Stručnjaci za oružje međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava Amnesty International (AI) identifikovali su oružje srpske proizvodnje u video zapisima koje su objavile naoružane grupe koje deluju u Sahelu, uključujući i ogranak "Islamske države" koji je preuzeo odgovornost za stotine smrtnih slučajeva civila.
Nove puške, neki od najnovijih dostupnih modela, podudaraju se sa trgovačkim zapisima o prodaji Srbije Burkini Faso, što ukazuje na to da je oružje nedavno prodato vladi pre nego što je dospelo u ruke naoružanih grupa, tvrdi ta organizacija.
Sukob između 'Islamske države' i Al-Kaide proširio se na Sahel
Vođstvo ekstremističke organizacije "Islamska država" (IDIL) priznalo je u maju prošle godine borbe sa rivalskom Al-Kaidom u zapadnom delu afričkog regiona Sahel, južno od Sahare. Borbe besne uglavnom u Maliju i Burkini Faso. Donedavno su, kako je naveo BBC, te radikalne grupe sarađivale.
U svom detaljnom prošlogodišnjem izveštaju koji je preneo BBC, "Islamska država" tvrdi da je napade pokrenula grupa Džamat Nusrat al-Islam val Muslimin (JNIM), grupa povezana s Al-Kaidom.
Koordinator američkog Stejt departmenta za borbu protiv terorizma, ambasador Nathan Sales, kako je u decembru prošle godine naveo BBC, rekao je da su IDIL i Al-Kaida veliki deo svojih operacija preselili iz svog centra u Siriji i Iraku na svoje podružnice u zapadnoj i istočnoj Africi, kao i u Avganistan.
Britanski medijski servis, BBC navodi da to nije samo slučaj kad je reč o borbi vlada protiv pobunjenika, već da postoji i smrtonosno rivalstvo između pristalica Al-Kaide i IDIL-a. To rivalstvo postaje toliko intenzivno da francuski stručnjak za džihad Olivier Guitta iz GlobalStrat Risk Consultancy čak predviđa:
"Afrika će narednih 20 godina biti bojno polje džihada i zameniće Bliski istok".
Deo regiona Sahel, u zapadnoj Africi, koji se nalazi u pograničnom području između Malija, Nigera i Burkine Faso, zbog širenja islamističkih militanata delom je van kontrole vlasti.
"Islamska država", podseća BBC, je i u prošlosti u drugim zemljama dolazila u sukob sa grupama koje podržavaju Al-Kaidu-u Jemenu, Somaliji ili Siriji, boreći se protiv njih za uticaj, članove i resurse.
Kako navodi Amnesty International u izveštaju od 24. avgusta, u severnoafričkom regionu Sahel deluju dobro naoružani džihadisti i etničke milicije. Većina žrtava u tom području dolazi iz Malija, Burkine Faso i Nigera.
Analiza podataka Amnesty International-a takođe pokazuje da su i Češka Republika, Francuska i Slovačka izvozile velike količine malokalibarskog i lakog naoružanja vladama Sahela od izbijanja sukoba.
Do 2020. godine, kada je Srbija poslednji put prijavila transfer oružja u Burkinu Faso, nasilje među naoružanim grupama već je bilo u toku, podsetio je Patrick Vilcken, šef poslovanja, bezbednosti i ljudskih prava pri AI.
Kako podseća AI, zapadnoafrička država Mali se od 2011. godine suočava s pobunom koju predvode razne oružane grupe, uključujući "Islamsku državu Velike Sahare" (ISGS), i Džemat Nusrat al Islam val Muslimin (JNIM) povezan sa Al-Kaidom, a sukob se prelio u Burkinu Faso i Niger.
Naoružane grupe izvršile su više napada na civile, a humanitarna kriza brzo je zahvatila region.
Predsednik Francuske Emanuel Makron (Emmanuel Macron) je u junu najavio smanjenje francuskog vojnog prisustva u regionu Sahel (Maliju, Čadu, Nigeru, Burkini Faso i Mauritaniji), navodeći da više ne odgovara potrebama te oblasti, kao i da će se zatvoriti francuske vojne baze u Maliju, bivšoj francuskoj koloniji.
Kako je podsetio Financial Times, Francuska je započela kampanju protiv džihadističkih ekstremista u Sahelu 2013. godine pod vođstvom tadašnjeg predsednika Fransoa Olanda (Francois Hollande), pošto se smatralo da je pretnja ozbiljna i za bezbednost evropskog kontinenta, i zapadnoafričke regije.
Ta akcija nije postigla uspeh kakav se u početku očekivao. Islamističke ekstremističke grupe koje deluju u Sahelu nisu odstupale, a francuska podrška vojnom učešću u tom delu Afrike pala je na manje od 50 odsto u maju 2021. godine.
Srbija, Češka Republika, Francuska i Slovačka ratifikovale su Sporazum UN o trgovini oružjem (ATT), koji zabranjuje transfer oružja ako postoji rizik da će se ono koristiti za kršenje ili olakšavanje kršenja ljudskih prava, podseća AI.
"Sukob u Sahelu praćen je ozbiljnim kršenjem ljudskih prava koje čine sve strane, uključujući masakre civila od strane neodgovornih oružanih grupa. Više od milion ljudi raseljeno je u regionu, a humanitarna kriza brzo postaje jedna od najgorih na svetu", rekao je Patrick Vilcken, iz Amnesty International.
Srpsko oružje u regionu jedne od najgorih humanitarnih kriza na svetu
"U ovom sve strašnijem kontekstu, države moraju delovati krajnje oprezno kada razmatraju transfer oružja u Sahel. Ne samo da postoji neprihvatljivo visok rizik od preusmeravanja na oružane grupe, nacionalne vojske i policijske snage u region koje prate zastrašujući podaci o kršenju ljudskih prava", rekao je Vilcken i uputio apel državama.
"Uoči godišnje konferencije Ugovora UN o trgovini oružjem sledeće nedelje, apelujemo na sve države da ispune svoje obaveze i da se uzdrže od bilo kakvog prenosa oružja koji bi mogao da podstakne kršenje ljudskih prava, kazao je on.
Delegati iz 110 zemalja sastaće 30. avgusta se u Ženevi na Sedmoj konferenciji država ugovornica ATT, odnosno, Sporazuma UN o trgovini oružjem.
ATT zabranjuje izvoz naoružanja tamo gde postoji najveći rizik da će se ono koristiti za činjenje ili omogućavanje genocida, zločina protiv čovečnosti, ratnih zločina i ozbiljnih kršenja ljudskih prava. Ovo uključuje rizik da će oružje prodato vladama biti nezakonito preusmereno na kršitelje ljudskih prava.
Više od 6.000 smrti civila u Burkini Faso, Maliju i Nigeru za pet godina
Situacija u centralnom regionu Sahela postaje sve nestabilnija, a naoružane grupe su se povećale u kontekstu višestranog i brutalnog sukoba, navodi AI.
Prema informacijama iz baze podataka o lokacijama oružanih sukoba, između 2017. i 2021. godine u Burkini Faso, Maliju i Nigeru prijavljeno je više od 6.000 smrti civila. A prema podacima UNHCR -a, više od 1.200.000 Burkinaba raseljeno je od 2016. godine.
Prema podacima AI, u junu 2021. godine neidentifikovani naoružani ljudi ubili su 130 civila u selu Solhan u Burkini Faso, što je najgori napad na civile do sada u sukobu. "Islamska država Velike Sahare" (ISGS) preuzela je odgovornost za više napada na civile 2021. godine, uključujući i jedan 21. marta u kojem je 137 ljudi poginulo na nekoliko lokacija u Nigeru.
Takozvane grupe za samoodbranu, osnovane suprotstavljene JNIM-u i ISGS-u, takođe su izvršile masakre civila, što je dovelo do krvavog ciklusa odmazde, podseća AI. U martu 2020. godine, jedna takva grupa za samoodbranu, Koglweogo, pokrenula je niz užasnih napada na sela u Burkini Faso u kojima su poginule najmanje 43 osobe. Mesec dana ranije, Dan na Ambassagou, etnička oružana milicija, ubila je 32 seljana u Ogossaguu, u Maliju, navodi se u izveštaju.
I srpsko oružje iz Zastave u rukama ekstremističkih boraca u Maliju i Burkini Faso
Amnesti International je prikupio i analizirao više od 400 primeraka digitalnog sadržaja iz Burkine Faso i Malija, uključujući proverene fotografije i video zapise koje su članovi oružanih grupa na društvenim mrežama objavili u periodu od januara 2018. do maja 2021. Na snimcima se vide zalihe oružja, kao i oružje u rukama boraca iz različitih oružanih grupa, uključujući ISGS, JNIM, Dozos, dobrovoljce za odbranu otadžbine (VDP), Koglweogo i Dan au Ambassagou, u Maliju i Burkini Faso.
Dok su među oružjem na fotografijama i video zapisima u najvećem broju bili nasleđeni kalašnjikovi sovjetskog porekla stari više decenija, Amnesty je identifikovala 12 slučajeva gde su borci nosili novije oružje srpske kompanije Zastava. To uključuje teške mitraljeze M02 Cojote i puške serije M92 i M05 kao i najnovije modele M05E3 koji nisu bili dostupni pre nego što su borbe započele u severnom Maliju 2011.
Iako ustanovljavanje preciznog lanca usmeravanja ovog oružja nije bilo moguće, verovatno je da je ono preusmeravano naoružanim grupama ili preko nedozvoljenih kanala ili zauzimanjem ratišta, navodi AI.
U periodu 2015-20. Srbija je, prema godišnjim izveštajima za ATT, prijavila ukupan transfer 20.811 pušaka i karabina; 4.000 jurišnih pušaka; 600 revolvera i samopunjivih pištolja i 290 mitraljeza u Burkinu Faso, navodi AI.
ATT zahteva od država ugovornica da procene rizik od preusmeravanja naoružanja - posebno malokalibarskog i lakog naoružanja koje je lako sakriti i transportovati. Ako postoji znatan rizik da će oružje biti preusmereno na krajnje korisnike koji će ih koristiti za kršenje ili olakšavanje kršenja ljudskih prava, izvoz ne bi trebalo da bude odobren.
Srbija 2020. prijavila transfer oružja u Burkinu Faso u kojoj su sukobi već bili u toku
"Do 2020. godine, kada je Srbija poslednji put prijavila transfer oružja u Burkinu Faso, nasilje među naoružanim grupama već je bilo u toku. Svaka adekvatna procena rizika od strane Srbije zaključila bi da bi prodaja naoružanja Burkini Faso verovatno doprinela kršenju ljudskih prava", naveo je Patrick Vilcken u izveštaju AI.
"Srpsko oružje koje smo identifikovali najnoviji je dokaz da svako oružje prodato vladama u regionu Sahel rizikuje da padne u ruke brutalnih oružanih grupa i podstakne pogoršanje sukoba", upozorio je Vilcken.
Ostalo evropsko oružje za Mali i Burkinu Faso
Prema zvaničnim podacima iz godišnjeg izveštaja EU, od 2013. države Evropske unije (EU) izdale su Maliju i Burkini Faso 506 dozvola za vojnu opremu, vrednih 205 miliona evra.
Slovačka je prijavila transfer 1.000 komada oružja za napad, 2.460 pušaka i karabina, 550 mitraljeza; 680 pištolja i revolvera i 750 puškomitraljeza do Malija; Češka Republika je prijavila transfer 3.500 jurišnih pušaka i 10 puškomitraljeza u Burkinu Faso; a Francuska je izvestila o još 1.164 pištolja i samopunjivih revolvera, 4 puške i karabine, zajedno sa 13 borbenih oklopnih vozila u Mali.
"Kako se situacija pogoršava širom Sahela, sve zemlje izvoznice moraju usvojiti stroge mere zaštite kako bi sprečile preusmeravanje oružja oružanim grupama ili njihovo korišćenje za kršenje ljudskih prava od strane oružanih snaga. Ako se one ne mogu garantovati, oružje ne treba izvoziti. Države uvoznice takođe moraju suzbiti nezakonitu prodaju oružja i obezbediti da zalihe budu sigurne", upozorio je direktor u AI Patrick Vilcken.
Zvaničnici u Srbiji se 24. avgusta nisu javno izjasnili povodom izveštaja AI.
Srpsko oružje završavalo je prethodnih godina i u rukama ekstremista i naoružanih frakcija u Siriji.
U istraživanju Mreže za istraživanje organizovanog kriminala i korupcije (OCCRP) i Balkanske istraživačke mreže (BIRN) iz 2016. godine navodi se da je sa Aerodroma “Nikola Tesla” u Beogradu za nešto više od prethodnih godinu dana ukupno 49 aviona prebacivalo oružje iz Centralne i Istočne Evrope, ka Bliskom Istoku i Turskoj.
"Govorimo i o oružju koje je sveže proizvedeno 2015. godine i koje se sada nalazi u Siriji”, rekla je tada za RSE regionalna urednica OCCRP Miranda Patrucić.
Ona podseća da po međunarodnom zakonu, ako samo postoji sumnja da bi to oružje moglo da završi negde drugde ta pošiljka bi trebalo da bude odbijena, odnosno, ne bi trebalo izdati dozvolu za izvoz.
Srbija je 2013. godine odbila da da dozvolu da se izvozi oružje u Saudijsku Arabiju zbog toga što su nadležni sumnjali da to oružje nije namenjeno Saudijskoj Arabiji, da se tamo neće koristiti i da uopšte Saudijska Arabija taj tip oružja ne koristi.
Kasnije, međutim, srpsko oružje se ponovo izvozilo i dospevalo u ruke ekstremista, pokazali su medijski izveštaji.
Najveći izvoznici oružja u svijetu
Kamerunski vojnik puca u žene i decu puškom M21 iz kragujevačke Zastave
Nakon objavljivanja slike kamerunskog vojnika polovinom 2018, koji puca u žene i decu puškom M21 – proizvedenom u kragujevačkoj Zastavi, organizacija Amnesty international je Srbije tražila da zaustavi isporuke oružja toj zemlji.
"To oružje se prodaje, radi se o šest komercijalnih ugovora sa Kamerunom od 2014. Vrednost tog posla je 31 milion evra, i milion i 900 hiljada dolara. Na kraju krajeva, desetostruko oružja više u Kamerun izvoze SAD, Kina, Austrija, nego što izvozi Srbija", izjavio je tadašnji ministar trgovine Rasim Ljajić za televiziju N1.
Prema podacima Ujedinjenih nacija, Kamerun je od 2013. jedan od najvećih kupaca srpskog oružja.
Istraživački portal BIRN je u septembru 2017. izvestio da su se na Tviteru pojavile fotografije srpskih mitraljeza Kojot u Kamerunu i Nigeriji, koji su zaplenjeni od boraca Boko Harama.
Srpsko oružje završavalo u Donbasu, Jemenu i Siriji
Međunarodni istraživački portal Arms Watch, objavio je 2019. da se srpsko oružje Ukrajini koristi u borbi u borbama na istoku te zemlje.
Na pitanje novinara da li Srbija prodaje oružje Ukrajini koje se koristi u Donbasu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da to nije istina.
"Mi smo istražili našu kompletnu trgovinu sa Ukrajinom, koja je inače dozvoljeni ’end user’ (krajnji korisnik). Da jesmo, sve bi bilo po zakonu, ali slučajno se dogodilo da nismo“, rekao je Vučić.
Isti portal je objavio te godine i saznanja o potencijalno koruptivnom izvozu oružja, u kome su gubitnici bili državna kompanija Krušik i budžet Srbije, a profiter privatna firma GIM, koju je predstavljao otac Nebojše Stefanovića, tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova.
Oružje koje su, preko GIM-a, uz posredovanje Stefanovića starijeg, kupovale kompanije iz Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Sjedinjenih Američkih Država, navodi Gajtandžijeva, na kraju je navodno završavalo u rukama islamskih militanata u Jemenu i Siriji, skupina koje su činile mnogobrojne ratne zločine.
Ministar Stefanović je te tvrdnje negirao.
Ministarstvo trgovine: Nismo odgovorni za oružje u Jemenu
Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije negiralo je i u septembru 2019. navode u medijima da je oružje proizvedeno u Srbiji izvoženo u Jemen, ističući da nije izdata nijedna dozvola za izvoz naoružanja, vojne opreme i robe dvostruke namene u Jemen, kao ni za izvoz u bilo koju drugu zemlju koja se nalazi pod sankcijama međunarodne zajednice.
U saopštenju je još navedeno da Srbija „na koji način ne može snositi odgovornost za to kako će zemlja krajnje destinacije dalje postupati sa uvezenom robom".
Oružje proizvedeno u Srbiji je avgusta 2019. uočeno na fotografijama pripadnika obe strane uključene u krvavi sukob u Jemenu, državi koja je pod režimom sankcija Ujedinjenih nacija na uvoz oružja. U njoj su u sukobu trupe etničke grupe Hutu, za koje se spekuliše da uživaju podršku Irana, i snage koje su podržane od strane susedne Saudijske Arabije i koje kontrolišu sever Jemena, sa glavnim gradom Sanom.
Publikovana je fotografija sa jednim vojnikom koji u rukama drži M93 pušku, proizvedenu u fabrici u Kragujevcu. Slično se dogodilo i u julu kada se Tviterom proširila fotografija vojnika pripadnika pro-saudijskih snaga sa Zastavinom M05 puškom.
Međunarodna nevladina organizacija Hjuman rajts voč (Human Rights Watch) je apelovala na zaustavljanje izvoza oružja u Saudijsku Arabiju, nakon što je 9. avgusta 2019. u avio udarima u Jemenu ubijeno 26 dece a najmanje 19 ranjeno.
Generalni direktor kragujevačke fabrike “Zastava oružje”, Milojko Brzaković, rekao je u maju 2017. za RSE da ta kompanija ima informacije da se mitraljez iz njene proizvodnje našao na sirijskom ratištu, ali da to oružje nije bilo upućeno u Siriju već da je određena količina legalno izvezena u Saudijsku Arabiju.
