Odlazak vojske SAD usred noći iz svoje glavne baze u Avganistanu izazvao je šok među avganistanskim vojnicima dok se suočavaju s napredovanjem talibana širom zemlje, pa i u okolini aerodroma Bagram koji je bio u središtu najdužeg američkog rata, pišu svetski mediji.
U gluvo doba noći
Američka vojska napustila je aerodrom Bagram – svoju ključnu bazu u Avganistanu – u gluvo doba noći, a da nije obavestila Avganistance, rekao je novi komandant baze, avganistanski general Asadulah Kohistani.
Kohistani je za BBC rekao da su SAD napustile Bagram u petak, 2. jula, u tri sata noću po lokalnom vremenu.
Dok se američke trupe povlače iz Avganistana, kako ukazuje britanski javni servis, talibani brzo napreduju zauzimanjem teritorija u ruralnim okruzima, ali i okruživanjem nekih većih gradova.
Povlačenjem vojske SAD iz Bagrama kontrolu nad bazom dobile su mnogo lošije opremljene avganistanske snage. General Kohistani rekao je u ponedeljak, 5. jula, da avganistanske snage očekuju da će talibani napasti Bagram, pošto je dobio izveštaje o njihovom "kretanju u ruralnim oblastima" u blizini baze.
SAD su u petak saopštile da su napustile Bagram, praktično završavajući svoju vojnu kampanju u Avganistanu uoči zvaničnog datuma završetka povlačenja 11. septembra, koji je predsednik Džo Bajden (Joe Biden) najavio ranije ove godine.
Kontrolu nad Bagramom su tokom godina imale različite snage, ukazuje BBC. Bazu su napravili Amerikanci za Avganistance 50-ih godina prošlog veka, pre nego što je pala pod sovjetsku kontrolu kada je Crvena armija izvršila invaziju na Avganistan 1979.
Bagram je potom zauzela avganistanska vlada koju je podržavala Moskva, a zatim i mudžahedinska administracija, da bi pao u talibanske ruke sredinom 90-ih. Posle napada SAD 2001. i svrgavanja talibanskog režima, američka vojska je bazu pretvorila u ogroman kompleks odakle je vodila rat protiv ekstremističke grupe.
Gašenje svetla
Avganistanski vojni zvaničnici kažu da je vojska SAD posle 20 godina držanja Bagrama, isključila struju u bazi i iskrala se usred noći, za šta je novi komandant baze saznao tek posle dva sata, navodi Asošiejtid pres (Associated Press).
Gašenjem struje 20 minuta po odlasku Amerikanaca, bazu je zahvatila tama, što je, prema rečima avganistanskih vojnika, bio znak za pljačkaše koji su ušli u bazu i preturali i krali po kasarnama i skladištima pre nego što su izbačeni.
Avganistanska vojska u ponedeljak je medijima pokazala ogromnu bazu, pružajući redak uvid u epicentar američkog rata za svrgavanje talibana i lova na aktere napada Al Kaide na SAD 11. septembra 2001. godine.
Komandant baze Kohistani je rekao da su SAD iza sebe ostavile 3,5 miliona predmeta – od stotina hiljada flaša vode, energetskih napitaka i vojnih obroka, preko lakog oružja i municije do stotina oklopnih vozila i hiljada civilnih vozila. Mnogi od njih, međutim, nemaju ključeve da bi mogli da se pokrenu.
Prošle nedelje je iz Avganistana otišla i većina vojnika NATO-a, takođe u tišini. Poslednji američki vojnici će ostati u Avganistanu dok se ne postigne dogovor o zaštiti međunarodnog aerodroma u Kabulu, za šta se očekuje da će preuzeti Turska.
Dotle na severu Avganistana okrug za okrugom pada u ruke talibana, ističe AP, dodajući da su u poslednja dva dana stotine avganistanskih vojnika pobegle preko granice u Tadžikistan umesto da se bore s pobunjenicima.
Šok za avganistansku vojsku
Odlazak Amerikanaca – čiji je tačan tajming bio čuvan u tajnosti iz bezbednosnih razloga, uprkos nedeljama priprema s avganistanskom vojskom – poklopio se s napredovanjem talibana širom zemlje, uključujući u okolini Bagrama, na oko 65 kilometara severoistočno iz Kabula, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
Bajden je u aprilu naredio da sve američke trupe moraju otići iz Avganistana do 11. septembra. Od tada je gotovo trećina avganistanskih okruga pala pod talibansku kontrolu dok su se avganistanske snage, lišene američke vazdušne podrške koja je često dolazila od Bagrama, masovno predavale, navodi list, ukazujući da nedavna američka obaveštajna procena kaže da bi Avganistan mogao pasti pod kontrolu talibana u roku od šest meseci od odlaska američkih snaga.
Iako je američka vojska javno objavila nameru da ode iz baze i sarađivala s avganistanskim zvaničnicima na primopredaji, list ukazuje da je povlačenje ipak šokiralo i zbunilo mnoge avganistanske vojnike.
Sada avganistanski zvaničnici pokušavaju da smisle kako da zaštite i održavaju bazu. SAD će nastaviti da podržavaju i finansiraju avganistanske bezbednosne snage , ali će, ističe Volstrit džurnal, pomaganje iz daljine biti izazov.
Avganistanski zvaničnici rekli su da ne znaju šta da rade s većinom američkih stvari koje sada poseduju. General Kohistani je rekao da je zahvalan na preostaloj infrastrukturi, uključujući bolnicu s 50 kreveta, rezervoare za skladištenje goriva, drugu vojnu i civilnu opremu i radare za vazdušne operacije. On je kazao da se u bazi se nalazi i zatvor s oko 5.000 zatvorenika, od kojih se za većinu sumnja da su talibani ili pripadnici takozvane Islamske države.
Avganistanska vojska će se verovatno mučiti s održavanjem Bagrama, ogromnog objekta koji zahteva veliko znanje i sredstva da bi funkcionisao. Prema sporazumima koje je bivši predsednik Donald Tramp (Trump) postigao s talibanima prošle godine, povlačenje američke vojske takođe podrazumeva povlačenje civilnih dobavljača koji su opsluživali baze međunarodne koalicije.
Pokušaji ublažavanja šoka
Dok talibani pojačavaju ofanzivu, Pentagon pokušava da ublaži šok od povlačenja američke vojske. Uz blagoslov Bele kuće, ministar odbrane Lojd Ostin (Lloyd Austin) naredio je niz koraka da uspori tempo povlačenja iz najdužeg američkog rata, piše Njujork tajms (The New York Times).
Bajden je dao rok za završetak povlačenja do 11. septembra, ali sa samo 3.500 vojnika preostalih u Avganistanu, povlačenje ide mnogo brže nego što se očekivalo i nekoliko zvaničnika Pentagona i vojnih komandanta predviđa da bi misija mogla da se završi do sredine jula.
Portparol Pentagona u petak je prvi put rekao da će povlačenje biti završeno do kraja avgusta, što je, kako piše Njujork tajms, suptilna, ali značajna promena koja treba da pomogne u postizanju najmanje tri cilja.
Prvo, biće produženi ugovori nekoliko stotina od 18.000 podugovarača Pentagona koji pružaju neophodno održavanje i snabdevanje avganistanske vojske. Avganistanska avijacija se u velikoj meri oslanja na američke i druge strane dobavljače koji odlaze zajedno s američkom vojskom, ostavljajući jaz za koji američki i avganistanski lideri kažu da bi mogao naškoditi avganistanskim snagama dok se bore s talibanima.
Rok do avgusta takođe daje administraciji više vremena da pronađe mesta za preseljenje hiljada Avganistanaca i članova njihovih porodica koji su pomagali Amerikancima tokom dvadesetogodišnjeg rata, a kojima sada preti osveta talibana.
Komandant američke vojske u Avganistanu general Ostin Miler (Austin Miller) ostaće u toj zemlji još nekoliko nedelja. Zvaničnici Pentagona rekli su da bi istovremen odlazak iz Bagram i generala Milera bio razoran udarac za moral avganistanskih snaga.
Bela kuća se u petak pridružila naporima za uveravanje Avganistanca da će imati podršku, do toga da je Bajden rekao da snage SAD i dalje mogu da izvode vazdušne napade da bi zaštitile avganistansku vladu. Ipak, ukazuje Njujork tajms na navode zvaničnika, s povlačenjem trupa i aviona iz Avganistana, podrška bi morala da dođe iz američkih baza u Kataru i Ujedinjenih Arapskih Emirata.