Andrej Šaraškin se susretao sa vukovima, medvedima, lopovima i nebrojeno mnogo prijateljski nastrojenih lokalaca dok je hodao, a ponekad i stopirao, sam kroz skoro 30.000 km dugu teritoriju Rusije.
Tokom poslednje tri godine, Šaraškin je video 2.000 gradova, sela i mesta širom Rusije.
Ovaj 55-godišnjak koji je rođen u Ukrajinskoj sovjetskoj socijalističkoj republici, ali se nastanio u ruskom gradu Tomsku, kaže da je u epsko putovanje krenuo kako bi napisao knjigu o selima u Rusiji koja nestaju ili su nedovoljno naseljena u ruralnim regionima.
Pošto su mu ukradeni ranac i dnevnici puni beleški, bivši profesor istorije počeo je da prenosi svoja zapažanja i fotografije na sve popularnijem blogu „Šetajući Rusijom“. Njegova publika, donira mu novac kako bi mu pomogla sa troškovima.
Šaraškin kaže da dnevno pređe po 30 do 35 kilometara, iako priznaje da u nekim delovima putovanja i stopira. Ovaj avanturista živi u šatoru tokom toplijih meseci, a zimi ili prenoći kod meštana koje zna ili dođe u hotel.
On kaže da je želeo na put da krene od 2002. godine, ali da je to postalo moguće, tek kada se razveo.
Planinar je rekao ruskim medijima da je odlučio da započne ovo epsko putovanje pešice nakon što se vozio sa bratom ruskim auto-putevima i shvatio da su mnogo toga "propustili". "Naša priroda, svet oko nas - toliko su lepi da mi se glava okretala za oko 360 stepeni. Ali ne možete izaći iz automobila, ne možete ni fotografisati."
Tokom šetnje desetinama hiljada kilometara, kojima hoda uglavnom pored puteva, Šaraškin kaže da je u oktobru 2019. sreno jednog medveda, kojeg je oterao paljenjem baklji. Susret se završio tako što se Šaraškin prevezao iz tog područja, ali automobil u kojem je bio se slupao.
Planinar je imao mnogo opasnije iskustvo sa čoporom vukova u usamljenim stepama Kalmikije u novembru 2018. „Podgao sam šator, a zatim osetio da me neko gleda“, rekao je za Radio Slobodna Evropa na ruskom jeziku.
"Deset metara dalje, osam vukova sedi i posmatra me. Naravno da sam se uplašio. Srce mi je lupalo. Samo sam seo i počeo da razgovaram sa njima, s nožem u jednoj i sekirom u drugoj. Ne sećam se šta sam govorio ili koliko je trajalo, možda pet, šest, sedam minuta. Na kraju su ustali i otišli. Očigledno sam im dosadio. Tresao sam se otprilike 15 minuta, slomio sam dve cigarete pokušavajući da ih upalim. Vukovi verovatno nisu bili gladni, inače ne bih sedeo ovde danas “.
Šaraškin kaže da su njegovi utisci o lokalnom stanovništvu nadasve pozitivni, ali da ga je pogodilo stanje seoskih regiona u zemlji, rekavši za RSE da je „sve opustošeno“.
„Mnogo sela umire, a mnoga su već umrla“, kaže planinar. "Prošao sam kroz sela u kojima je ostalo samo jedno ili dvoje ljudi i takvih ima svuda, u svakom regionu, u svakoj republici. Bar tamo gde sam bio. Ovo je tužno."
Šaraškin je trenutno na putu za Sankt Peterburg i odatle planira da šeta istokom kroz centralnu Rusiju i vrati se kući u Tjumenj, gde će o svojim putovanjima napisati knjigu. Planira da uskoro započne još jedno pešačko putovanje.
"Još nisam prošao celu Rusiju, još uvek nisam video Jakutsk, Magadan, Čukotku, Sahalin ili Kamčatku. Nisam [takođe] prošao ceo Severni Kavkaz. Još uvek imam dosta posla ", kaže on.
