulator BNetzA razmatra jednu komponentu tih pravila i mogao bi doneti presudu do početka sledeće godine, ako ne i ranije.

Manipulisanje tržištem?

Stručnjaci kažu da nema naznaka da Gasprom ne ispunjava svoje ugovore po dugoročnim sporazumima o isporuci. Međutim, čini se da kompanija nije voljna da obezbedi povećanje isporuka, uprkos primamljivosti visokih cena.

"Proizvodnja Gasproma je ove godine ostala na visokom nivou i kompanija je ispunila sve svoje evropske ugovorne obaveze snabdevanja", rekla je Jafima za RSE. "Moje mišljenje je da je Gasprom imao koristi od tržišta pod pritiskom, ali da ga nije zloupotrebljavao ili manipulisao njime."

Drugi analitičari spekulisali su da je Gasprom možda zadržavao isporuke na evropska tržišta kao način da izvrši pritisak za povećanje cena, što dalje povećava cene električne energije, naljutivši velike industrijske potrošače.

To bi zauzvrat moglo da rezultira lobiranje snažne nemačke industrije kod vlade u Berlinu da ubrza proces izdavanja dozvola da gas što pre krene Severnim tokom 2.

"Čini se da se ova geoekonomska strategija koristi za vršenje dodatnog pritiska kako bi se ubrzala sertifikacija NS2", rekla je Šagina za RSE.

"Gasprom samo želi da pokrene NS2", rekao je Fridman. "Da li je cilj da uznemiri nemačke industrijalce, nisam siguran. I to nije u pitanju samo Nemačka, u pitanju su i šire evropski industrijalci."

Ako bi se ustanovilo da Gasprom manipuliše tržištem, namerno gurajući cene na gore nekom vrstom monopola, to bi bila velika politička briga, rekao je Fridman.

"Ako bi bio razotkriven, to bi razotkrilo upravo ona pitanja na koja se SAD žale poslednjih nekoliko godina, da Gasprom koristi energent kao oruđe i ne samo u energetskom sektoru", rekao je on.

"Bila bi veoma opasna igra da to radi", rekao je Fridman za RSE. "Bilo bi posledica."