Nacionalni koordinacioni tim za imunizaciju u Srbiji preporučio je za treću dozu vakcine, kao dopunsku u borbi protiv pandemije COVID-19, Fajzer (Pfizer) ili Moderna vakcinu, koja bi u Srbiju trebalo da stigne na jesen.
Ovaj stručni komitet, ipak, nije isključio mogućnost da građani i za treću dozu biraju bilo koju od četiri vakcine koje je do sada odobrila Agencija za lekove u Srbiji.
U Srbiji su odobrene četiri vakcine, američko-nemačka Fajzer/Biontek (BioNTech), britanska Astra Zeneca, ruska Sputnik V i kineska Sinofarm (Sinopharm).
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je 15. jula da je Srbija nabavila i petu vakcinu protiv korona virusa američkog proizvođača Moderna koja bi trebalo da stigne u oktobru.
Epidemiolog i profesor u penziji Medicinskog fakulteta u Beogradu Zoran Radovanović rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da su i domaći stručnjaci morali da uvaže činjenicu da su se Fajzer i Moderna vakcine, zasnovane na informacionoj platformi RNK, pokazale najboljim.
„Ovo je po meni hrabro, ja sam čak mislio da će formulisati ’bilo kojom’ da narod bira, međutim, oni su se jasno opredelili naučno gledano. To je opravdano“, naveo je Radovanović.
Veliki broj građana u Srbiji primio je kinesku vakcinu jer je ona bila najdostupnija u početku vakcinacije, koja je u Srbiji počela u januaru.
Epidemiolog Zoran Radovanović je i sam primio kinesku vakcinu, kaže zahvalan je na tome, ali ako može da bira za treću dozu da bi primio jednu od dve RNK vakcine.
„Mi imamo velike zalihe kineske vakcine, onda nisu mogli da kažu isključivo ćemo se orijentisati na ove (Fajzer i Moderna). To zavisi i koliki bude pritisak vakcinisanih da dobiju treću dozu“, smatra on.
'Diplomatija vakcina' Rusije i Kine u Srbiji
Šta je preporučeno?
Preporuka je da se treća tzv."buster (booster) doza" vakcine primi najmanje šest meseci posle druge, a najbolje bi bilo da ljudi prime RNK vakcinu, pojasnio je državni sekretar u Ministarstvu zdravlja i predsednik Nacionalnog koordinacionog tima za imunizaciju Mirsad Đerlek.
Đerlek je objasnio za RTS, 26. jula, da se preporuka Fajzerove ili Moderna vakcine za treću dozu zasniva na ispitivanjima na velikom uzorku u svetu, kao i na osnovu iskustva stručnog komiteta koji je ustanovio da ove „dve vakcine imaju najbrži imunološki odgovor na korona virus“.
"Međutim, i sve ostale vakcine su kvalitetne i ne možemo ih zanemariti", naveo je Đerlek.
Prema njegovim rečima treća doza je potrebna za određene kategorije stanovništva, kao što su hronični bolesnici, pacijenti sa malignim bolestima, transplantirani pacijenti, pacijenti stariji od 70 godina, pacijenti stariji od 60 godina u domovima za stare, zaposleni u zdravstvu i službama socijalne zaštite.
Đerlek je dodao da na treću dozu imaju pravo i svi građani gde nije bilo očekivanog imunološkog odgovora.
Preporuku Komiteta za imunizaciju razmotriće do 1. avgusta Krizni štab za suzbijanje pandemije korona virusa i potom doneti konačnu odluku.
Šta sada?
Vlasti u Srbiji najavile su izgradnju fabrike za proizvodnju kineske Sinofarm vakcine, što bi prema rečima predsednika Aleksandra Vučića trebalo da počne za nekoliko dana.
Osim toga, državni Institut za virusologiju, vakcine i serume “Torlak” u Beogradu počeo je u junu da proizvodi rusku vakcinu Sputnik V sa komponentama koje su stigle iz Rusije.
Epidemiolog Zoran Radovanović kaže da ne zna šta će vlasti u Srbiji raditi sa zalihama kineske vakcine, a posebno sa fabrikom kineske vakcine.
„Sada kada postoje bolje alternative, bojim se da je to propala investicija“, ocenio je Radovanović.
U martu je iz kabineta predsednika Srbije, nakon razgovora sa kineskom ambasadorkom Čen Bo, saopšteno da će fabrika koja će u Srbiji proizvoditi vakcinu kineske kompanije Sinofarm svrstati Srbiju među zemlje koje "i na ovom planu mogu da budu konkurentne na izuzetno zahtevnom svetskom tržištu".
Vučić najavio da će se ’bustovati’ kineskom vakcinom
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je 16. jula, pre preporuke stručnog komiteta za imunizaciju, da će primiti i treću vakcinu i to kinesku.
„Čekam da kažu da li je savet da se primi neka druga ili ista vakcina, ako ne bude tog saveta, ja ću da primim istu, ali to je stvar izbora ljudi“, rekao je Vučić na niškoj TV Belami.
On je tada naveo da kineska vakcina sporije stvara antitela od Fajzera, Astra Zeneke i Sputnjika, ali da je kineska „tradicionalna vakcina koja nema baš nikakav rizik“.
Vučić je vakcinisan i revakcinisan kineskom vakcinom.
Može li vakcina da pokvari odnose sa Kinom i Rusijom?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je više puta, od izbijanja pandemije COVID-19, zahvaljivao Kini na solidarnosti i govorio da su građani Srbije među prvima u svetu dobili kvalitetnu zaštitu.
Osim najave izgradnje fabrike koja će proizvoditi kineski Sinofarm, zvaničnici u Beogradu su takođe ulagali napore kako bi omogućili proizvodnju ruske vakcine Sputnjik V u Srbiji.
Pokretanju proizvodnje 4. juna putem video-linka prisustvovali su predsednici Srbije i Rusije Aleksandar Vučić Vladimir Putin.
Aleksandra Stanković iz nevladinog Instituta za evropske poslove kaže da Vlada Srbije u preporuci za treću dozu vakcine mora da se bavi zdravljem građana, a ne politikom.
Kada su u pitanju odnosi sa Kinom, ona smatra da su po sredi mnogo krupniji ekonomski interesi za obe zemlje i da je Kina za Srbiju zainteresovana ne samo iz ekonomskih, nego i iz političkih razloga.
„Srbija je neka vrsta njenog uporišta na Balkanu, pa i u Evropi, tako da ovakav momenat ne bi mogao mnogo da utiče na odnose s obzirom da su kineske vakcine već kupljene. Nisu odmah vakcine Fajzer i Moderna stavljene ispred njih“, ocenila je Stanković.
Na drugoj strani, napominje ona, odnosi sa Rusijom nisu sjajni. Ona navodi da je primetno zahlađenje odnosa sa Moskvom, ali da se i pored toga insistira na bliskim odnosima, pre svega zbog kosovskog pitanja.
„Međutim, ukoliko bi se u nekom momentu potpisao sveobuhvatni i pravno obavezujući sporazum sa Prištinom, ruska podrška postala bi izlišna. Nema mnogo drugih tačaka u kojima Srbija na bilo koji način zavisi od nje“, smatra Stanković.
Kina i Rusija ne priznaju nezavisnost Kosova, nekadašnje južne srpske pokrajine, koja se 2008. godine otcepila od Srbije i proglasila nezavisnost.
U Briselu se, pod okriljem Evropske unije, vode pregovori između Srbije i Kosova o normalizaciji odnosa koji bi trebalo da rezultiraju pravno obavezujućim sporazumom.
Međutim, Beograd računa na podršku Kine i Rusije u blokiranju napora Kosova u Ujedinjenim nacijama da postane punopravni član te međunarodne organizacije.
