Ulaskom delta soja korona virusa u Srbiju, sve su učestaliji pozivi na obaveznu vakcinaciju zdravstvenih radnika. Na ovaj korak su se zbog rasta broja zaraženih već odlučile Italija, Francuska i Grčka.
Iz Ministarstva zdravlja nisu odgovorili na pitanje Radija Slobodna Evropa (RSE) koliko je zdravstvenih radnika od kraja decembra, kada je za njih počela imunizacija, do danas primilo vakcinu.
Odgovori nisu stigli ni kada je reč o pitanju da li se razmatra mogućnost obavezne vakcinacije lekara i drugog medicinskog osoblja, te kakve bi u tom slučaju mogle biti posledice po nevakcinisane.
Za obaveznu vakcinaciju medicinara se, pored ostalih, zalaže epidemiolog i član Kriznog štaba Vlade Srbije za borbu protiv korona virusa Predrag Kon.
On je 17. jula na svojoj Facebook stranici upozorio da će zbog delta soja bolnice uskoro početi da se pune, kao i da se za tri nedelje "može desiti da brojevi novih slučajeva ponovo postanu četvorocifreni na dnevnom nivou".
"Nema vremena za premišljanje, hitno bi trebalo početi sa obaveznom vakcinacijom zdravstvenih radnika, a zatim i ostalih grupa stanovnika koji su u posebnom riziku ili su u prilici da masovno zaražavaju druge zbog posla koji obavljaju", napisao je Kon.
Za koga je vakcinacija već obavezna?
U Srbiji je od kraja maja ove godine obavezna vakcinacija za pripadnike vojske i policije.
Da ovo bude obaveza i zdravstvenih radnika, među prvima se založio član Kriznog štaba i direktor beogradske Infektivne klinike Goran Stevanović.
On je u martu ove godine rekao da je jedan od zaključaka "svih upravnika bolnica iz kovid sistema da se uputi apel, zahtev, molba, da se pokrene inicijativa da vakcina postane obavezna za zdravstvene radnike".
Mesec dana kasnije, ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je da nema potrebe za obaveznom vakcinacijom i da je imunizovano "više od 65 odsto zdravstvenih radnika".
"Imali smo lekare vakcinisane u dovoljnom broju, ali je bio problem sa medicinskim sestrama i bilo je nedoumica oko trudnoće, ali smo se organizovali, radili tribine, razgovarali sa njima i taj broj se povećao i povećava se svakog dana. Tako da u ovom momentu nemamo potrebu da uvodimo obaveznu vakcinaciju", rekao je Lončar 13. aprila za Radio televiziju Srbije.
Zašto deo medicinara odbija vakcinu?
Lončar je naveo da je najveći problem bio sa mladim medicinskim sestrama "zbog raznih dezinformacija koje su do njih dolazile" i podvukao da ne postoji nijedan naučni dokaz da vakcine koje se trenutno nalaze u Srbiji izazivaju sterilitet.
Uz podršku obaveznoj vakcinaciji medicinskih radnika, direktorka kovid bolnice u Batajnici u Beogradu Tatjana Adžić Vukićević izjavila je za list Politika 18. jula da je u toj bolnici "sedela za stolom sa devet medicinskih sestara, a da pet nije vakcinisano".
"Kad ih pitam zašto se ne vakcinišu, neke kažu da se plaše, neke da će to učiniti kada se vrate s odmora, a ima i onih koje povezuju vakcinaciju sa sterilitetom. Imaju potpuno neopravdane strahove i veruju u budalaštine", navela je Vukićević.
Ne zna se koliko je zdravstvenih radnika vakcinisano do jula.
Članica Kriznog štaba i ministarka za rad Darija Kisić Tepavčević izjavila je nakon sednice ovog tela 13. jula da nema ovaj podatak i dodala da je u ustanovama socijalne zaštite, vakcinu primilo 80 odsto zaposlenih.
Šta kaže Zakon?
U Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, čije je izmene Skupština Srbije usvojila u novembru 2020. godine, navodi se da se može odrediti obavezna imunizacija "za sva lica, odnosno za određene kategorije lica, ako se utvrdi opasnost od prenošenja određene zarazne bolesti".
"Obavezna, odnosno preporučena vanredna imunizacija naređuje se aktom ministra, u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije, na predlog Zavoda za javno zdravlje, uz saglasnost Republičke komisije za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti", navodi se u članu 33. ovog Zakona.
"Ministar (zdravlja) treba da postupi onako kako mu Zakon omogućava i da donese odluku o obaveznoj vakcinaciji određenih grupa stanovništva, gde su među prvima zdravstveni radnici", rekao je za RSE predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Rade Panić.
On je dodao da svako ko radi sa većim brojem ljudi, pri čemu ti ljudi nemaju mogućnost drugog izbora, treba obavezno da primi vakcinu.
Ima li elemenata diskriminacije?
"Diskriminacija u najširem smislu predstavlja nejednako tretiranje lica, ako ne postoji objektivno i razumno opravdanje, odnosno da to razlikovanje ne teži legitimnom cilju. Ovde pričamo o politici vakcinacije koja je legitimna i teži legitimnom cilju, a to je zaštita javnog zdravlja", rekla je za RSE poverenica Srbije za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.
Ipak, ona smatra da bi rešenje trebalo tražiti u nastavku promocije imunizacije i da bi uvođenje obaveze trebalo da bude krajnja mera.
"Mislim da treba da se oslonimo na profesionalnost i odgovornost zdravstvenih radnika. Ne treba zaboraviti da su oni podneli veliku žrtvu u borbi protiv pandemije. Bilo je za očekivati da će biti prvi koji će krenuti u imunizaciju i teško je da se razume šta se to desilo što je kod njih stvorilo otpor. Treba da vidimo šta je stvorilo nepoverenje i da im se objasni. To vidim kao rešenje pre nego što se uvede obavezna vakcinacija", rekla je Janković.
Kakav je stav Svetske zdravstvene organizacije?
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) trenutno ne podržava obaveznu vakcinaciju protiv COVID-19 i navodi da je bolje raditi na kampanji za imunizaciju uz informisanje stanovništva i obezbeđivanje pristupačnosti vakcina.
"O obaveznoj vakcinaciji se najčešće govori u kontekstu zdravstvene i socijalne zaštite, zbog jedinstvenih uslova u kojima zaposleni rade i njihove etičke obaveze da ne nanose štetu svojim pacijentima", navodi se u dokumentu SZO pod nazivom "COVID-19 i obavezna vakcinacija: Etička razmatranja i upozorenja".
SZO kaže da ovakve odluke zavise od lokalnog konteksta i da bi ih trebalo "empirijski preispitati pre nego što se uzmu u razmatranje".
Obavezan PCR test posle odmora
Dok se čeka odluka o tome hoće li vakcina za medicinare biti obavezna ili ne, pojedine bolnice u Srbiji počele su da uvode pravilo po kojem zdravstveni radnici koji nisu vakcinisani ili nisu preležali COVID-19, moraju po povratku sa odmora da donesu negativan PCR test koji će sami finansirati.
Iz Ministarstva zdravlja nisu odgovorili na pitanja RSE o razlozima ovakve odluke i posledicama za one koji je ne budu poštovali.
List Politika preneo je 15. jula da će mera biti na snazi do septembra jer se strahuje da će po povratku iz inostranstva neko uneti virus u bolnicu.
"Istovremeno, smatra se da mnogi neće želeti da izdvoje za testiranje 9.000 dinara (oko 76 evra), da će promeniti svoj stav i da će se ipak odlučiti za vakcinu", piše Politika.
Od ove mere, kako dodaje list, osim vakcinisanih i onih koji su preležali virus, izuzeti su medicinski zadnici koji zbog zdravstvenog stanja ne smeju da se vakcinišu ili su primili prvu dozu.
Jedna od zdrvastvenih ustanova koja je uvela obavezan PRC test za svoje zaposlene po povratku sa odmora je Klinički centar u Kragujevcu u centralnoj Srbiji.
Zašto mera obaveznog PCR-a važi za Kragujevac?
U obrazloženju odluke, u koju je RSE imao uvid, navodi se da je doneta zbog "velikog broja nevakcinisanih zaposlenih i pojave novog soja SARS-CoV-2 koji je zarazniji, brže se širi i daje drugačiju sliku od dosadašnjih sojeva".
Za sada nema podataka o broju nevakcinisanih u ovoj zdravstvenoj ustanovi sa 2.200 zaposlenih.
Direktor Kliničkog centra Predrag Sazdanović nije odgovorio na pozive RSE, ali nam je u upravi te ustanove rečeno da je direktor sproveo odluku koju je donelo Ministarstvo zdravlja.
Odluka se, uz zaposlene, odnosi i na sva druga lica koja se po osnovu stručnog usavršavanja i osposobljavanja nalaze u kragujevačkom Kliničkom centru.
Članica Kriznog štaba Darija Kisić Tepavčević izjavila je da je reč o meri koja će se i dalje donositi, ali pojedinačno od bolnice do bolnice u zavisnosti od epidemiološke situacije.
Predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Rade Panić za RSE ocenjuje da se novi talas epidemije zbog delta soja može očekivati i da bi PCR test trebalo da bude obavezan za sve nevakcinisane građane.
"Ako ne uvedemo te iste PCR testove za građane, to što će se lekar ili sestra na posao vratiti zdravi ne znači ništa jer će sutradan na odeljenju biti zaraženi pacijent i zaraziće njih dvoje iako su oni izdvojili devet hiljada dinara za PCR test", kaže Panić.
Pozivi na vakcinaciju zbog delta soja
Delta soj korona virusa se prvi put pojavio u Indiji u oktobru 2020. godine i od tada se proširio u više od 100 država sveta.
Mnogo je zarazniji od drugih sojeva i veći je rizik od hospitalizacije. Studija Javnog zdravstva Engleske, jedne od država u kojima je ova varijanta najraširenija, sugeriše da su dve doze vakcina Pfizer-BioNTech i AstraZeneca vrlo učinkovite i protiv delta soja.
Srbija uz vakcine američkog i britanskog proizvođača, ima i kineski Sinopharm i ruski Sputnik V. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 15. jula da je nabavljena i peta vakcina - američkog proizvođača Moderna koja bi, kako je naveo, trebalo da stigne u oktobru.
Prema izjavi članice Kriznog štaba Darije Kisić Tepavčević, do 13. jula je obe doze vakcine primilo 49 posto punoletnog stanovništva.
Beograd prednjači u broju vakcinisanih, sa skoro 70 posto imunizovanih. Sa druge strane, u deset opština u Srbiji vakcinisano je manje od trećine stanovnika. Među njima su Tutin i Novi Pazar na jugozapadu i Lajkovac i Mionica u centralnoj Srbiji.
Kisić Tepavčević je rekla da su mladi najveći problem, jer je u populaciji od 18 do 30 godina vakcinisano svega nešto više od 17 odsto. Ona je dodala da mladi koji nisu primili vakcinu mogu biti najveći prenosioci delta soja.
Ministarstvo zdravlja saopštilo je 1. jula da je ovaj soj otkriven kod dva državljana Srbije koji su se nedavno vratili iz inostranstva.
U kojim zemljama je obavezna vakcinacija medicinara?
Prva država Evropske unije koja je uvela obaveznu vakcinaciju za zdravstvene radnike, uključujući i farmaceute, bila je Italija koja je takvu odluku donela krajem marta pošto je otkriveno nekoliko manjih žarišta u bolnicama u kojima je osoblje odbilo da se vakciniše.
Usporavanje stepena vakcinacije i nagli porast broja zaraženih zbog širenja delta soja naveli su nedavno na isti korak i Francusku i Grčku.
"Francuska neće dozvoliti zdravstvenim radnicima da rade, niti će dobiti platu ukoliko do 15. septembra ne budu vakcinisani protiv COVID-19", saopštio je 12. jula ministar zdravstva ove zemlje.
Francuska je najavila i uvođenje specijalnih COVID propusnica za ulazak u restorane, barove, bolnice, tržne centre, vozove i avione. Propusnice će moći da dobiju potpuno vakcinisani, oni koji su se nedavno preboleli korona virus ili imaju negativan test.
Najavljene mere su kod dela građana ubrzale odluku da se vakcinišu što pokazuje i rekordan broj prijava poslednjih dana, dok su kod drugih izazvale revolt, prenela je agencija AP.
Hiljade ljudi marširalo je 17. jula širom Francuske u znak protesta zbog obavezne vakcinacije zdravstvenih radnika i COVID propusnica.
Francuska, kako navodi Reuters, ima ukorenjen pokret protiv vakcinacije, a vlasti su se do sada oslanjale na uveravanje dovoljnog broja ljudi, uključujući medicinsko osoblje, da se dobrovoljno vakcinišu i zaustave širenje virusa.
Delta soj ponovo povećava broj infekcija u toj zemlji. Prema podacima američkog Johns Hopkins Univerziteta, oko 40,4 odsto stanovništva je u potpunosti vakcinisano.
U Grčkoj će vakcinacija za zdravstvene radnike biti obavezna od 1. septembra, najavio je 12. jula premijer Kirijakos Micotakis.
"Osoblje u domovima za stare treba da bude vakcinisano najkasnije do 16. avgusta, a ko ne bude hteo, biće privremeno suspendovan sa posla", naveo je Micotakis.
Takođe, do kraja avgusta u barove, bioskope, pozorišta i sva zatvorena mesta u Grčkoj mogu da uđu samo vakcinisani. Vakcinacija je otvorena i za uzrast od 15 do 17 godina.
Zbog novih odluka vlasti protestovalo se i u toj zemlji.
Hiljade demonstranata okupilo se 14. jula u dva najveća grčka grada zbog plana imunizacije starijih od 15 godina. U Atini su demonstranti skandirali "Dalje ruke od naše dece!", prenela je agencija AP.
Grčke vlasti smatraju da su prepuni lokali za noćnu zabavu uzrok naglog porasta broja slučajeva zaraze.
Prema podacima Univerziteta Johns Hopkins, u toj zemlji je potpuno vakcinisano 41,9 odsto populacije.
Koje još države uvode obaveznu vakcinaciju?
U Velikoj Britaniji će, kako su najavile vlasti, od oktobra biti obavezna vakcinacija za zaposlenih u domovima za starije, prenosi Reuters.
Australija je krajem juna odlučila da vakcine budu obavezne za visokorizične zaposlene u domovima za stare.
I Poljska bi, kako piše Reuters, od avgusta mogla da učini vakcinaciju obaveznom za neke osobe sa visokim rizikom od COVID-19.
Saudijska Arabija je u maju odlučila da svi radnici iz javnog i privatnog sektora koji žele da dolaze na posao moraju da se vakcinišu, ali nije precizirano kada će odluka biti sprovedena.
Kazahstan je najavio obaveznu vakcinaciju ili nedeljna testiranja za osobe koje rade u grupama većim od 20.
Zbog teške epidemiološke situacije, glavni grad Rusije predstavio je plan kojim se zahteva da 60 odsto zaposlenih u oblastima trgovine i zabave, transporta, obrazovanja i zdravstva bude vakcinisano do 15. avgusta.
Vakcina će od 1. avgusta takođe biti potrebna za ulazak u bilo koje državne ili privatne ustanove, kao i za korišćenje javnog prevoza.
Ministarstvo zdravstva Turkmenistana saopštilo je 7. jula da je vakcinacija u toj zemlji obavezna za sve stanovnike starije od 18 godina.
***Saradnja na tekstu Branko Vučković