Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da očekuje sve više rezolucija u parlamentima u regionu koje osuđuju genocid u Srebrenici.
Komentarišući usvajanje rezolucije o Srebrenici u skupštini Kosova, Vučić je izjavio novinarima da je to očekivao, ali da je jedino iznenađenje za njega što je skupština Crne Gore takvu rezoluciju usvojila pre kosovske.
Skupštini Kosova usvojila je 7. jula rezoluciju o genocidu u Srebrenici, kojom se zabranjuje negiranje negiranje tog genocida.
Skupština Crne Gore usvojila je takvu rezoluciju 17. juna.
"Sa takvim rezolucijama će se nastaviti. Možemo da izbegnemo u nekim parlamentima zahvaljujući prijateljskim odnosima, a neki će nastaviti sa političkim iživljavanjima nad Srbima", rekao je Vučić novinarima prilikom obilaska bolnice u Beogradu.
Vučić je rekao i da ima mnogo onih u Srbiji koji bi želeli da je Beograd pretekao Podgoricu, ali i da "srećom nisu još na vlasti".
Govoreći o pregovorima sa Prištinom, on je naveo da je gotovo siguran da ih ne zanima ispunjavanje obaveze o formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO).
"Zahvalan sam (američkom izaslaniku za Zapadni Balkan) Metjuu Palmeru (Mathew Palmer) i predstavnicima američke ambasade koji govore o neophodnosti primene sporazuma. Međutim nisam siguran da će to neko želeti da čuje u Prištini. Naprotiv, gotovo to nikoga tamo ne zanima", rekao je Vučić.
U Briselu se u sredu, 7. jula, održava nova runda tehničkog dijaloga između Srbije i Kosova. Srbiju predstavlja direktor Kancelarije za Kosovo, Petar Petković, a Kosovo Besnim Bisljimi (Bislimi), zamenik premijera.
Na pitanje novinara da prokomentariše dolazak generala u penziji Veslija Klarka (Wesley Clark) na Kosovo, Vučić je ocenio da kosovske vlasti imaju "faktičku vlast" i da "šikaniraju Srbe, ali da nema straha, jer osim ljudskih resursa, nemaju baš ništa”.
"Kažete da će oni (Kosovo) da stvore silnu vojsku koja bi ugrozila Srbiju, to je, ne ljutite se, toliko slabo u odnosu na nas, a ne potcenjujući nas. Nemaju baš ništa", rekao je Vučić.
Klark na Kosovu boravi na poziv ministra odbrane Armenda Mehaja, a tokom dana bi trebao da se sastane i sa premijerom Aljbinom (Albin) Kurtijem, predsednicom Vjosom Osmani i predsednikom Skupštine Gljaukom (Glauk) Konjufcom.
Vesli Klark je bio na čelu evropskih snaga NATO-a, koje su 1999. godine započele intervenciju na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslavije (SRJ) kako bi se prekinula ubistva, deportacije i masovni progoni kosovskih Albanaca od strane srpskih snaga.
Zahvalnost Orbanu
Upitan da prokomentariše pozive mađarskog premijera Viktora Orbana da se Srbiji hitno otvori put u članstvo Evropske unije, Vučić je istakao da je zahvalan “dobrom prijatelju Srbije”.
Mađarski premijer platio je celu stranicu oglasa u dnevniku Bild 6. jula, gde je izneo svoje predloge kako ojačati Evropsku uniju. U poslednjoj tački Orbanovih predloga nalazi se Srbija, za koju je naveo da mora postati deo EU.
“Ni jedan problem nemamo već godinama, radimo na svemu zajednički i hvala mu (Orbanu) na tome što je Srbiju u pozitivnom smislu predstavio i da trpi kritike u Hrvatskoj, ali i u Srbiji jer imamo nezahvalne tajkune”, naveo je Vučić.
Vučić je najavio i da će u narednim danima i lično zahvaliti Orbanu prilikom njegove posete Beogradu.
