Grupe za zaštitu prava pozvale su međunarodnu zajednicu da brani vodeće belorusko udruženje novinara dok režim autoritarnog vladara Aleksandra Lukašenka pokušava da ga zatvori usred sve jačih akcija protiv nezavisnih medija i civilnog društva.
Belorusko Ministarstvo pravde zatražilo je od Vrhovnog suda da zatvori Belorusko udruženje novinara (BAZh) zbog „ponovljenih kršenja zakona”, dok su vlasti zamrzle sve bankovne račune BAZh-a nakon policijske racije u njegovim kancelarijama prošle nedelje.
Ministarstvo je tvrdilo da BAZh nije ispunio uslove za podnošenje određenih dokumenata, uglavnom povezanih sa ugovorima o zakupu u nekim od svojih kancelarija. Udruženje je saopštilo da je dobilo samo nekoliko dana za podnošenje dokumenata i da nije moglo odgovoriti ministarstvu jer su njegove kancelarije zatvorene nakon policijske racije.
Evropska federacija novinara (EFJ) optužila je Lukašenka da je poteze iskoristio kao „izgovor“ za „demontiranje jedine profesionalne organizacije koja brani etičko, slobodno i nezavisno novinarstvo u Belorusiji“.
Nezavisno udruženje medija osnovano je pre 25 godina i broji 1.300 članova. To je najveće medijsko udruženje u Belorusiji i član Međunarodne federacije novinara.
BAZh je član EFJ-a, koji je pozvao svoje pridružene organizacije da se mobilišu upozoravajući njihove vlade na sudbinu BAZh-a i pozvao međunarodne organizacije, Evropsku uniju, Savet Evrope i Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju da „reaguju energično “.
Organizacija Reporteri bez granica iz Pariza osudili su "apsurdnost ovog uznemiravanja" protiv BAZh-a.
Dok su beloruske vlasti pojačavale kampanju protiv nezavisnih medija, BAZh je rekao da su vlasti proteklih sedmica obavile 66 pretresa u medijskim uredima i domovima novinara, dok su 32 novinara bila u pritvoru ili čekajući suđenje ili izdržavajući zatvorske kazne.
Ranije ove nedelje vlasti su takođe zamrzle bankovne račune beloruskog PEN centra, udruženja pisaca koje je predvodila Svetlana Aleksejevič, dobitnica Nobelove nagrade za književnost i članica Koordinacionog saveta beloruske opozicije.
Vlasti su takođe neumorno progonile nevladine i grupe za ljudska prava, uključujući racije ovog meseca protiv najvišeg čuvara ljudskih prava, Vjasne i beloruskog Helsinškog odbora.
Sveobuhvatne akcije sugerišu da Lukašenko namerava da pojača suzbijanje neslaganja, nakon što su zemlju potresli protesti nakon predsedničkih izbora u avgustu 2020. godine, koji su mu dali osporeni šesti mandat.
Opozicija i Zapad smatraju da je na izborima pobedila Svjatlana Thanovskaja, koja je ove nedelje u Vašingtonu na sastancima sa zvaničnicima administracije predsednika SAD Joe Bidena i američkim zakonodavcima kako bi se uvećala podrška prodemokratskom pokretu.
„Razgovarali smo sa američkim državnim sekretarom Antony Blinkenom i diskutovali o tome koliko je važno podržati beloruske novinare i aktiviste za ljudska prava“, rekla je Tihanovskaja u video izjavi. "Narod Belorusije očekuje odlučnu akciju SAD. Što će jače biti mere za pritisak na režim, to će brže postići svoj cilj."
Lukašenko je na neprihvatanje rezultata izbora odgovorio zatvorivši hiljade ljudi i prisiljavajući većinu opozicionih lidera koji nisu u zatvoru da napuste zemlju.
Zapad, koji je odbio da prizna zvanične rezultate glasanja i ne smatra Lukašenka legitimnim liderom zemlje, uveo je nekoliko rundi sankcija protiv režima.
