Državu Srbiju molim u svoje i ime ostalih logoraša da zabrani nacionalne provokacije jer ako ćemo se pljuvati suživot nikad neće zaživit na ovim prostorima, rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Fikret Alić, nekadašnji prijedorski logoraš.
Alić, Satko Mujagić i Udruženje logoraša iz Kozarca podneli su tužbu Upravnom sudu u Beogradu protiv Regulatornog tela za elektronske medije (REM), koje u Srbiji kontroliše televizijske programe.
Prethodno je REM obustavio postupak protiv privatne televizije „Happy“, koja u Srbiji ima nacionalnu frekvenciju.
Urednik te televizije, Milomir Marić je u jednoj emisiji umanjio strahote jednog od prijedorskih logora i omalovažavajući govorio o Aliću.
Logoraši su reagovali odmah i poručili da je Marić svojim izjavama vređao prijedorske žrtve.
Fikret Alić je čovek sa čuvene fotografije, koja je obišla svet 1992. godine tokom rata u Bosni i Hercegovini (BIH). Alić na toj fotografiji, snimljenoj 5. avgusta te godine, vidno mršav od neuhranjenosti, sa kostima koje mu se vide na telu, stoji iza bodljikave žice logora Trnopolje kod Prijedora u bh. entitetu Republika Srpska.
Kaže da je u logorima Kereterm i Trnopolje proveo dva meseca, od 14. juna do 14. avgusta 1992. godine.
Šta je rečeno na TV Happy?
U emisiji „Dobro jutro, Srbijo“, u februaru, voditelj Milomir Marić je rekao da je u vreme rata u Bosni i Hercegovini i otkrivanja logora u okolini Prijedora celokupna svetska propaganda htela da dokaže „pojavili su se nacisti novog doba i to su Srbi“.
"Iako je taj logor Omarska...", započeo je Marić.
Na to je njegov sagovornik, reditelj filma "Dara iz Jasenovca" Predrag Antonijević, dodao referišući na Alića, "to je onaj sa tuberkulozom, onaj što je bio mršav, jel tako, jeste".
"Ali to je bio (Trnopolje) otvoren logor, oni su mogli da izađu iz tog logora kad hoće. To je bio neki sabirni logor, da se sklone da ih neko ne ubije" nastavio je Marić.
Ako su bili otvorenog tipa logori, ne znam zašto posle tih logora postoje masovne grobnice i toliko ubijenih logoraša po logorima?- Fikret Alić
„I oni su njega posle nahranili, odveli su onog mršavog, prikazivali su ga u cirkusu po Evropi, eto to je njihova propaganda“, rekao je Marić o Aliću u toj emisiji.
Fikret Alić je oštro reagovao na tvrdnje.
„Ako su bili otvorenog tipa logori, ne znam zašto posle tih logora postoje masovne grobnice i toliko ubijenih logoraša po logorima“, zapitao je Alić.
Alić kaže da mu je bilo jako teško nakon reči izrečenih u pomenutoj emisiji.
„Ja nisam cirkusant, ja sam obični čovjek ko i svi građani kad se posiječemo, i ja i ti, isto nas boli“, kaže Alić.
Upitan kakva su mu očekivanja od suda u Beogradu, Alić odgovara: „Ako su imalo ljudi, ko što bi trebalo biti ljudi, pravda bi trebala pobijediti, konačno da se prestane pljuvati po običnim ljudima“.
On dodaje da nije otišao u rat jer se borio nego je „uhvaćen u svojoj kući, priveden i zatvoren“.
Šta danas kaže Marić?
Milomir Marić, glavni i odgovorni urednik TV Happy, kaže za RSE da je njegov greh u tome što je rekao da se ne mogu meriti Jasenovac, logor iz Drugog svetskog rata, i logori u okolini Prijedora.
„Niti sam negirao zločine u Prijedoru niti sam na bilo koji način vređao žrtve, a o Fikretu Aliću sam rekao ono što sam pročitao u zapadnoevropskoj štampi“, rekao je Marić.
Dodao je da nije hteo da umanji bol logoraša koji su preživljavali različite situacije.
Upitan da li se kaje zbog reči koji je upotrebio govoreći o Aliću, Marić odgovara: „Nisam možda birao reči, radilo se o uživo programu“.
„Ja sam govorio o manipulaciji sa žrtvama, je ne negiram žrtve u Prijedoru. Bilo je mnogo ubistava, ljudi su ubijani na kućnom pragu, na ulici, čak neuporedivo više nego u tim logorima. I to su činjenice koje je utvrdio Haški tribunal, ja to ne negiram“, dodao je.
Naveo je i da je scena sa bodljikavom žicom Fikreta Alića, koja je izašla na svim naslovnim stranama u svetu, „praktično zapečatila sudbinu Srba u ratu.“
Šta je odgovorio REM?
Nakon emisije na TV Happy odvojene prijave REM-u protiv ove nacionalne televizije podneli su Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, te Mujagić, Alić i Udruženje logoraša iz Kozarca.
U prijavama se navodi da su Marić i Antonijević svojim izjavama povredili osnovna ljudska prava, vređali dostojanstvo žrtava i dovodili u zabludu građane Srbije propagirajući lažne informacije koje mogu dodatno da prodube jaz između različitih etničkih zajednica u Srbiji i na prostoru bivše Jugoslavije.
REM je prijave odbacio sa obrazloženjem da nije postojala većina glasova potrebnih za izricanje neke od mera.
Na sednici, održanoj 10. maja, REM je konstatovao da stručna služba ne može da se upušta u interpretiranje i pitanja konkretnih događanja u BIH u toku rata 90-ih bez obzira na postojanje presuda Haškog tribunala. Ali da, zbog formulacija „to je onaj sa tuberkulozom“ i „odveli su onog mršavog i prikazivali ga u cirkusu po Evropi“, može da se govori i povredi ličnog interesa.
Takođe se konstatuje da voditelj nije negirao postojanje samog logora ili više logora na tom prostoru, kao ni zločine koji su tamo učinjeni i za šta postoji presuda Haškog tribunala.
Navedeno je da zbog iskazanog stava da je logor u Omarskoj „bio otvoren“ i da se iz njega moglo izlaziti „kad god hoće“ postoje elementi koji bi eventualno ukazivali na moguće nepridržavanje obaveze o objektivnom informisanju.
Međutim, postupak je obustavljen. Članovi Saveta REM-a predložili su meru opomene, meru zabrane emisije na 30 dana i meru obustave.
„S obzirom da ni jedan predlog nije dobio potrebnu većinu glasova, rezultat glasanja doveo je do odluke o obustavljanju postupka“, naveo je REM.
Šta se kaže u tužbi logoraša protiv REM-a?
U tužbi protiv REM-a, koju je u ime nekadašnjih prijedorskih logoraša podnela advokatska kancelarija BDK Advokati iz Beograda, traži se poništavanje odluke REM-a.
To bi značilo da REM mora ponovo da odlučuje, a podnosioci tužbe očekuju da onda REM i donese odluku da li je TV Happy povredila zakon ili ne.
„Nedonošenjem odluke Savet je onemogućio podnosioce prijave da dobiju zadovoljenje svojih pravno zaštićenih interesa odlukom kojom bi Savet Regulatora prihvatio predloge iz prijave, ili da, u slučaju negativne odluke, u postupku pred Upravnim sudom dokazuju da je Savet pogrešno primenio zakon ili drugi propis, odnosno da je nepotpuno ili netačno utvrdio činjenično stanje“, navodi se u tužbi.
REM nije odgovorio na upit RSE povodom tužbe logoraša iz Prijedora zbog obustavljanja postupka protiv nacionalne televizije „Happy”.
Šta se dešavalo u Prijedoru?
Prema zvaničnim podacima iz udruženja žrtava u Prijedoru je ubijeno 3.173 civila, dok je 31 hiljada ljudi bila zatočena u tri logora Omarska, Keraterm i Trnopolje u okolini Prijedora.
Prijedorske logore otkrili su američki i britanski novinari.
Prvi strani novinar kojem su prijedorske vlasti dozvolile da uđe u logor Trnopolje početkom avgusta 1992. bio je Britanac Ed Vulliamy.
Slike iz ovih logora su tada obišle svet.
Prijedorski logori tretirani su u 15 predmeta u optužnicama pred Haškim tribunalom.
Prema navodima iz presude Radovanu Karadžiću, bivšem predsedniku Republike Srpske, navodi se da je u logoru Omarska u jednom trenutku držano čak 3.000 zatočenika, u Keratermu 4.000 ljudi, većinom muškaraca, Bošnjaka i bosanskih Hrvata, a prema podacima Crvenog krsta Prijedor, kroz Trnopolje je prošlo preko 23.000 ljudi.
Sudsko veće je na osnovu dokaza konstatovalo da su srpske snage u ovim logorima ubijale, premlaćivale, izgladnjivale zatočenike, a da su žene zatočenice bile silovane.
Za logor Trnopolje optuženi je izveo dokaze da je bilo "otvoreni prihvatni centar" u koji su izbeglice, Bošnjaci i bosanski Hrvati, dobrovoljno dolazile i boravile u njemu radi vlastite bezbednosti i utočišta za vreme sukoba.
Sudsko veće je, međutim, na osnovu predočenih dokaza konstatovalo da je Trnopolje tokom celog svog postojanja bilo zatočenički objekat, da zatočenicima nije bilo dozvoljeno da odu osim pod određenim uslovima.
U presudi je navedeno i da je Trnopolje sa svih strana bilo okruženo stražarima, mitraljeskim gnezdima i oružanim položajima s cevima uperenim prema logoru.
Iako je zlostavljanje u Trnopolju bilo manjih razmera nego u Omarskoj, maltretiranje je i tamo bilo uobičajeno, navodi se u presudi Radovanu Karadžiću, kao i da su zatočenici u Trnopolju ubijani u logoru i van logora i da je silovano više žena.
Za zločine počinjene u logorima na području Prijedora, u Hagu je osuđeno 11 osoba, a pred Sudom BiH još četiri nakon što je njihov predmet iz Haškog Tribunala prebačen na Sud BiH.
