Piše: Ron Synovitz
Dok talibani transformišu svoj vojni lanac komandovanja u vladajuću strukturu Avganistana, saveznici i plemenske konfiguracije koje su poslednjih godina držale jedinstvo dve rivalske talibanske frakcije sada su na testu, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
"Osvajanje zemlje je uvek bilo lak deo. Vladanje, u slučaju Avganistana, biće teško", kaže istoričar Villijam Dalrimpl (William Dalrymple), stručnjak za paštunska plemenska rivalstva. "Tada tenzije i linije podela postaju vidljive."
Stručnjak za bezbednost u Avganistanu Ted Kalahan (Callahan) kaže da će odluke koje talibani sada donose o vladajućoj strukturi odrediti da li će pokret ostati jedinstven ili će se podeliti na regionalne talibanske feude.
Kalahan je rekao za RSE da je moguće pojavljivanje talibanskih feuda pitanje koje on i mnogi drugi stručnjaci sada razmatraju.
Dalrimpl ukazuje da se "cepanje" dogodilo avganistanskoj mudžahedinskoj vladi posle povlačenja Sovjetskog Saveza iz Avganistana 1989. godine.
"Regionalni gospodari rata iz mudžahedinske komande završili su u međusobnim svađama i borbama u Kabulu (ranih devedesetih)", rekao je on za RSE. "Nije nemoguće da bi to sada moglo da se dogodi (između rivalskih talibanskih frakcija). Ali na to pitanje sada niko nije u stanju da odgovori."
"Jedna od stvari koja je iznenadila mnoge zapadne posmatrače jeste koliko su talibani dosad bili koherentni i disciplinovani", rekao je Dalrimpl za RSE. "Prihvaćena ideja bila je da su talibani fragmentisana sila i da su podeljeni. Ali ono što smo videli poslednja dva meseca pokazalo je izuzetnu disciplinu i dobro organizovanu kampanju s vrlo malo neslaganja među plemenima."
Frakcijske podele
Frakcijske podele počele su da se pojavljuju između talibanskog rukovodećeg saveta Keta Šura i komandanata militanata na istoku posle smrti osnivača talibana Mule Mohamada Omara 2013.
Rezultat je bilo dalekosežno prestrojavanje među talibanskim frakcijama širom Avganistana i Pakistana – posebno između tvrdokornih grupa poput mreže Hakani koja je htela da pojača borbe i umerenijih talibanskih lidera koji su tražili aranžman s Kabulom i Islamabadom.
Naznake raskola bile su vidljive u maju 2014. godine kada je RSE izvestio da je vođa mreže Hakani, Siradžudin Hakani, naredio svojim sledbenicima da se ne povinuju naređenjima Keta Šure.
U međuvremenu, najstariji sin Mule Omara, Mula Mohamad Jakub, tražio je podršku svojih saveznika u Keta Šuri kako bi ispunio ličnu ambiciju da bude sledeći vrhovni vođa talibana.
Pošto se Hakani protivio ideji da Mula Jakub bude vrhovni vođa, činilo se da su talibani pred raspadom.
Raskol je, međutim, barem privremeno rešen kompromisima unutar novog komandnog lanca talibana.
Stvorene su tri pozicije zamenika lidera ispod vrhovnog vođe talibana, ali iznad Keta Šure.
Mula Jakub postao je zamenik vođe zadužen za vojne operacije u 13 provincija označenih kao talibanska "zapadna zona". U njima se nalazi i tradicionalni glavni grad talibana Kandahar.
Hakani je imenovan za zamenika vođe koji nadgleda vojne operacije u 21 provinciji talibanske "istočne zone". Njegovi borci sada kontrolišu Kabul.
Mula Jakub i Hakani takođe su nadgledali postavljanje talibanske vlade u senci sve do lokalnih i okružnih nivoa u okviru svojih teritorija.
Treće mesto zamenika vođe stvoreno je za suosnivača talibana Abdula Ganija Baradara, člana Keta Šure koji je pušten iz pakistanskog zatvora na zahtev SAD 2018. godine, posle čega je zadužen za politička pitanja i postavljen u talibansku političku kancelariju u Dohi.
Međutim, mnogi analitičari sumnjaju da Baradar ima veliki uticaj na lokalne komandante i borce u Avganistanu, što je stvarni izvor moći među talibanima.
Uprkos ublažavanju napetosti koje je doneo revidirani talibanski lanac komandovanja, znaci raskola između mreže Hakani i Keta Šure ponovo su se pojavili pošto je Baradarov pregovarački tim potpisao mirovni sporazum sa SAD u Dohi u februaru 2020.
Antonio Đustoci (Giustozzi), stručnjak za talibane s Instituta kraljevske ujedinjene službe (Royal United Services Institute) u Londonu, napade u Kabulu krajem 2020. pripisao je mreži Hakani, rekavši da su izvedeni bez odobrenja Keta Šure i da otkrivaju podele među talibanskim frakcijama.
Plemenska rivalstva
Dalrimpl kaže da bi oni koji žele da shvate promenu dinamike među talibanima u narednim nedeljama i mesecima trebalo da posmatraju avganistanske plemenske konfiguracije i stara rivalstva paštunskih plemena.
"Tokom čitave istorije Avganistana, plemenska lojalnost se menjala poput delova u kaleidoskopu i različite frakcije su se udruživale s različitim frakcijama", kaže Dalrimpl za RSE. "Međutim, ključna stvar koju treba razumeti jeste koliko su ti savezi zasnovani na plemenskim linijama."
"Ako nemate plemensku računicu, ne možete razumeti šta se dešava u Avganistanu", kaže Dalrimpl. "Ne postoji nešto poput trajnih plemenskih podela. Savezi i zakletve lojalnosti mogu se menjati iz meseca u mesec, iz nedelje u nedelju. Ali osnovne podele su prilično jasne."
Dalrimpl zaključuje da je ključna "linija podele" relevantna za ono što će se dalje dešavati s talibanskim vođstvom staro paštunsko plemensko rivalstvo između klanova Durani i Gilzai – rivalstvo koje vekovima prethodi talibanima.
Uopšteno govoreći, objašnjava Dalrimpl, klan Durani je tokom istorije važio za "aristokrate i gospodare", dok su "Gilzai nomadi, nadničari i ljudi bez imovine".
"To su jedinice koje morate posmatrati i proučavati" dok nova talibanska vladajuća struktura počinje da se "razvija poput polaroid fotografije koja se oblikuje pred vama", kaže on.
Baradar je, poput mnogih ključnih ličnosti u Keta Šuri, član klana Durani čiji pripadnici uglavnom žive u južnim delovima Avganistana, poput provincija Kandahar, Helmand i Uruzgan.
Mula Jakub je iz plemena Hotak, iz Hotak ogranka klana Gilzai. Ali on je takođe iz južnog Avganistana i ima snažne veze s Durani talibanima.
Njegove pristalice, uključujući članove klana Durani, tvrdili su da bi on trebalo da bude prirodni naslednik vrhovnog vođe talibana.
Borci pod njegovom komandom kontrolišu region gde su stvoreni talibani, kao i gradove Kandahar i Herat, provinciju Helmand, granični prelaz Spin Boldak prema Pakistanu, celu granicu Avganistana s Iranom i granicu s Turkmenistanom.
Ti borci su zaplenili sofisticiranu američku vojnu opremu od avganistanskih vladinih snaga kada su zauzeli aerodrom Kandahar na jugu i aerodrom Šindad u provinciji Herat.
Siradžudin Hakani dolazi iz plemena Zadran iz klana Gilzai. Njegovo uporište je u jugoistočnim avganistanskim provincijama poput Hosta i Paktije, kao i u pakistanskom plemenskom regionu Severni Vaziristan.
Hakani se smatra najmoćnijim komandantom militanata u Avganistanu. Teritorija koju drže borci njegove ozloglašene mreže Hakani uključuje Kabul i severni grad Mazari Šarif, pored ključnih graničnih prelaza ka severozapadnom Pakistanu, Uzbekistanu i Tadžikistanu.
Hakanijevi borci zaplenili su i značajne količine američkog oružja od avganistanskih bezbednosnih snaga – uključujući oklopna vozila i avione – kada su zauzeli aerodrom Bagram severno od Kabula i druge vojne položaje na severu Avganistana.
Pod sankcijama SAD, kao međunarodni trgovac drogom i zvanično označen kao teroristički vođa, Siradžudin Hakani navodno među talibanima ima najsnažnije veze s terorističkom mrežom Al-Kaida i s glavnom pakistanskom obaveštajnom agencijom ISI.
Bezbednosni analitičar Kalahan zaključuje da od svih talibanskih frakcija, interesima Pakistana najviše pogoduju aktivnosti Hakanija i njegovih boraca.
Nastajanje vladajuće strukture
Razgovori talibana o formiranju nove vlade uključuju sastanke s nekim bivšim avganistanskim zvaničnicima i političkim ličnostima, kao što je bivši predsednik Hamid Karzai iz plemena Popalzai koje je deo Durani Paštuna.
Karzai je na Tviteru (Twitter) naveo da je apelovao na talibane da formiraju "potpuno inkluzivnu" vladu.
Talibani tek treba da najave šire planove o restrukturiranju uloge vlade, posle vođenja gerilskog rata. Neki detalji su ipak počeli da se pojavljuju.
Vahidulah Hašimi, istaknuti taliban upoznat s procesom donošenja odluka, izneo je nacrt strukture vlasti sličnu načinu na kojim je Avganistanom vladano od 1996. do 2001. godine.
U to vreme, vrhovni vođa Mula Omar ostao je u senci i prepustio svakodnevno upravljanje zemljom vladajućem savetu.
Hašimi je rekao za Rojters (Reuters) da će sadašnji vrhovni vođa Mavlavi Hibatulah Akundžada verovatno ostati na vlasti iznad svakog novog vladajućeg saveta kao krajnji autoritet za verska, vojna i politička pitanja.
On je, međutim, nagovestio jednu ključnu razliku u odnosu na talibanski režim Mule Omara. On je rekao da bi mogla da se napravi nova funkcija koja bi bila neka vrsta "predsednika".
Hašimi je rekao da bi ta funkcija trebalo da bude iznad vladajućeg saveta i da se bavi svakodnevnim poslovima vlade, dok Akundžada izdaje edikte iza kulisa.
Od sadašnja tri zamenika lidera talibana, čini se da je Hakani najaktivniji u pokušajima da bude na čelu izvršne vlasti pod Akundžadom.
Pošto su njegovi borci 15. avgusta uveli talibane u Kabul, on je poslao ujaka Kahili-ur-Rehmana Hakanija da traži izjave lojalnosti od ključnih avganistanskih političkih ličnosti i poglavara plemena.
Radio Azadi koji vodi RSE citirao je navode Kahili-ur-Rehmana Hakanija da je izjave lojalnosti dobio od Hešmata Ganija Ahmadžaja, brata izgnanog avganistanskog predsednika Ašrafa Ganija, kao i od Ganijevog bivšeg ministra za granice i plemena, Gula Age Šerzaija.
On takođe tvrdi da je dobio obećanje o vernosti od Ahmada Masuda, sina pokojnog antitalibanskog komandanta poznatog kao "Pandžšerski lav" Ahmada Šaha Masuda.
Masudovi pomoćnici potvrdili su da su u toku "pregovori" s Hakanijem, ali insistiraju da Masud nije obećao vernost ni Hakaniju ni talibanima.
Masud i drugi antitalibanske ličnosti, uključujući potpredsednika Avganistana Amrulaha Saleha, formirali su antitalibanski pokret otpora sa sedištem u dolini Pandžšer severno od Kabula – jednom od nekoliko delova Avganistana koji trenutno nije pod kontrolom talibana.
U međuvremenu, talibanski izvori rekli su 24. avgusta da je bivši pritvorenik iz Gvantanama, Mula Abdul Kajum Zakir, imenovan za vršioca dužnosti ministra odbrane talibana.
Zakir je rođen u okrugu Kadžaki u provinciji Helmand i član je plemena Alizai, koje je deo većeg klana Durani.
Novinska agencija Padžhvok izvestila je da su neke talibanske ličnosti takođe već imenovane na funkcije guvernera Kabula, šef obaveštajne službe, vršioca dužnosti ministra unutrašnjih poslova i vršioca dužnosti ministra finansija.
Koja god vladajuća struktura bude finalizirana, i ko god da bude postavljen na vodeće funkcije među talibanima, Hašimi je rekao da je izvesno da Avganistan neće biti demokratska zemlja.
"Neće biti nikakvog demokratskog sistema jer nema bazu u našoj zemlji", rekao je Hašimi. "Nećemo raspravljati kakav tip političkog sistema treba da primenimo u Avganistanu jer je to jasno. To je šerijatski zakon i to je to."
Facebook Forum