Predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Džo Bajden (Joe Biden) proširio je opseg uredbe kojom se definišu sankcije za pojedince i organizacije iz država Zapadnog Balkana, koji ugrožavaju mir i stabilnost regiona.
"Današnja odluka predviđa dodatne sankcije, usmerene ka pojedincima koji ugrožavaju mir, bezbednost, stabilnost ili teritorijalni integritet bilo kog područja ili države na Zapadnom Balkanu", stoji u saopštenju iz Bele kuće.
Ministarstvo finansija će, kako se navodi, u konsultacijama sa Stejt departmentom nastaviti da ažurira spisak pojedinaca koji su pod sankcijama, u skladu sa Bajdenovom uredbom koja je doneta 8. juna 2021.
Povodom Bajdenove uredbe oglasio se i američki državni sekretar Antony Blinken koji je u saopštenju ponovio da su SAD rešene da osiguraju stabilnost i bezbednost Zapadnog Balkana, što bi omogućilo državama u regionu "da ispune svoj potencijal kao slobodne i prosperitetne demokratije".
"Korupcija nanosi direktnu štetu spoljnoj politici, nacionalnoj bezbednosti i ekonomskom zdravlju SAD i naših saveznika i partnera. Zato smo rešeni da promovišemo odgovornost i da se borimo protiv nekažnjivosti onih koji su umešani u značajnu korupciju na Zapadnom Balkanu i širom sveta", naglasio je Blinken.
"Naša posvećenost promovisanju demokratije, transparentnosti i odgovornosti širom Zapadnog Balkana je čvrsta i u skladu sa standardima koje države u regionu moraju da ispune da bi postigle svoj cilj da napreduju na evropskom putu", zaključio je Blinken.
Šta podrazumevaju sankcije?
Sankcije podrazumevaju zabranu ulaska u Sjedinjene Američke Države i zamrzavanje imovine i finansija na teritoriji SAD. Američkim građanima je zabranjeno da učestvuju u transakcijama sa licima koja su na listi sankcionisanih.
Objašnjava se da su sankcije usmerene i ka odgovornima za kršenje ljudskih prava na Zapadnom Balkanu i njihovim saučesnicima, kao i za odgovorne za korupciju, podrivanje demokratskih procesa i ometanje institucija i međunarodnih sporazuma.
Šta je novo?
Pored mirovnih i regionalnih sporazuma čije je kršenje sankcionisano ranijim odlukama Sjedinjenih Država, u novoj odluci poziva se i na proširenje sankcija za one koji krše Prespanski sporazum i zaključke Konferencije o sprovođenju mira koja nadgleda situaciju u Bosni i Hercegovini.
Takođe, predviđaju se sankcije ukoliko se krše odluke Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove. Mehanizam je naslednik Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, poznatog pod nazivom Haški tribunal.
"Obezbeđivanje bezbednosti i političke stabilnosti Zapadnog Balkana u skladu je sa opredeljenjem Bajdenove administracije da se unapređuju osnovni američki interesi nacionalne bezbednosti, uključujući zaštitu demokratskih institucija. Uprava će se i dalje baviti izazovima u regionu Zapadnog Balkana", navodi se u saopštenju.
Korupcija u fokusu
Kao jedan od izazova je posebno naznačena korupcija.
"Zbog toga su Sjedinjene Države posvećene promovisanju odgovornosti i borbi protiv nekažnjivosti onih koji su umešani u značajnu korupciju na Zapadnom Balkanu i širom sveta", navodi se u saopštenju.
Iz Bele kuće su dalje objasnili da korupcija narušava ekonomski rast, olakšava organizovani kriminal i podriva poverenje u demokratske procese.
"To otvara vrata našim strateškim protivnicima da potkopaju demokratiju, zaustave napredak ka efikasnom i odgovornom upravljanju i spreče region Zapadnog Balkana da postigne punu integraciju u transatlantske institucije. Oni omogućavaju pojedincima da iskoriste slabu vladavinu zakona i da profitiraju od sistemske korupcije na štetu običnih građana. Oni time predstavljaju pretnju nacionalnoj bezbednosti i spoljnoj politici Sjedinjenih Država", zaključuje se.
Od kada se primenjuju sankcije?
Uredbu o sankcijama je prvi put doneo tadašnji predsednik SAD Džordž Buš 2001. godine i od tada se sankcije redovno produžavaju.
