Uprkos izjavama političara u Srbiji, zvanični podaci pokazuju da interesovanje građana za letovanje u Albaniji raste.
Kako je za Radio Slobodna Evropa (RSE) rečeno u Nacionalnoj asocijaciji turističkih agencija Srbije (JUTA) do ovog trenutka u sezoni je oko 100 posto više gostiju iz Srbije u odnosu na prošlu godinu.
Sa druge strane, u Srbiji se povela i negativna kampanja o Albaniji.
Dragan Marković Palma, lider Jedinstvene Srbije (JS) i poslanik u Narodnoj Skupštini poručio je građanima Srbije da ne prodaju „golgotu za jeftiniju koka kolu u Albaniji“.
Kako je objavljeno na sajtu njegove stranke, koja je deo vladajuće koalicije u Srbiji, Marković je ocenio da je Albanija „krivac i podstrekivač svega što su radili kosovski Albanci Srbima na Kosovu“.
Međutim, oni koji su letovali ove godine na albanskom primorju smatraju da Marković nije neko ko može da deli savete.
„Dragan Marković Palma nije adresa sa koje treba slušati neke savete, bilo kakve, a pogotovo regionalne tematike“, kaže za RSE Beograđanka Jana Vujić.
Marković je javnosti u Srbiji poznat i po tome što u organizaciji grada Jagodine u centralnoj Srbiji, čiji je funkcioner, vodi privredno-političke delegacije u grčka i egipatska letovališta.
„Mi ne smemo golgotu koju smo doživeli i u Prvom i u Drugom svetskom ratu i u poslednjim dešavanjima na Kosovu, kada su stravični zločini činjeni nad Srbima i kada su gotovi svi Srbi proterani zahvaljujući i državi Albaniji, da prodamo za nešto što se zove jeftinija koka-kola za pet posto u odnosu na druge destinacije“, poručio je Marković.
Ova izjava je, kaže Jana Vujić, koja je takođe i aktivistkinja za ljudska prava, iz Markovićevog dijapazona nacionalističkih izjava i politike.
„Čini mi se da je on trenutnu popularnost Albanije kao destinacije za letovanje iskoristio u svrhe u koje bi iskoristio bilo kakvu temu tog tipa, a to je da je smesti u taj huškački i nacionalistički kontekst“, smatra Vujić.
Dragan Marković Palma svoju političku karijeru započeo je 1993. godine, kada je sa Željkom Ražnatovićem Arkanom, vođom Srpske dobrovoljačke garde, paravojne formacije koja je učestvovala na ratištima devedesetih godina, poznate i kao„Arkanovi tigrovi“, osnovao Stranku srpskog jedinstva.
Albanija sve popularnija destinacija
Interesovanje građana Srbije za destinacije na albanskom primorju značajno raste 2020. godine.
Pre toga, 2018. i 2019. godine, u Albaniji je bilo negde između tri i pet, šest hiljada turista iz Srbije, prevashodno sa juga Srbije i okoline Novog Pazara, objasnio je za RSE Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (JUTA).
On je naveo da je prošle godine Albanija, zbog pandemije korona virusa, bila jedna od retkih zemalja otvorena za građane Srbije.
Do ovog trenutka u sezoni imamo negde oko 100 posto više gostiju nego prošle godine, koja je bila značajno bolja u odnosu na 2018. i 2019, odnosno prošle godine beležimo oko 20-ak hiljada turista iz Srbije u AlbanijiAleksandar Seničić, direktor JUTA
Kako je rekao, iskustva onih koji su se tada odlučili da letuju u Albaniji su dobra, i to što ni ove godine nisu potrebna dodatna dokumenta za građane Srbije, razlozi su za porast interesovanja.
„Do ovog trenutka u sezoni imamo negde oko 100 posto više gostiju nego prošle godine, koja je bila značajno bolja u odnosu na 2018. i 2019, odnosno prošle godine beležimo oko 20-ak hiljada turista iz Srbije u Albaniji“, naveo je Seničić.
Dodaje da se do kraja sezone, ako se ovaj trend nastavi, može očekivati da u Albaniju ode između 60 i 70 hiljada turista.
Upitan kako mogu izjave poput Markovićeve uticati na turistički sektor, Seničić kaže da generalno ne vode ničemu dobrom.
„Sigurno da mogu imati negativan uticaj, pogotovo ako to mediji budu eksploatisali na način kao što se u Srbiji radi. Ne treba to raditi, ne zato što je Albanija u pitanju, nego ni bilo koja druga destinacija. Ljudi treba da imaju slobodu izbora gde će da putuju“, zaključuje Seničić.
'Patriotizam' vs mini Šengen
Građani Srbije od januara ove godine u Albaniju mogu da putuju samo sa biometrijskom ličnom kartom. To važi i za ulazak građana Albanije u Srbiju.
Tako nešto je omogućeno međudržavnim sporazumom koji su vlade ove dve zemlje sklopile u okviru inicijative o „mini Šengenu“.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Severne Makedonije Zoran Zaev i premijer Albanije Edi Rama, potpisali su u oktobru 2019. u Novom Sadu deklaraciju o namerama o uspostavljanju "mini Šengena" između te tri zemlje.
Ova deklaracija predviđa slobodu kretanja kapitala, roba, usluga i ljudi.
Od prvog jula ukinut je i roming između zemalja Zapadnog Balkana a maksimalna cena se primenjuje u skladu sa pravilom "kao u domaćem saobraćaju".
Na pitanje da li poziv političara da se ne letuje u Albaniji može da utiče na privrednu saradnju, u oblasti turizma, između Srbije i Albanije i koliko se kosi sa inicijativom „mini Šengen“, koje je RSE uputio Privrednoj komori Srbije (PKS) do trenutka zaključenja ovog teksta odgovor nije stigao.
Dragan Marković Palma je političar koji se zalaže za evropske integracije Srbije, ali samo sa Kosovom u sastavu Srbije.
Ovaj političar je poznat i po homofobnim stavovima i sudski je kažnjavan zbog diskriminacije po osnovu seksualnog opredeljenja.
Nedavno se suočio i sa navodima opozicije da je u Jagodini organizovao privatne zabave na kojima su podvođene devojke. Marković je to demantovao, a tužilaštvo ispituje ove navode.
Povezivanje kroz turizam
Boris Firicki, administrator sajta Albanija.rs, koji promoviše turističku ponudu Albanije, uveren je da će se više čuti pozitivna strana priče koja donosi bolje odnose u regionu nego izjave jednog političara.
„Desetine i stotine izjava gospodina Markovića apsolutno ne mogu biti glasnije i snažnije od desetina hiljada turista koji su već ove godine bili i skoro pola miliona ljudi koji su bili proteklih pet godina“, ocenio je Firicki za RSE.
Sajt Albanije.rs osnovan je 2019. godine i kroz svoj rad aktivno podstiče građane Srbije da posete Albaniju.
Dvadesetpetogodišnji Firicki objašnjava da mu je motiv bio upoznavanje i približavanje kroz neutralnu sferu poput turizma.
„I ja sam siguran da će ovakve stvari i direktni kontakti ljudi koji, i sa jedne i sa druge strane imaju na neki način predrasude, doprineti jednom mnogo boljem regionu u budućnosti“, poručuje Firicki.
Dodaje da je primer i Fejsbuk grupa u kojoj je skoro 50 hiljada građana Srbije, ali i građana Albanije.
U cilju promovisanja turističke saradnje u julu je u Beogradu boravio i ministar turizma i životne sredine Albanije Bljendi Kljosi (Blendi Klosi). Tokom posete sreo se i sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
"U okvirima Berlinskog procesa i Mini Šengena moguće je još brže raditi na razvoju turističke ponude, kako Albanije i Srbije, tako i celog regiona Zapadnog Balkana", zaključili su sagovornici, saopšteno je iz Predsedništva Srbije 1. jula.
Takođe su ministri turizma Srbije i Albanije, Tatjana Matić i Bljendi Kljosi, dogovorili formiranje zajedničkog komiteta koji će raditi na unapređenju saradnje i otklanjanju eventualnih prepreka koje stoje na putu veće turističke razmene.
U Srbiju su sa ministrom tada doputovali i predstavnici turoperatora iz Albanije koji su se sastali sa predstavnicima turističke biznis zajednice u Srbiji.
