Rad od kuće ili iz kancelarije ili kombinovani, hibridni, model - izazovi su koje je proces vakcinacije tokom još uvek aktuelne pandemije stavio pred kompanije.
Odgovor je različit, a nova istraživanja sugerišu da rad na daljinu ipak smanjuje produktivnost. Zašto?
Kompanije Tviter (Twitter) i Slak (Slack) su saopštile da ne žele da se njihovi zaposleni vrate u kancelariju, barem ne na puno radno vreme, izvestio je Washington Post 4. juna.
Kako se navodi, obe kompanije omogućiće zaposlenima da rade delimično ili u potpunosti na daljinu nakon pandemije.
Amazon, dodaje se s druge strane, veruje da je najbolji način da se održi kao vodeći tehnološki gigant vraćanjem svih u „kancelarijski usmerenu kulturu“, čim to bude bezbedno.
Između su kompanije kao što su Google i Apple, koje dozvoljavaju dva radna dana od kuće svake nedelje.
Microsoft je takođe najavio da će većina zaposlenih moći da radi na daljinu do 50 odsto vremena nakon što kancelarije budu potpuno otvorene, ako im to dozvole radna mesta i ako radnici to odluče, navodi izveštaj. Kompanija je, kao i mnoge druge, uključujući Slak i Tviter, sprovela anketu među svojim zaposlenima kako bi videla kako žele da njihov radni život izgleda nakon pandemije.
Fejsbuk (Facebook) se još nije obavezao ni za jednu novu politiku rada kod kuće. Nakon što se neke kancelarije počnu otvarati za deo radnika 2. jula, ljudi koji su se vratili moći će da rade od kuće jedan dan u nedelji, što je bila politika te kompanije i pre pandemije.
Rad od kuće do 2021. ili... zauvek
„Kako se približavamo ponovnom otvaranju naših kancelarija u širokom opsegu, razmatramo svoj pristup vremenu u kancelariji i očekujemo da će se ovo verovatno razviti“, rekla je portparolka Fejsbuka Katelin Brehoni (Katelyn Brehony) u izjavi, preneo je Vašington Post.
Kako se navodi, Apple je u junu objavio svoju politiku rada na daljinu. Kako navodi Vašington Post, u dopisu koji je upućen zaposlenima, Apple je rekao da će se radnici vratiti u kancelariju u septembru i da moraju da dolaze u kancelariju tri dana u nedelji. Rad od kuće biće dostupan samo sredom i petkom.
Rad od kuće "topi" plate
Međutim, rad na daljinu potencijalno donosi i promene kada je reč o platama. Tako je Slak omogućio većini svojih zaposlenih da se prijave za rad na daljinu, ali sa prilagođenim platama na osnovu lokacije.
Kako navodi Vašington Post, čak se i izvršni direktor Slaka, Stevart Butterfield, preselio iz zaliva San Francisco u Kolorado i planira da radi odatle.
Kako je javio Forbs, startap Brex će prilagoditi zarade zaposlenih na osnovu geografskog tržišta. Kompanija je najavila da će oni koji se presele u područja u kojima su stope zarada različite možda doživeti promene svojih plata.
Prema pisanju Forbsa, otprilike polovina američkih profesionalaca veruje da će im kompanije omogućiti rad na daljinu barem deo vremena posle pandemije, prema LinkedIn-ovom indeksu poverenja radne snage.
Međutim, kako se navodi, pojedine kompanije su se odlučile i da na drugačiji način mere efikasnost zaposlenih.
Tako je australijska softverska kompanija Atlassian, umesto da meri koliko dugo zaposleni rade odlučila da će navodno meriti krajnji ishod.
Nova realnost ne menja staru
Međutim, veliki giganti upozoravaju i da nova realnost ne može zameniti staru.
„To nije novo normalno“, rekao je izvršni direktor Goldman Sachsa David Solomon na konferenciji Credit Suisse Group AG u februaru, preneo je BBC.
„To je aberacija koju ćemo ispraviti što je brže moguće.“
Jes Staley, izvršni direktor Barclais-a, izrazio je slična osećanja u januaru, opisujući rad na daljinu kao kratkoročnu meru koja nije održiva, dodaje se.
BBC navodi i da poslodavci posebno u finansijskoj industriji sugerišu da je dugoročna uloga rada na daljinu precenjena i da će kancelarija i dalje služiti kao važan prostor.
U istom izveštaju se citira i Mari Erdoes (Mary Erdoes) iz JPMorgan Chase & Co, koja je izrazila zabrinutost zbog dugoročnog uticaja rada na daljinu.
„To je iscrpljujuće. Teško je ...()... Potrebno je mnogo unutrašnje snage i održivosti bez energije koju dobijate iz okruženja drugih ljudi.“
Nicholas Bloom, stručnjak za menadžment i profesor ekonomije sa Univerziteta Stanford, rekao je za BBC da veruje da se takav način razmišljanja zasniva na cilju očuvanja kulture preduzeća kao i motivacije za posao zaposlenih.
„Oni ne žele povremene radnike“, rekao je on. „I ne žele da se zaposleni prijavljuju iz grčkog kafića ili tajlandskog odmarališta.“
Bloom je ukazao i da su se, od početka pandemije, pojavili i drugi legitimniji strahovi od rada na daljinu: smanjena produktivnost zbog trenutnog nedostatka prostora i privatnosti i, za roditelje, prisustvo dece; gubitak neformalnih interakcija koje omogućavaju kreativnost; i mentalni teret zaposlenih koji uvek moraju biti digitalno uključeni.
Istraživanje: Rad od kuće smanjuje produktivnost
U istraživanju Becker Freedman instituta za ekonomiju iz Čikaga, objavljenog u maju 2021, navodi se da je produktivnost pala za 20 odsto.
Studija je urađena na uzorku od 10.000 zaposlenih u azijskoj IT kompaniji, u periodu od aprila 2019. do avgusta 2020.
Kompanija je instalirala softvere koji su na računarima zaposlenih merili aktivnost i da li su koristili tastaturu i miša.
Istraživanje je zaključilo da su radnici radili vredno. Imali su 30 odsto više radnih sati nego pre pandemije, uključujući i 18 odsto porasta u radu van uobičajenih sati. Međutim, ovaj dodatni trud se nije preslikao na porast proizvodnje. Pravi način za merenje produktivnosti je učinak po radnom satu.
Analizom se došlo do toga koliko su radnici vremena proveli u „satima saradnje“, kao što su različiti sastanci i „satima fokusa“, kada nisu prekidani pozivima i mejlovima i kada su mogli da se koncentrišu na svoje zadatke. Uprkos dužem radnom vremenu, imali su manje sati fokusa nego pre pandemije. Dodatno vreme okupirali su sastanci, zaključak je istraživanja koje je objavio Economist.
Facebook Forum