Srbija je zainteresovana za preuzimanje Vazduhoplovnog zavoda Kosmos iz Banjaluke, potvrdio je Dušan Vještica, direktor tog preduzeća namenske industrije Republike Srpske, jednog od dva bosanskohercegovačka entiteta, za Radio Slobodna Evropa (RSE).
To bi u poslednjih pet godina bila druga od ukupno četiri firme namenske industrije entiteta Bosne i Hercegovine koja bi bila integrisana u vojnu proizvodnju Srbije, nakon što se od ratova 1990. raspao klaster kompanija koje su radile u jedinstvenom sistemu odbrane dotadašnje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ).
Prvi čovek banjalučkog Kosmosa Dušan Vještica precizira da Srbija, osim sa tom firmom, želi strateško partnerstvo sa celom namenskom industrijom Republike Srpske (RS).
“To je neka mnogo šira priča. O budućem vlasništvu u Kosmosu ne pregovara firma već direktno dvije vlade. A da li će je preuzeti Yugoimport SDPR ili direktno država Srbija, to je druga priča. Za sada se ne zna”, kaže Vještica.
O čemu se radi?
Beogradski Yugoimport SDPR, gigant jugoslovenske vojne industrije osnovan posle Drugog svetskog rata, danas je integrator srpske namenske, najveći izvoznik i uvoznik naoružanja i opreme. U ovom državnom preduzeću nisu odgovorili na upit RSE u vezi sa planiranim akvizicijama u RS.
Vojni analitičar iz Beograda Aleksandar Radić, urednik portala Balkanska bezbednosna mreža, kaže za RSE da su Kosmos i proizvođač vojne optike Zrak iz Teslića u Bosni i Hercegovini, koji je od 2017. u većinskom vlasništvu Vlade Srbije (51 odsto Srbija, 49 Republika Srpska), pre 30 godina izgubili su lokalni značaj ali su danas za Srbiju važan šraf u aktuelnoj modernizaciji armije i značajnijem obnavljanju izvoza, posebno ka tradicionalnim partnerima iz doba Jugoslavije na severu Afrike.
“Radi se o novcu. Beograd računa da će mu se to isplatiti i deluje pragmatično. Reč je o nastojanju da se zarade pare i Kosmos je zlata vredan u toj priči”, naveo je Radić.
Proizvodi Kosmosa, nekadašnjeg lidera u remontu radarskih i raketnih sistema koji su i u srpskom Ratnom vazduhoplovstvu, danas nisu traženi u matičnoj državi Bosni i Hercegovini.
Nakon tavorenja i dugova iz restrukturiranja od 12,5 miliona evra taj banjalučki brend od sredine ove decenije odradio je nekoliko milionski vrednih poslova za srpsku namensku i preživeo.
Pola prihoda Kosmosa od Srbije
Po podacima iz tog banjalučkog preduzeća, Kosmos skoro polovinu prihoda ostvaruje kroz saradnju sa Ministarstvom odbrane Srbije. Pre tri godine potpisali su ugovor o remontu raketnih sistema vredan dva miliona evra, prošle godine zajednički je realizovan posao od 1,1 milion evra, a drugi od 1,15 miliona evra je u toku.
Direktor Vještica kaže da poslednjih pet godina posluju pozitivno.
“Saradnju sa Srbijom vidimo kao treći životni ciklus Kosmosa. I dalje bismo radili na održavanju raketnih sistema protivvazdušne odbrane, samo to više ne bi bili zastarjeli Neva ili Pečora, već moderni Pancir-S1 i Buk koje je nabavila Srbija”, zaključio je Vještica.
Još jedna od firmi namenske industrije u Republici Srpskoj sa kojom Srbija sarađuje je Orao iz Bijeljine, u većinskom vlasništvu Vlade RS. Nakon što je sa tim preduzećem u februaru u Beogradu potpisan ugovor od 3,7 miliona evra za remont motora u lovcima Orao i školsko-borbenim Super Galeb-G4 srpskog Ratnog vazduhoplovstva, ministar odbrane Srbije Nebojša Stefanović posetio je Orao i Kosmos i najavio nove poslove.
“Saradnja je dobra, ali postoji prostor za njeno dalje unapređenje. Razmatrani su mogući budući modaliteti saradnje koji bi bili od značaja za nastavak opremanja Vojske Srbije, u isto vreme i za dalji razvoj ovog preduzeća”, rekao je Stefanović u obilasku Kosmosa, a saopštilo je 11. marta Ministarstvo odbrane.
Poseta Kairu
Vojni analitičar Aleksandar Radić veruje da bi jedan od prvih poslova za Kosmos nakon kupovine mogao da bude na protivvazdušnom sistemu ruske proizvodnje iz šezdesetih Kub-M kojim raspolaže Vojska Srbije.
“U pozadini, kažu glasine, stoji potencijalni ugovor sa Egiptom koji je pokazao interes da kupi srpske Kubove. Kosmos bi imao vrlo važnu ulogu po pitanju remonta da bi se realizovao taj unosan posao”, smatra Radić.
Potvrdu o mogućem izvozu, koji je pomenuo Radić, vidi u poseti Kairu visoke delegacije Ministarstva odbrane Srbije, na čelu sa Nebojšom Stefanovićem, sredinom jula kada je sa glavnokomandujućim Oružanih snaga Egipta, ministrom odbrane i vojne proizvodnje general-potpukovnikom Mohamedom Ahmedom Zakijem, potpisan memorandum o saradnji u oblasti odbrane.
Zvanični stav Beograda je da je Republika Srpska strateški i spoljnopolitički prioritet Srbije, te da to važi i za saradnju u namenskoj industriji.
Sadašnji ministar unutrašnjih poslova u Vladi Srbije, prethodno ministar odbrane, rekao je na sajmu naoružanja i vojne opreme u Beogradu “Partner 2019” da je za Srbiju od izuzetnog strateškog značaja da se proizvodni kapaciteti Republike Srpske očuvaju i unaprede, kao i da Srbija želi da njena odbrambena industrija uđe u vlasničku strukturu određenih preduzeća namenske industrije Republike Srpske.
“U budućnosti ćemo za to odvajati više novca uprkos tome što se mnogi namršte kada čuju da namenska industrija Srbije sarađuje sa namenskom Republike Srpske”, rekao je, između ostalog, u maju 2019. ministar Vulin, a prenelo Ministarstvo odbrane.
Bivši zamenik ministra odbrane BiH: Politika u igri
Enes Bećirbašić, bivši zamenik ministra odbrane Bosne i Hercegovine, rekao je za RSE da je zajednički biznis u obostranom interesu, ali da ima određene rezerve.
“Neki političari općenito u regionu koriste oblast namjenske industrije kao neku vrstu prednosti i načina na koji mogu ostvariti neke svoje političke ciljeve. To je opasno i nije dobro. U tom kontekstu ulaženje Srbije u vlasničke odnose u dijelove namjenske industrije u BiH može imati takav prizvuk, posebno kada slušamo političare koji su na vrlo visokim pozicijama koji imaju vrlo neprimjerene komentare, ako gledamo da budemo dobre komšije”, naveo je Bećirbašić.
Đuro Kozar, vojno-politički analitičar iz Sarajeva, smatra da je saradnja sa Srbijom šansa da vojna industrija RS izađe iz krize i uhvati korak sa uspešnim preduzećima odbrambenog sektora u ostatku zemlje.
„Što se tiče vojne industrije tu ne bi trebalo da bude nikakve politizacije, da ne bude prijetnji i da ne bude iskorišteno za bilo kakve sukobe. Vojna industrija je respektabilan izvoznik, većina zemalja u svijetu ulaže u tu industriju i od nje ima koristi“, smatra Kozar.
Ko je vlasnik?
Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, saopštila je 17. maja tokom posete Istočnom Sarajevu da je Srbija u Republiku Srpsku od 2014. uložila više od milijardu evra kroz projekte privredi, energetici i donacije za oporavak lokalnih sredina.
“Ekonomski oporavak Republike Srpske u prvom kvartalu ove godine jedan je od rezultata naše saradnje, investicija i pomoći“, rekla je Brnabić nakon zajedničke sednice vlada RS i Srbije.
Analitičar Đuro Kozar podsetio je da je u Federaciji BiH, jedan od dva entiteta u BIH, Vlada vlasnik većine objekata namenske industrije.
„Što se tiče vlasništva u vojnoj industriji Republike Srpske, očito je da će to biti Vlada RS. Nisam shvatio da će vlasnik biti neko iz Srbije. Mislim da će Vlada RS, kao u Federaciji BiH imati većinski vlasnički kapital i raspolagati sredstvima, a kasnije će se dogovoriti kako će ta sredstva vraćati”, ocenio je Kozar.
Enes Bećirbašić je zaključio da je domaćoj ekonomiji potreban razvoj, ali i da su za napredak industrije važne dobre namere.
“Međutim, ovoga časa ponašanje političara iz ovog našeg okruženja ne daje baš previše prostora za gledanje na tu stvar sa ekonomskog aspekta. To je jedini problem po meni, zbog čega eventualno treba biti oprezan kad su te stvari u pitanju”, zaključio je Bećirbašić.
U namenskoj industriji Federacije Bosne i Hercegovine posluje osam preduzeća okupljenih u državni koncern. Među njima su Binas iz Bugojna, BNT iz Novog Travnika, Unis Ginex iz Goražda, Igman iz Konjica, Pretis iz Vogošće kod Sarajeva, Vitezit iz Viteza i Zrak iz Sarajeva. Osim pomenutih iz Republike Srpske, u ovom entitetu radi i i Tehničko-remontni zavod Bratunac.
Ministarstvo odbrane Srbije do zaključenja teksta nije odgovorilo na pitanja RSE u vezi sa ovom temom.
Specijalni odnosi
Srbija i bosanskohercegovački entitet Republika Srpska od oktobra 2006. imaju sporazum o specijalnim paralelnim odnosima.
Tim dokumentom, koji su potpisali tadašnji predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica i predsednik Boris Tadić, tadašnji predsednik Vlade RS Milorad Dodik i predsednik RS Dragan Čavić, predviđeno je posebno razvijanje saradnje u privredi, nauci, obrazovanju.
Saradnja je intenzivirana od dolaska Srpske napredne stranke (SNS) na vlast u Srbiji 2012. i kroz ekonomsku pomoć Beograda Republici Srpskoj.
Zvanični Beograd poslednji put je stav o događajima u Bosni i Hercegovini pokazao izjavom predsednika Srbije Aleksandra Vučića da nije pristalica nametnutih odluka, u vezi sa odlukom visokog predstavnika u BIH Valentina Incka od 23. jula o zabrani i kažnjavanju negiranja genocida kojoj se usprotivio entitet Republika Srpska.
„Nametnute odluke nikada nikome nisu donele dobro, već samo podele“, rekao je Vučić 24. jula za beogradsku Televiziju Pink.
Od 26. jula, kako su saopštili, u znak protesta zbog te odluke Visokog predstavnika predstavnici političkih partija RS ne učestvuju u radu državnih institucija.
