Deceniju nakon što je Srbija izručila Haškom tribunalu Ratka Mladića, bivšeg komandanta vojske bosanskih Srba za vreme rata u BiH, njegov lik i dalje je prisutan u srpskom glavnom gradu – na zidovima zgrada, suvenirima, nekima u ideologiji, a nekima i na koži.

Ratka Mladića, bivšeg komandanta Vojske republike Srpske, Haški tribunal je 22. novembra 2017. godine prvostepeno osudio na doživotnu kaznu zatvora zbog genocida, zločina protiv čovečnosti, kršenja zakona ili običaja ratovanja. Njega je policija Srbije posle 15 godina skrivanja, uhapsila 26. maja 2011. godine, a ubrzo nakon toga izručila Haškom tribunalu. Suđenje je počelo 2012. i trajalo ukupno 530 dana.

Iako je iz Srbije fizički otišao, čini se da je i dalje prisutan, barem po onome što se može videti na ulicama i zgradama Beograda.

Mladić je osuđen zbog genocida nad Bošnjacima u Srebrenici počinjenog u leto 1995. godine, kada je ubijeno oko osam hiljada muškaraca i dečaka, zbog progona muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanja civila tokom opsade Sarajeva, i uzimanja pripadnika UNPROFOR-a kao talaca tokom rata u BiH.

Vlasti u Srbiji i dalje odbijaju da priznaju da se u Srebrenici dogodio genocid, uprkos presudi međunarodnog suda.

Ovakva retorika oslikava se i na mnogim javnim mestima u srpskoj prestonici.

Aktivisti grupe nevladinih organizacija u Srbiji redovno u svojim saopštenjima i akcijama podsećaju na zločine počinjene pod komandom Ratka Mladića. Podele u društvu u Srbiji oko ove teme su i dalje velike.

Tako je desetak kilometara dalje, na Novom Beogradu, sličan mural delimično prekrečen. Objava fotografije ovog murala na Internetu, imalo je svoje posledice.

Nakon što je na društvenu mrežu postavio ovu fotografiju uz komentar „Intervencija u prostoru“, dopisnik Federalne televizije iz BiH, Dejan Kožul, primio je u maju 2021. brojne pretnje preko društvenih mreža.

U nekima od njih mu se preti životom i sugeriše da je „izdajnik“.

„Izazvalo je reakcije jer je neko, negdje naredio da se ’napadne’ onaj koji je fotografiju objavio, da ga se malo zaplaši jer se usudio da je javno objavi, pa čak i da se pozitivno izjasni prema prekrečenom muralu ratnog zločinca i čovjeka koji je osuđen za genocid koji se zvanično negira, a nezvanično podržava. To je armija botova kojoj ovakve prilike služe kao neka vrsta pokazne vježbe, da vidimo koliko nas ima, koliko smo sposobni“, rekao je Kožul za RSE.

Sličan odnos prema grafitima koji slave Mladića, prizor je koji se može videti i u drugim gradovima u Srbiji.

Mit o Ratku Mladiću polarizuje društvo ne samo u Srbiji, već na celom Balkanu, a ovakvi prizori, kaže Kožul, samo pokazuju stvari onakvima kakve one jesu.

„Taj mit je prisutan jer se zameću tragovi zločina, jer se o njima ne priča, jer se nikad nije odmaklo od narativa u kom su Mladić i ekipa 'samo' branili srpski narod“, kaže Dejan Kožul.

Od svih zločina tokom rata na prostoru bivše Jugoslavije, međunarodni sudovi su jedino zločin u Srebrenici okarakterisali kao genocid, a tako je označen i presudom Međunarodnog suda pravde u Hagu iz februara 2007. godine.

Međutim, mit o Mladiću kao srpskom heroju prisutan je u srpskom društvu toliko da se sa zidova seli i na kožu svojih pristalica.

Aleksandar Konček iz Beograda, tattoo majstor koji je autor ove tetovaže, za RSE kaže da mu nekoliko puta mesečno klijenti dolaze sa željom da tetoviraju Mladića.

„Znamo da smo to podneblje koje se dosta osvrće na nacionalizam, rodoljublje, i samim tim i traže dosta te motive“. Kako je rekao, odbija da svakom istetovira Mladića.

„Strogi profesionalac u smislu da uradim svaki tet koji neko poželi, nisam. Za ovu oblast bitno mi je da postoji dublji stav. Bitno je koji će klijent to nositi da bismo razdvojili taj stereotip, da li će taj tet opisivati nekoga na prvi pogled u negativnom smislu, da li taj neko ima ikakvo znanje o tome, da li zna nešto dublje ili je to samo nešto površno što je čuo iz društva ili je pokupio neko tuđe mišljenje“, kaže Koska Tattoo za RSE.

Mladić kao suvenir

Srbija je presudom Međunarodnog suda pravde u Hagu iz februara 2007. godine oslobođena direktne odgovornosti za genocid u Srebrenici.

Ipak, utvrđeno je da ništa nije preduzela da spreči ubijanje više od osam hiljada bošnjačkih civila koje su 1995. godine u istočnoj Bosni sprovodile snage Vojske Republike Srpske pod komandom generala Ratka Mladića, iako je imala uticaj na Vojsku RS i tamošnje političare.

I pored ovih činjenica, lik generala Mladića prisutan je i na suvenirima u centralnim beogradskim ulicama. Kako nam je rekao jedan od prodavaca, uglavnom ga kupuju turisti i posetioci iz BiH i Republike Srpske.

Prema rečima prodavaca na štandovima gde se prodaje takva roba, „Mladić se više toliko ne prodaje“.

„Što se samog Beograda tiče vrlo retko ljudi traže Mladića. Dešava se da ljudi koji dođu iz Bosne ili Republike Srpske, zbog eto neke nostalgije kupe, inače sve manje i manje se traži“, kaže Mitar, prodavac suvenira u Knez Mihailovoj ulici.

Na području grada Srebrenice do sada su ekshumirane 94 masovne grobnice, a identifikovani su posmrtni ostaci više od 6.900 žrtava koje su ubile snage Vojske Republike Srpske. Još uvek se traga za više od 1.000 nestalih Srebreničana.

Osim Mladića, Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju u Hagu, za iste zločine osudio je još 13 bivših pripadnika Vojske i policije RS. Kao i Mladić, na doživotni zatvor osuđen je i Radovan Karadžić, nekadašnji predsednik RS.

Međutim, i pored svega, čini se da lik i delo generala Ratka Mladića u Srbiji nije vidljiv toliko koliko je bio slučaj pre deset godina, kaže za RSE Marko Milosavljević, programski koordinator Inicijative mladih za ljudska prava.

„Mislim da je pomalo iščeznuo iz javnosti, ali to ne ide u prilog tome da se taj mit dekonstruisao, mislim da je on ostao jak u tim uporištima kod određenih političara i slojeva društva, ali mislim da se ikonografija nekako marginalizovala, što ne znači da ona i dalje nije opasna“, rekao je Milosavljević.

On je u okviru Inicijative u nekoliko navrata učestvovao u akcijama prekrečavanja murala i grafita sa likom i imenom Ratka Mladića.

„Često smo u okviru meseca jula, kada je komemoracija genocida u Srebrenici, pronalazili slične grafite i murale i ono što je zanimljivo je da se često nalaze i na zidovima javnih institucija i škola, pa smo zajedno sa ljudima iz tih zajednica to radili“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, mit o Mladiću je u Srbiji u stanju „učaurenosti“.

„Zato što je deklarativna politika vlasti Srbije takva da moraju stalno da šalju dvosmislene poruke. Sa jedne strane oni negiraju ili poriču na razne načine genocid u Srebrenici, a onda sa druge strane zvaničnici nominalno kažu da je tamo ipak bio strašan zločin, a ne genocid. To će biti na snazi dok se ne uspostavi politika koja će biti vrlo jasna u tome da ljudski život nema cenu i da poštovanje prema žrtvama ratnih zločina treba da važi univerzalno“, rekao je Milosavljević za RSE.

Evropski parlament (EP) proglasio je 2009. godine 11. jul Danom sećanja na genocid u Srebrenici i preporučio državama regiona da učine isto.

Svake godine na godišnjicu genocida u Srebrenici, bez odgovora ostaju zahtevi nevladinih organizacija u Srbiji da država poštuje odluke međunarodnih sudova, kao i sudski utvrđene činjenice, da prizna genocid, da se njegovo negiranje kvalifikuje kao krivično delo, i da se 11. jul u Srbiji proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici.

EP je 2018. usvojio Rezoluciju o Izveštaju Evropske komisije o Srbiji u kojoj se, pred ostalog, navodi da je priznavanje genocida u Srebrenici osnovni korak na putu Srbije ka pristupanju Evropskoj uniji.