Američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden) dočekao je nemačku kancelarku Angelu Merkel u Beloj kući 15. jula, što će biti njena poslednja zvanična poseta Vašingtonu, dok se priprema za odlazak s mesta kancelarke, nakon 16 godina vođenja države.
Očekuje se da će Merkel naglasiti kontinuitet i stabilnost nemačko-američkih odnosa i ukazati na promenu spoljnopolitičkog kursa SAD pod Bajdenom, koji se obavezao da će tražiti jedinstvo sa tradicionalnim američkim saveznicima, za razliku od diplomatskih nesuglasica tokom mandata bivšeg predsednika Donalda Trampa (Trump).
„Saradnja između Sjedinjenih Država i Nemačke je snažna i nadamo se da ćemo je nastaviti i uveren sam da ćemo uspeti u tome“, rekao je Bajden na početku njihovog sastanka u Ovalnoj kancelariji.
„Cenim prijateljstvo“, rekla je Merkel.
Očekuje se da njih dvoje daju šire izjave za štampu nakon razgovora.
Tokom bilateralnih razgovora, dvoje doajena političke razgovaraće o pandemiji korona virusa, Kini, Rusiji, trgovini, klimatskim promenama i gasovodu Severni tok 2 koji će dovoditi prirodni gas iz Rusije u Nemačku.
Ovo poslednje pitanje stvorilo je retku napetost između dva saveznika i ometalo napore na popravljanju odnosa od Trampovog odlaska.
Gotovo završen cevovod od 11 milijardi dolara koji se postavlja ispod Baltičkog mora projekat je kojem se Sjedinjene Države već dugo protive. Vašington tvrdi da to ugrožava evropsku energetsku sigurnost i da će lišiti Ukrajinu tranzitne takse koje ubira sa kopnenih cevovoda koji prelaze njenu teritoriju.
Bajden je u maju dao naznake da je spreman da stavi po strani to pitanje kada se odrekao pretećih sankcija protiv nemačkih kompanija koje su uključene u projekat, rekavši da je skoro Severni tok 2 završen i da bi sankcije štetile odnosima sa evropskim saveznicima.
Pragmatična Merkel je rekla da je projekat samo sredstvo za poslovanje s Rusijom i pitanje nacionalnog suvereniteta. Takođe je istakla da će Ukrajina ostati tranzitna ruta za prirodni gas čak i nakon završetka cevovoda.
Bajden se Merkelov poslednji put sreo na marginama samita G7 u Engleskoj prošlog meseca, pohvalivši je kao evropskog lidera kojem se najviše divi.
Što se tiče Kine, Nemačka ima jake trgovinske veze, ali je takođe kritikovala stavove o ljudskim pravima u Pekingu. Merkel je insistirala na potrebi saradnje sa Kinom na globalnim pitanjima poput borbe protiv klimatskih promena i borbe protiv pandemije korona virusa.
Međutim, ona se nada da će izbeći situaciju u kojoj bi Nemačka ili Evropska unija (EU) mogle biti primorane da biraju stranu između Kine i Sjedinjenih Država.
Vašington se takođe pita kojim putem bi Nemačka mogla krenuti nakon parlamentarnih izbora koji će u toj zemlji biti održani 26. septembra, i koji će doneti prvu promenu nemačkog rukovodstva od 2005. godine, dok se Merkelova priprema za odlazak.
Očekuje se da će Merkel uveriti američke lidere da neće doći do velikog pomaka.
Hrišćansko-demokratska unija Angele Merkel (CDU) vodi u anketama, ali se Zeleni i socijaldemokrate levog centra su takođe u trci za buduću vladu.
Solidno drugo mesto, koje Zeleni trenutno imaju u anketama, moglo bi ih dovesti u poziciju da se prvi put pridruže koalicionoj vladi sa konzervativcima na saveznom nivou.
Sve tri strane posvećene su jakim transatlantskim odnosima.
Merkel se već sastala sa američkom potpredsednicom Kamalom Haris (Harris) i trebalo je da se sastane sa drugim najvišim zvaničnicima i članovima kongresa.
Pre susreta sa Bajdenom, Merkelova je stekla 18. počasni doktorat na Univerzitetu Džons Hopkins, gde je komentarisala svoje predstojeće penzionisanje i planove za budućnost.
Rekla je da joj treba pauza da razmisli o tome šta je “zaista zanima“.
„A onda ću pokušati da čitam, pa ću se malo odmoriti, jer sam veoma umorna, a zatim ću spavati, a onda ćemo videti šta će se dogoditi“, rekla je.
