Kineska Narodnooslobodilačka vojska izvela je vojne vežbe kod Tajvana u poslednjoj vojnoj eskalaciji u Tajvanskom moreuzu posle meseci jačanja tenzija, uz poruke kineskih državnih medija da bi Tajvan mogao da završi kao Avganistan ako nastavi da se oslanja na SAD, pišu svetski mediji.
Kineski borbeni avioni, protivpodmornički avioni i borbeni brodovi u utorak, 17. avgusta, izveli su vojne vežbe blizu Tajvana s obrazloženjem Narodnooslobodilačke armije da su vežbe neophodne za očuvanje kineskog suvereniteta, navodi Asošiejtid pres (Associated Press).
Kina je, kako ističe AP, pojačala vojne vežbe oko Tajvana koji smatra svojom teritorijom.
Portparol kineske istočne komande naveo je u saopštenju je da su nedavne provokacije SAD i Tajvana ozbiljno povredile suverenitet Kine.
Vežbe kineske Narodnooslobodilačke armije su "ozbiljan odgovor" na "spoljno mešanje i provokacije tajvanskih nezavisnih snaga", rekao je on. "Nedavno su SAD i Tajvan napravili niz provokacija, šaljući ozbiljno pogrešne signale, ozbiljno povređujući kineski suverenitet i ozbiljno ugrožavajući mir i stabilnost u Tajvanskom moreuzu".
S druge strane, tajvansko ministarstvo odbrane saopštilo je da je u potpunosti shvatilo i procenilo situaciju na moru i u vazduhu i da je spremno da odgovori u svakom pogledu.
U junu je, ukazuje AP, rekordnih 28 kineskih borbenih aviona letelo prema Tajvanu.
Prošle nedelje sastali su se oficiri američkih i tajvanskih obalskih straža da bi razgovarali o poboljšanju saradnje i komunikacije. Sastanak je usledio posle objavljivanja planova SAD o prodaji 40 samohodnih haubica Tajvanu u dogovoru vrednom 750 miliona dolara koji je naišao na oštru osudu Pekinga.
SAD održavaju samo nezvanične odnose s Tajvanom, ali su ključni snabdevač Tajvana oružjem i najbliži politički saveznik, ukazuje AP, dodajući da su američko-tajvanske veze ojačale usred pogoršanja odnosa Vašingtona s Pekingom.
Eskalacija u Tajvanskom moreuzu
Kineske vojne vežbe predstavljaju poslednju vojnu eskalaciju u Tajvanskom moreuzu, gde se tenzije pojačavaju mesecima, ocenjuje Tajms (The Times) i ukazuje da Kina izvodi vežbe i obuke pokazujući odlučnost da zauzme ostrvo koje smatra svojom teritorijom, ali koje ima bezbednosni pakt sa SAD o snabdevanju vojne opreme i tehnologije kako bi se odvratila invazija.
Kina pojačava vojne vežbe kod Tajvana, ističe britanski list i dodaje da su u neobičnom potezu najmanje dva kineska aviona navodno ušla u područja koja je Tajvan odredio za svoju vojnu upotrebu.
S povećanim pretnjama iz Pekinga, Vašington produbljuje veze sa Tajvanom, slanjem na ostrvo visokih američkih zvaničnika i doniranjem vakcina protiv korona virusa, što je, kako navodi Tajms, razljutilo Kinu, čije su diplomate upozorile američke kolege da je Tajvan pitanje kineskog suvereniteta i najosetljivije pitanje u američko-kineskim odnosima.
Posle izveštaja prošle nedelje da su snage tajvanske i američke obalske straže izvele zajedničke vežbe, Tajvan je negirao učešće američkih brodova u vežbi, navodeći da su dve strane osnovale "tajvansko-američku radnu grupu obalske straže".
S druge strane, dodaje Tajms, kineski analitičari su uvereni da je došlo do zajedničke vežbe, navodeći da je to oblik vojne saradnje koji bi mogao otvoriti put za prave zajedničke vežbe tajvanskih i američkih vojnih snaga.
Poruke iz Pekinga
Kineski državni mediji kažu da je Avganistan lekcija za Tajvan o tome kako SAD napuštaju svoje saveznike, ističe Njuzvik (Newsweek).
Tabloid Global tajms (Global Times) koji kontroliše Kineska komunistička partija, u ponedeljak, 16. avgusta, upozorio je Tajvan da bi mogao da završi kao Avganistan ako nastavi da se oslanja na SAD.
U uredničkom komentaru navedeno je da je povlačenje američkih trupa iz Avganistana dovelo do toga da talibanske snage brzo preuzmu kontrolu, što je "težak udarac kredibilitetu i pouzdanosti SAD".
Tabloid je naveo da se slično dogodilo s padom Sajgona na kraju Vijetnamskog rata 1975, kao i da su SAD "napustile svoje saveznike, Kurde" kada su povukle trupe sa severa Sirije 2019. godine.
Tajvan je sličan Avganistanu po tome što je tražio podršku od SAD, istakao je Global tajms i upitao da li je situacija u Avganistanu "neka vrsta predskazanja sudbine Tajvana".
Haotično američko povlačenje iz Avganistana dalo je Pekingu priliku za propagandu i poruke kineskih medija o navodnom slabljenju Amerike i pretnjama Tajvanu invazijom, ističe CNN.
"Pad Kabula označava kolaps međunarodnog imidža i kredibiliteta SAD", navela je u komentaru državna novinska agencija Sinhua.
"Posle udara globalne finansijske krize i pandemije COVID-19, raspad američke hegemonije postao je neosporna stvarnost. Neuspeh u Avganistanu je još jedna prekretnica u tom spiralnom padu", dodala je agencija.
Artur Ding (Arthur), profesor međunarodnih odnosa na Nacionalnom univerzitetu Čengči u Tajpeju, rekao je da su propagandne poruke Pekinga o Avganistanu "jeftini psihološki rat", ističući da je cilj da se ukaže na navodnu nepouzdanost SAD, što je posebno prijemčivo za pristalice tajvanske opozicije koje favorizuju bliže veze s Peking.
Poslednjih dana, ukazuje CNN, na tajvanskim društvenim mrežama pojavile su se rasprave kako bi vlada u Tajpeju odgovorila u slučaju kineske invazije i da li bi SAD zaista stale u odbranu ostrva, posle čega je javno reagovao premijer Tajvana Su Ceng Čang.
Poređenje Tajvana s Avganistanom
Tajvanski premijer branio je sposobnost ostrva da odoli kineskom napadu pošto je povlačenja SAD iz Avganistana pokrenulo pitanja o američkoj posvećenosti bezbednosnim pitanjima u Aziji, ukazuje Blumberg (Bloomberg).
Premijer Su odbacio je poređenja između obećanja SAD da će pomoći demokratski izabranoj vladi u Tajpeju da se odbrani i podršku Vašingtona režimu u Kabulu. Tajvan može da izbegne da bude "progutan" sve dok izbegava slična unutrašnja previranja kao u Avganistanu, rekao je Su u utorak, 17. avgusta.
"Krvava lekcija koju treba izvući iz Avganistana jeste da ako ste u unutrašnjem haosu, ljudi izvana vam ne mogu pomoći, čak i ako to žele", rekao je on.
Za razliku od Avganistana, ističe Blumberg, Tajvan uživa u četvrt veka demokratske vladavine bez unutrašnjih sukoba i preživeo je povlačenje američkih snaga pre više od četiri decenije bez incidenata.
Štaviše, ukazuje dalje Blumberg, potreba da se koncentrišu dodatne američke snage u zapadnom Pacifiku radi odbrane bezbednosnih partnera poput Tajvana od kineskog pritiska, bio je glavni argument onih koji su podržavali povlačenje iz Avganistana.
Facebook Forum