Ilir i Fatos Bitići (Bytyqi) izjavili su da se nadaju da će uskoro uroditi plodom posvećenost predsednika SAD Džozefa Bajdena (Josepha Biden)u traženju odgovornosti za ubistvo njihove braće 1999. godine.
Američki državljani albanskog porekla Ili, Agron i Mehmet Bitići, ubijeni su 1999. godine u Srbiji, nakon rata na Kosovu. Njihovo ubistvo do danas nije rasvetljeno.
"Nadamo se da će uskoro biti ispunjena posvećenost predsednika Bajdena traženju brže odgovornosti ... bez straha i naklonosti u ubistvima braće Bitići. Do sada smo duboko razočarani što administracija nije preduzela ozbiljnije korake kada se toliko toga moglo učiniti", navodi se u saopštenju Ilira i Fatosa Bitićija (Bytyqi) povodom dvadeset druge godišnjice ubistva trojice njihove braće.
U saopštenju se dodaje da je porodica posle dvadeset dve godine jednako željna i da se nada pravdi.
Ambasada SAD pozvala srpsku vlast da sprovede punu istragu
Ambasada SAD u Srbiji saopštila je 8. jula da Vlada Sjedinjenih Američkih Država ponovo poziva srpske vlasti, koje godinama obećavaju pomoć u vezi sa slučajem ubistva braće Bitići, da sprovedu punu istragu.
"Ovaj slučaj, kao i mnogi drugi, ukazuje na hitnu potrebu da Srbija razreši nedovršene istrage ratnih zločina i posveti se jačanju vladavine prava", navodi se u saopštenju ambasade.
Kako se podseća, ni posle 22 godine od kada su braća Bitići nestali, nije se došlo do potpune istrage ovog slučaja.
"Ne možemo – i nećemo – zaboraviti ovaj zločin. Pravda za braću Bitići i njihove porodice, i odgovornost onih koji su izvršili i prikrili njihovo ubistvo ostaje jedan od prioriteta u našim bilateralnim odnosima sa Srbijom", ističe se u saopštenju ambasade SAD u Srbiji.
Tužilaštvo za RSE: Prikupljamo nove dokaze, predmet u fazi istrage
Tužilaštvo za ratne zločine saopštilo je 7. jula za Radio Slobodna Evropa (RSE) da se prikupljaju novi dokazi i činjenice "u cilju utvrđivanja identiteta" počinilaca ubistva Ilija, Agrona i Mehmeta Bitićija.
Tužilaštvo je za RSE saopštilo da se predmet ubistva braće Bitići nalazi u fazi istrage, koja se vodi "protiv nepoznatih izvršilaca zbog postojanja osnova sumnje da je izvršen ratni zločin protiv ratnih zarobljenika".
Braća Bitići: Vučić i srpska vlada nisu akteri dobre volje
„Predsednik (Srbije Aleksandar) Vučić i srpska vlada su u više navrata pokazali da nisu akteri dobre volje u ovom slučaju, ali visoki zvaničnici Stejt departmenta odbijaju da priznaju ovu osnovnu istinu i umesto toga daju prazne izjave, koje se rutinski ignorišu“, navode Ilir i Fatos Bitići.
Na čelu kampa u Petrovom selu, gde su 2001. godine pronađeni posmrtni ostaci braće Bitići bio je tadašnji komandant Žandarmerije Srbije Goran Radosavljević Guri, koga je komandant srpske Žandarmerije nedavno odlikovao.
Na to u saopštenju podsećaju i dvojica braće Bitići, navodeći da to demonstrira koliko srpsku vlast ne dotiče pristup aktuelne američke administracije po ovom pitanju.
Goran Radosavljević Guri nedavno odlikovan
Na obeležavanju Dana žandarmerije 30. juna u Novom Sadu, komandant Žandarmerije Dejan Luković uručio je plaketu u znak zahvalnosti za uspešnu saradnju prvom komandantu ove policijske jedinice u Srbiji Goranu Radosavljeviću Guriju.
Stejt department je u decembru 2018. zabranio ulazak u Sjedinjene Američke Države Goranu Radosavljeviću Guriju zbog umešanosti u grubo kršenje ljudskih prava.
"Radosavljević je verodostojno upleten u ubistvo braće Bitići 1999. godine, trojice albansko-američke braće koji su ubijeni u Srbiji nakon rata na Kosovu", navedeno je tada u saopštenju.
"Predsednik Bajden dao je obećanje našoj porodici i zajednici"
„Pozivamo Bajdenovu administraciju da započne ozbiljan angažman u ovom slučaju pre nego što bude prekasno. Predsednik Bajden dao je obećanje našoj braći, porodici i zajednici. Nadamo se da će njegova administracija uskoro ispuniti to obećanje. Od toga zavisi mir za našu porodicu i porodice mnogih drugih žrtava, naveli su u saopštenju Ilir i Fatos Bitići.
Agron, Mehmet i Ili Bitići, državljani SAD koji su se u sastavu “Atlantske brigade” borili na strani Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) tokom rata na Kosovu, uhapšeni su po završetku NATO intervencije 1999. godine na granici sa Kosovom zbog ilegalnog prelaska u Srbiju.
Nakon odležane prekršajne kazne od 15 dana pušteni su iz zatvora, ali ih srpska policija odvodi u bazu Specijalnih antiterorističkih jedinica MUP-a Srbije u Petrovom Selu, koja je bila pod komandom Gorana Radosavljevića Gurija.
Njihova tela, sa vezanim rukama i ranama od ispaljenih metaka na potiljcima, otkrivena su u julu 2001. godine u masovnoj grobnici u Petrovom Selu, u istočnoj Srbiji, zajedno sa drugim telima kosovskih Albanaca.
Radosavljević negirao bilo kakvu odgovornost
Radosavljević je odbacio bilo kakvu odgovornost za smrt braće Bitići.
“Dao sam izjave istražnim organima, hiljadu puta sam o tome pričao, tako da je nonsens da govorim o tome uopšte”, izjavio je Radosavljević za RSE u decembru 2018. godine.
On je tada rekao da ga odluka Stejt departmenta o zabrani ulaska u SAD "niti interesuje niti pogađa".
Brat ubijenih Iljir Bitići je u martu 2018. godine za RSE izjavio da je aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić 2015. godine, na sastanku sa članovima porodice Bitići i bivšim američkim ambasadorom u Srbiji Majklom Kribijem (Michael Kirby), izneo da je za ubistvo njegove braće odgovoran Goran Radosavljević Guri.
Ovi navodi nisu potvrđeni. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je početkom 2019. godine rekao da je ubistvo braće Bitići bio težak zločin i da Srbija radi sve što treba da ispita slučaj i da sigurno neće štiti nikoga ko je počinio zločin.
On je tada potvrdio da je tokom sastanka sa američkim kongresmenima u Minhenu, u februaru te godine, dva puta spomenut nekadašnji policijski rukovodilac na Kosovu Goran Radosavljević Guri.
„Oni su ga u dva navrata spomenuli. Ja sam pitao imate li određenih dokaza, ali dokaze nisam dobio“, rekao je tada Vučić novinarima.
Rasvetljavanje slučaja braće Bitići do danas je važna tema u odnosima Srbije i SAD.
