Povratak Dragice Gašić u Đakovicu, na oko 70 kilometara od Prištine, izazvao je burne reakcije unutar te opštine, ali su protesti koji su bili najavljeni za ponedeljak, ipak otkazani.
Dragica Gašić se 6. juna vratila u Đakovicu kao prvi povratnik iz srpske zajednice nakon sukoba 1999. godine i ne planira više da odlazi jer joj je “ispunjena želja da se vrati na Kosovo”. Ona je do sad živela u Srbiji.
U izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da nikome nije učinila nikakvo zlo i da će odoleti svim iskušenjima.
Teško joj pada, kaže ona, to što je u Đakovici nepoželjna i što je njeni sugrađani gotovo svakodnevno “napadaju”.
“Ja prijavljujem policiji što me napadaju, što me gađaju, što mi lepe razne slike na vrata od stana, lupaju mi na vrata od stana a vrata su mi sva rascvetana, kao ruža, jednom nogom da ih šutneš ima da ih obiješ”, kaže Gašić.
Bez policijske pratnje ne ide ni u prodavnicu a volela bi da se to promeni jer je, kako kaže, najlepše godine provela upravo u Đakovici, gde je iz susedne Kline došla sa 18 godina.
Dragica Gašić objašnjava da je radila u policiji u Đakovici, ali samo kao čistačica i dodaje da joj nije jasno zašto bi nekome smetalo to što se vratila u svoj stan.
“Ja znam da nikome ništa ružno nisam uradila, dvoje sam dece rodila tu”, ponavlja ona.
Direktor Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije Petar Petković 28. juna se sastao u Gračanici kod Prištine sa Dragicom Gašić, nakon čega je izjavio da će “država Srbija, Kancelarija za Kosovo i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, učiniti sve kako bi se Dragici omogućio život dostojan čoveka”.
Ipak, Dragica Gašić više u ništa nije sigurna, pa ni u obećanja koja joj ovih dana mnogi daju.
“Obećali su mi sve živo, od kamere do ulaznih vrata, sve su mi živo obećali ali da li će se to ispuniti ili ne, samo da lažem”, navodi ona.
Dragica Gašić je od Kosovske imovinske agencije (Kosovska agencija za upoređivanje i verifikaciju imovine) tražila da se oslobodi njen stan u Đakovici nekoliko godina unazad, što joj je sada i omogućeno. Ona je do sada živela u Srbiji, a njen stan u Đakovici je bio uzurpiran.
Kumnova: Ne dozvoljavamo povratak
S druge strane, povratak Dragice Gašić u Đakovicu je izazvao različite reakcije kod ljudi koji se protive njenom povratku.
Organizacija predstavnika porodica nestalih lica prethodno je najavila protest ispred zgrade u kojoj živi Gašić, ali je on ipak odložen.
Nusrete (Nysrete) Kumnova iz udruženja “Pozivi majki” u izjavi za RSE kaže da je takvoj odluci prethodio sastanak sa gradonačelnikom Đakovice Ardianom Đinijem (Gjini), održan 28. juna. Đini je inače iz partije bivšeg premijera Ramuša (Ramush) Haradinaja.
Udruženje "Pozivi majke" okuplja žene koje su tokom rata izgubile decu ili muževe koje su srpske snage na silu odvele 1999. godine, od kada se vode kao nestali ili su ubijeni.
Kumnova i dalje traga za svojim sinom, kog su srpske snage otele iz kuće sa još petoricom drugih muškaraca, takođe albanskih civila. Posmrtni ostaci pet muškaraca su u međuvremenu pronađeni u masovnim grobnicama u Srbiji i vraćeni porodicama.
Kumnova navodi da predstavnici porodica nestalih lica neće protestvovati dok se “ne potvrdi razlog povratka” Dragice Gašić.
Međutim, napominje Kumnova, otkazivanje protesta ne znači da porodice nestalih lica odobravaju povratak Gašić u Đakovicu.
„Ona ne može živeti ovde. Svi (Srbi) su počinili zločine i rane su otvorene. U grupi koja je bila oteta bio je i moj sin. Petorica su se vratila, a ja nisam pronašla sina. A ona da dođe (Dragica Gašić) da živi ovde? Ne. I ne samo to, već ne dozvoljavamo (povratak) nijednog Srbina", navodi Kumnova.
Sukobi u ratom pogođenoj opštini
Jedanaest nevladinih organizacija sa teritorije opštine Đakovica je saopštilo da će Vladi Kosova podneti peticiju putem koje se zahteva odlazak Dragice Gašić iz Đakovice.
Sumnja se da se smatra nepoželjnom jer je u predratnom periodu radila u srpskoj policiji.
U Đakovici je tokom ratne 1998. i 1999. godine ubijeno više od 1.000 albanskih civila, većinom muškaraca. Neki od njih se i dalje vode kao nestali jer njihova sudbina još uvek nije rasvetljena.
Stranka Alternativa, na čijem je čelu poslanica u Skupštini Kosova Mimoza Kusari (Lila) Ljila, reagovao je na povratak Dragice Gašić, optuživši opštinu Đakovica "za povratak srpskih državljana i nedostatak transparentnosti".
Inače, Alternativa je deo aktuelne vlasti na Kosovu, na čijem je čelu lider pokreta Samoopredelje Aljbin Kurti (Albin).
Ogranak ovog političkog subjekta u Đakovici je od gradonačelnika Ardiana Đinija zatražio da otkrije „kada je počela komunikacija sa srpskom državljankom Dragicom Gašić u vezi njenog interesovanja da se vrati u Đakovicu“.
Alternativa dalje navodi da je porodici Emra, koja je živela u njenom stanu, naloženo da izađe iz stana u koji se odmah uselila Dragica Gašić. Alternativa tvrdi da je pomenuti stan u vlasništvu opštine Đakovica.
Na osnovu dokumenta kojim raspolaže Alternativa, „Dragica Gašić je podnela zahtev da se vrati u stan podnela Kosovskoj agenciji za upoređenje i verifikaciju imovine. Ova partija je takođe objavila rešenje od stana u kojem se navodi i sama adresa.
Šta kaže gradonačelnik Đakovice?
Gradonačelnik Đakovice Ardian Đini je lokalnim medijima na Kosovu rekao da o slučaju Dragice Gašić nije odlučivala opština već Kosovska agencija za imovinu, koja je donela odluku da je Gašićeva vlasnik stana.
Objasnio je da je Gašić taj stan kao svoje vlasništvo uknjižila 1997. godine, kada su bila, kako je rekao, sporna vremena.
On je naveo da je razgovarao i sa Policijom Kosova kako bi se izbegli eventualni incidenti. Dodao je da razume bol porodica nestalih, ali da se sve sporne okolnosti moraju razjasniti legalnim putem.
„Danas Kosovo ima institucije, ima svoju Vladu, ima svoju policiju, ima svoje sudove, ima svoje opštine. To znači da živimo u demokratiji i da postoji zakonsko rešenje", podvukao je Đini.
Fond za humanitarno pravo: Ne treba uslovljavati povratak raseljenih lica
Bekim (Blakaj) Bljakaj iz Fonda za humanitarno pravo na Kosovu smatra da sva raseljena lica, ukoliko žele, uživaju pravo na povratak na svoja imanja, u mestima gde su ranije živeli.
„Ovo se ne može uslovljavati ničim drugim. U potpunosti razumem porodice žrtava u Đakovici i razumem da je u Đakovici izuzetno veliki broj poginulih i nestalih i da njihove porodice do sada nisu videle pravdu. Međutim, povratak osoba na svoja imanja, u svoje stanove, ne bi trebao da bude uslovljen. U tom kontekstu, gospođa Gašić se takođe vratila u svoj stan i mislim da bi bezbednosne institucije, pre svega, trebale da joj pruže bezbednost i da joj osiguraju da je niko ne dira“, ističe Bljakaj.
Dodao je da Fond za humanitarno pravo čeka na koordinaciju sa drugim nevladinim organizacijama, kako bi reagovao u vezi slučaja Dragice Gašić i ostvarivanja prava na povratak.
Vlada i civilni sektor ćute
Do sada se nijedna nevladina organizacija nije javno oglasila u vezi slučaja Dragice Gašić i njenog prava na povratak.
Reakcija nema ni u Vladi Kosova.
Radio Slobodna Evropa je kontaktirao ured premijera Kosova sa pitanjima u vezi njihovog stava u slučaju Dragice Gašić i da li Vlada planira povratak raseljenih Srba sa Kosova. Međutim, do objavljivanja ovog teksta, odgovor nije stigao.
Kako teče povratak na Kosovo?
Proces povratka raseljenih lica na Kosovo počeo je nakon okončanja rata 1999. godine, kada se najpre vratilo preko 800.000 kosovskih Albanca koji su bili proterani tokom rata, a potom je u isto vreme došlo i do iseljavanja Srba.
Prema podacima Ministarstva za zajednice i povratak Kosova, nakon sukoba na Kosovu juna 1999. godine je oko 226.400 građana, uglavnom Srba, Roma i ostalih zajednica, napustilo svoje domove. U međuvremenu se na Kosovo vratilo preko 28.000 građana.
Sa druge strane, u Zvečanu, opštini sa većinskim srpskim stanovništvom na severu Kosova, Srbija i Srpska pravoslavna crkva (SPC) na površini od oko 15 hektara privode kraju izgradnju 300 stambenih jedinica u sklopu naselja “Sunčana dolina”, namenjenog raseljenim licima iz srpske zajednice sa Kosova.
Zvanična Priština navodi da nema dokaze da je ovo naselje dobilo potrebne dozvole od lokalne samouprave.
Na osnovu podataka UNHCR-a iz 2016. godine, sa Kosova je još uvek raseljeno oko 107.000 hiljada ljudi, od kojih 88.000 živi u Srbiji, više od 1.400 u Crnoj Gori i preko 600 u Severnoj Makedoniji.
